https://lat.sputnikportal.rs/20230303/kina-zahteva-zaustavljanje-prodaje-americkog-oruzja-tajvanu--kontarmere-i-nova-napetost-na-pacifiku-1151849952.html
Kina zahteva zaustavljanje prodaje američkog oružja Tajvanu – kontarmere i nova napetost na Pacifiku
Kina zahteva zaustavljanje prodaje američkog oružja Tajvanu – kontarmere i nova napetost na Pacifiku
Sputnik Srbija
Kinesko ministasrtvo odbrane danas je u veoma oštrom tonu zahtevalo od ministarstva odbrane SAD da obustavi najavljenu prodaju oružja Tajvanu, ukazujući na... 03.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-03T22:32+0100
2023-03-03T22:32+0100
2023-03-03T22:32+0100
svet
svet
svet – politika
kina – vojska i naoružanje
tajvan
sad
prodaja oružja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/17/1123653760_0:60:5000:2873_1920x0_80_0_0_6fbcce19a947735d4b8d1330bd5ef0ce.jpg
Pitanje Tajvana će biti jedna od najvažnijih tema predstojećeg glavnog političkog desetodnevnog događaja u Kini- takozvane dve sednice, koje će početi sutra.Američkim oružjem do nove napetost oko TajvanaNovu napetost između dve sile izazvala je vest da su SAD odobrile prodaju municije za borebni avion F16 i vojne opreme Tajvanu, vredne 619 miliona dolara.„Kineska narodna armija je uvek spremna da preduzme kontramere protiv svake provokavcije u prilog 'tajvanske nezavisnosti' i spoljnog mešanja i da odbrani kineski suverintet i teritorijalni integritet“, navedeno je u saopštenju ministarstva odbrane Kine.Spoljnopolitički kometator, dobar poznavalac američko-kineskih odnosa, Borislav Korkodelović za Sputnjik kaže da se Amerika na slična reagovanja Kine prilikom ranije prodaje oružja Tajvanu oglušila. Podseća, međutim, da je posle letošnje posete tadašnje američke kongresmenke Nensi Pelosi Tajvanu, koja je izazvala bes Pekinga i višednevne vojne manevre Kine u Tajvanskom moreuzu, kinesko ministrstvo odbrane obustavilo kontakte sa američkim.Ministar odbrane Kine se, uz to, mesecima nije javljao na telefonske pozive američkog sekretara za odbranu.Ono što je izvesno je što je povodom najnovijeg slučaja ministarstvo spoljnih poslova Kine ocenilo da svaka isporuka oružja uvećava napetosti između Pekinga i Vašingtona i između Pekinga i Tajvana i da tim isporukama Amerikanci ohrabruju Tajvan da se silom odupire ujedinjenju sa maticom državom, napominje Korkodelović.Za pola Bajdenovog mandata kao za ceo TrampovOn ističe da Amerika na pitanju Tajvana sve više insistira jer to vidi kao jedan od glavnih načina za obuzdavanje uspona Narodne Republike Kine, zato najavljena prodaja oružja ne treba da čudi.To, kako kaže, ukazuje na trend ubrzavanja naoružavanja Tajvana koji, po njegovoj oceni, delom može da se pripiše i gledanjem Vašingtona i Tajpeja na rat u Ukrajini. On podseća na američki stav da današnja Ukrajina sutra može biti Tajvan i to geslo sve češće koriste u toj njihoj nameri da obuzdaju Kinu.Pod utiskom toga da su u slučaju ukrajinske krize bili dosta uspešni u objedinjavanju svojih saveznika u Evropi koja je potpuno stala pod njihov štit, Amerikanci, po rečima našeg sagovornika, to žele da primene i na slučaju Tajvana.Traže saveznike protiv Kine„Oni pokušavaju da u valikoj meri još čvršće uz sebe vežu saveznike poput Japana, Australije, Južne Koreje, ali i da, mada im to teško ide, nađu saveznike među članicama ASEAN-a, udruženja zemalja jugoistočne Azije. Od tih 10 zemalja samo Singapur i to delimočno je uveo sankcije Rusiji. Ostale države nastoje da budu neutralne“, kaže on.Korkodelović ukazuje i na to da Amerikanci i u ukrajinskoj krizi traže povod da naude Kini. Poslednjih dana SAD čak opipavaju puls svojih saveznika u Aziji i Evropi po pitanju spremnosti da im se priključe u slučaju uvođenja sankcija Kini zbog navodnog pomaganja Rusije vojnim sredstvima, što je Kina odmah demantovala.Američka politika, kako ukazuju u Kini, podseća na ono kada lopov stalno viče – drž'te lopova, jer su SAD te koje obilato naoružavaju Ukrajinu oružjem, a u isto vreme najavljuju sankcije za Kinu ako vojno pomogne Rusiju.Tajvan i ukrajinski scanarioNa pitanje koliko je realan taj ukrajinski scenario u slučaju Tajvana koji Amerikanci prizivaju i da li je Tajvan spreman da žrtvuje mir zarad interesa SAD, Korkodelović kaže da je problem i što između Pekinga i sadašnjih vlasti u Tajpeju ne postoje bilateralni odnosi, ni dijalog, pošto se sadašnja