Epilog briselskog susreta Vučića i Kurtija: Zapadu se puno žurilo pa su stigli na – početak početka
22:26 27.02.2023 (Osveženo: 22:34 27.02.2023)
© AP Photo / Virginia Mayo
Pratite nas
Posle najnovije runde razgovora u Briselu, dijalog se našao na „početku početka“ a pokazalo se da rešenja statusa pokrajine neće biti dok se ne potpiše konačni mirovni sporazum.
Najavljivani „istorijski razgovori“ u Briselu su prošli po onoj narodnoj – tresla se gora, rodio se miš. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti nije prihvatio Zajednicu srpskih opština i da je dogovoreno da se pregovori nastave.
Pregovori na početku početka
Bivši šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović kaže za Sputnjik da se na osnovu dosta oskudnih informacije koje smo čuli o razgovorima u Briselu na osnovu izjava učesnika može zaključiti da su pregovori na „početku početka“.
I dalje je nejasno da li pregovori predstavljaju okvir ili je reč o toku koji ima logičan završetak. Zapad će insistirati da je to tok, „odnosno potok koji se uliva u veću reku, a to je nagrađivanje njihove politike na Kosovu i Metohiji, što se kosi sa našim crvenim linijama koje su podvlačene više puta“, ističe Jovanović.
Zbog Rusije i Kine Zapad žuri da se oslobodi hipoteke krivca
„Znajući da su poznate naše crvene linije i ciljevi Zapada, teško je zamisliti da postoji neki prostor za kompromis koji bi bio više od tehničkog dogovora. Znači, modus vivendi bez ikakvog priznavanja, samo radi mirnog suživota sa nerešenim problemom, pa bi onda vreme bilo mudrije od današnjice. To je otprilike ono što bi moglo da se desi, ali Zapadu se žuri jer hoće da se oslobodi hipoteke zbog koje mu agresija predstavlja veliku neugodnost u sadašnjim odnosima sa drugim velikim silama, pre svega sa Rusijom, pa i Kinom“.
Sa druge strane, zaposedanja dela teritorije na bespravan način jedne članice Ujedinjenih nacija bez odobrenja Saveta bezbednosti da bi se taj deo uručio jednoj manjini je nešto što ona ne može dobiti, jer nigde nije zapisano da manjina može dobiti pravo na samoopredeljenje, smatra Jovanović.
Na Zapadu znaju da su krivci, to im smeta i hteli bi se toga osloboditi, ali bez ikakvih ispravki svojih konačnih ciljeva i zato tvrde da je to konačno rešenje, ali tu nema mogućnosti da se postigne neki stvarni dogovor ukoliko ne bi bio sveden samo na tehnički.
„Tako da za sada ne možemo ništa da kažemo, videćemo kako će stvari dalje da se razvijaju, da li će Zapad na kraju kad vidi da ne može da savlada tvrd orah – Srbiju da popusti u finalnim zahtevima i da se prilagodi potrebama sadašnjeg trenutka i odustane od maksimalnog zahteva da Kosovo bude nezavisno. Međutim, teško može da se predvidi da bi Zapad došao do takvog rešenja koje bi za njega bilo teško da se prihvati, a još teže da se realizuje, ali nužda zakon menja tako da ništa se unapred ne može isključiti“.
Nema rešenja bez konačnog mirovnog sporazuma
Zato, prema Jovanoviću, nema dovoljno elemenata za bilo kakav određeniji zaključak kuda će pregovori ići, ali se razume da je Zajednica srpskih opština uslov svih uslova Srbije, ali tu ostaje problem sa rokom za izvršenje jer on može biti rastegljiv.
Sagovornik Sputnjika smatra da je dobro što smo kupili vreme do 18. marta kad će se nastaviti razgovori i ističe da smo i prethodnih deset godina kupili na neki način i zahvaljujući tome vratili razgovor na temu Kosova, koja je bila zaključana 2008. proglašenjem nezavisnosti.
„Tako da sam Zapad shvata da mu bez našeg pristanka ništa ne vredi to što je postigao i onda se dovija na razne načine ne bi li Srbiju nekako privolelo da da svoj pristanak. Nema primera u istoriji, bar modernoj da se jedna država dobrovoljno odrekla dela svoje teritorije na kom živi nacionalna manjina u vreme mira. U vreme rata, kao što je NATO vodio rat protiv nas i to neodobreno, proizvode se često posledice fizičkog odvajanja dela teritorije, ali i to može biti samo privremeno dok ne dođe do konačnog mirovnog sporazuma. A taj mirovni sporazum u pogledu Kosova još ne postoji“, zaključio je Jovanović.