predsednica Tajvana koja za Kinu to nije, zalaže za nezavisnoist Tajvana. Upravo to je za Kinu crvena linija preko koje neće da pređe, objašnjava naš sagovornik.U takvoj klimi otežanog komuniciranja, čak i sa običnim ljudima, trpi, kaže on, i veliki broj poslovnih veza koje postoje. Poslednjih meseci se, kako primećuje, smanjuju kineske investicije na Tajvanu. Pogotovo od avgusta prošle godine kada je došlo do velike krize u odnosima zbog toga što je uprkos odvraćanja Pekinga, Pelosi posetila Tajvan.Znaju se crvene linijeAmerikanci, objašnjava on, stalno pritiskaju Kinu i stalno pojačavaju svoje vojno prisustvo, jer smatraju da je predstojeća decenija, odlučujući period u kome bi Kina eventualno pokušala da na silu osvoji, odnosno povrati Tajvan u okrilje kineske države. Naš sagovornik podseća da SAD imaju obavezu utvrđenu zakonom da vojno intervenišu u slučaju oružanog napada Kine na Tajvan.Na pitanje koliko je realan taj scenario, on podseća na stav Pekinga.„Kinezi kažu – za nas je crvena linija da li će Tajvan proglasiti nezavisnost. U subotu u Pekingu počinje glavni politički događaj – takozvane dve sednice, zasedanje svekineskog Narodnog kongresa i zasedanje Saveta, svojevrsnog senata kineskog parlamenta na kome će tokom deset dana biti usvojen budžet, izabrana nova vlada i jedna od glavnih tema biti upravo Tajvan“, ističe Korkodelović.Rakete za F16SAD su ovih dana odobrile prodaju municije o vojne opreme Tajvanu, vredne 619 miliona dolara.„Ono što se za sada zna je da se radi o raketama koje su pre svega ofanzivne namene, koje bi trebalo da koristi tajvanska avijacija za slučaj napada na ciljeve kineske armije“, kaže on, napominjući da je to u stvari municija za borbeni avion F16.Tajvan će za te pare dobiti 100 protivradarskih raketa AGM-88B (HARM), velike brzine vazduh-zemlja raketa, 200 raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa (AMRAAM) AIM-120C-8, kao i lansere i rakete za vežbanje.
tajvan
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
svet, svet – politika, kina – vojska i naoružanje, tajvan, sad, prodaja oružja
svet, svet – politika, kina – vojska i naoružanje, tajvan, sad, prodaja oružja
Kina zahteva zaustavljanje prodaje američkog oružja Tajvanu – kontarmere i nova napetost na Pacifiku
Kinesko ministasrtvo odbrane danas je u veoma oštrom tonu zahtevalo od ministarstva odbrane SAD da obustavi najavljenu prodaju oružja Tajvanu, ukazujući na spremnost da u suprotnom preduzme kontramere. Kave bi one mogle da budu nije navedeno, ali je izvesno da će sve to samo uvećati napetost u već napetu sitauciju u trouglu Peking-Vašington-Tajpej.
Pitanje
Tajvana će biti jedna od najvažnijih tema predstojećeg glavnog političkog desetodnevnog događaja u Kini- takozvane dve sednice, koje će početi sutra.
Američkim oružjem do nove napetost oko Tajvana
Novu napetost između dve sile izazvala je vest da su SAD odobrile prodaju municije za borebni avion F16 i vojne opreme Tajvanu, vredne 619 miliona dolara.
„Kineska narodna armija je uvek spremna da preduzme kontramere protiv svake provokavcije u prilog 'tajvanske nezavisnosti' i spoljnog mešanja i da odbrani kineski suverintet i teritorijalni integritet“, navedeno je u saopštenju ministarstva odbrane Kine.
Spoljnopolitički kometator, dobar poznavalac američko-kineskih odnosa, Borislav Korkodelović za Sputnjik kaže da se Amerika na slična reagovanja Kine prilikom ranije prodaje oružja Tajvanu oglušila. Podseća, međutim, da je posle letošnje posete tadašnje američke kongresmenke Nensi Pelosi Tajvanu, koja je izazvala bes Pekinga i višednevne vojne manevre Kine u Tajvanskom moreuzu, kinesko ministrstvo odbrane obustavilo kontakte sa američkim.
Ministar odbrane Kine se, uz to, mesecima nije javljao na telefonske pozive američkog sekretara za odbranu.
Ono što je izvesno je što je povodom najnovijeg slučaja ministarstvo spoljnih poslova Kine ocenilo da svaka isporuka oružja uvećava napetosti između Pekinga i Vašingtona i između Pekinga i Tajvana i da tim isporukama Amerikanci ohrabruju Tajvan da se silom odupire ujedinjenju sa maticom državom, napominje Korkodelović.
Za pola Bajdenovog mandata kao za ceo Trampov
On ističe da Amerika na pitanju Tajvana sve više insistira jer to vidi kao jedan od glavnih načina za obuzdavanje uspona Narodne Republike Kine, zato najavljena prodaja oružja ne treba da čudi.
„To je prva američka isporuka oružja i vojnog snabdevanja Tajvana u ovoj godini, a ukupno je deveta od kada je Bajdenova administracija stupila na dužnost, pre dve ipo godine. To je više nego što je Trampova administracija za četiri godine isporučila tom ostrvu koje Kina smatra svojom pobunjenom pokrajinom“, napominje Korkodelović.
To, kako kaže, ukazuje na trend
ubrzavanja naoružavanja Tajvana koji, po njegovoj oceni, delom može da se pripiše i gledanjem Vašingtona i Tajpeja na rat u Ukrajini. On podseća na američki stav da
današnja Ukrajina sutra može biti Tajvan i to geslo sve češće koriste u toj njihoj nameri
da obuzdaju Kinu.
Pod utiskom toga da su u slučaju ukrajinske krize bili dosta uspešni u objedinjavanju svojih saveznika u Evropi koja je potpuno stala pod njihov štit, Amerikanci, po rečima našeg sagovornika, to žele da primene i na slučaju Tajvana.
Traže saveznike protiv Kine
„Oni pokušavaju da u valikoj meri još čvršće uz sebe vežu saveznike poput Japana, Australije, Južne Koreje, ali i da, mada im to teško ide, nađu saveznike među članicama ASEAN-a, udruženja zemalja jugoistočne Azije. Od tih 10 zemalja samo Singapur i to delimočno je uveo sankcije Rusiji. Ostale države nastoje da budu neutralne“, kaže on.
Korkodelović ukazuje i na to da Amerikanci i u ukrajinskoj krizi traže povod da naude Kini. Poslednjih dana SAD čak opipavaju puls svojih saveznika u Aziji i Evropi po pitanju spremnosti da im se priključe u slučaju uvođenja sankcija Kini zbog navodnog pomaganja Rusije vojnim sredstvima, što je Kina odmah demantovala.
Američka politika, kako ukazuju u Kini, podseća na ono kada lopov stalno viče – drž'te lopova, jer su SAD te koje obilato naoružavaju Ukrajinu oružjem, a u isto vreme najavljuju sankcije za Kinu ako vojno pomogne Rusiju.
Tajvan i ukrajinski scanario
Na pitanje koliko je realan taj ukrajinski scenario u slučaju Tajvana koji Amerikanci prizivaju i da li je Tajvan spreman da žrtvuje mir zarad interesa SAD, Korkodelović kaže da je problem i što između Pekinga i sadašnjih vlasti u Tajpeju ne postoje bilateralni odnosi, ni dijalog, pošto se sadašnja predsednica Tajvana koja za Kinu to nije, zalaže za nezavisnoist Tajvana. Upravo to je za Kinu crvena linija preko koje neće da pređe, objašnjava naš sagovornik.
U takvoj klimi otežanog komuniciranja, čak i sa običnim ljudima, trpi, kaže on, i veliki broj poslovnih veza koje postoje. Poslednjih meseci se, kako primećuje, smanjuju kineske investicije na Tajvanu. Pogotovo od avgusta prošle godine kada je došlo do velike krize u odnosima zbog toga što je uprkos odvraćanja Pekinga, Pelosi posetila Tajvan.
„Od tada se investicije sa kineskog kopna ka ostrvu smanjuju i ovih dana skoro 30 kineskih ratnih aviona i četiri broda su patrolirali Tajvanskim moreuzom i oko Tajvana. Znači situacija se ne relaksira, naprotiv“, ocena je dobrog poznavaoca kinesko-američkih odnosa.
Amerikanci, objašnjava on, stalno pritiskaju Kinu i stalno pojačavaju svoje vojno prisustvo, jer smatraju da je predstojeća decenija, odlučujući period u kome bi Kina eventualno pokušala da na silu osvoji, odnosno povrati Tajvan u okrilje kineske države. Naš sagovornik podseća da SAD imaju obavezu utvrđenu zakonom da vojno intervenišu
u slučaju oružanog napada Kine na Tajvan.
Na pitanje koliko je realan taj scenario, on podseća na stav Pekinga.
„Kinezi kažu – za nas je crvena linija da li će Tajvan proglasiti nezavisnost. U subotu u Pekingu počinje glavni politički događaj – takozvane dve sednice, zasedanje svekineskog Narodnog kongresa i zasedanje Saveta, svojevrsnog senata kineskog parlamenta na kome će tokom deset dana biti usvojen budžet, izabrana nova vlada i jedna od glavnih tema biti upravo Tajvan“, ističe Korkodelović.
SAD su ovih dana odobrile prodaju municije o vojne opreme Tajvanu, vredne 619 miliona dolara.
„Ono što se za sada zna je da se radi o raketama koje su pre svega ofanzivne namene, koje bi trebalo da koristi tajvanska avijacija za slučaj napada na ciljeve kineske armije“, kaže on, napominjući da je to u stvari municija za borbeni avion F16.
Tajvan će za te pare dobiti 100 protivradarskih raketa AGM-88B (HARM), velike brzine vazduh-zemlja raketa, 200 raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa (AMRAAM) AIM-120C-8, kao i lansere i rakete za vežbanje.
