Olga Jančić: Hrabrošću i odlučnošću prevazilazila fizička ograničenja zarad umetnosti
© Foto : Sputnjiku ustupio MSUB/Bojana Janjić
Pratite nas
Snažna, istrajna i samosvesna Olga Jančić je svojom posvećenošću umetnosti i nesvakidašnjom smelošću u suočavanju sa ograničenjima i teškoćama u životu, u bavljenju skulpturom nalazila ne samo utočište, nego i smisao svog bivstvovanja.
Njen bogat opus biće predstavljen na izložbi „Olga Jančić: Iskonsko u modernom“ koja će biti otvorena u Muzeju savremene umetnosti od 11. februara do 2. maja kao prva u okviru ciklusa “Umetnost i ličnost, skulptorke iz kolekcije MSUB” autorke dr Rajke Bošković.
Kroz ciklus samostalnih izložbi, projektom „Umetnost i ličnost, skulptorke iz kolekcije MSUB” biće predstavljeni opusi skulptorki koje su upravo snagom svoje ličnosti, prevazilazeći sva ograničenja, i lična i društvena, ostvarivši visoke domete, obeležile skulpturu 20. i početka 21. veka.
Medaljon, 1961, aluminijum
© Foto : Sputnjiku ustupio MSUB/Bojana Janjić
Iskonsko u modernom
Na izložbi „Olga Jančić: Iskonsko u modernom“ biće izloženo 20 skulptura u kamenu, drvetu, bronzi i aluminijumu, kojima će biti, prema rečima autorke Rajke Bošković, predstavljene sve ključne tačke šest decenija dugog stvaralaštva jedne od najznačajnijih skulptorki sredine 20. veka.
Poseban segment izložbe čine video snimci monumentalnih skulptura u slobodnom prostoru – skulptura u kamenu postavljenih na Savskom keju u Beogradu, Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu i u parku u Vrnjačkoj Banji, kao i skulptura u bronzi u Kraljevu.
U svom bogatom i plodnom umetničkom stvaralaštvu od preko šest decenija, Olga Jančić dubokim razumevanjem i doživljajem iskonskog - uspeva da skulpturama modernog izraza da dimenziju prvobitnosti. Promišljajući suštinska pitanja čovekovog postojanja – zadivljujuću čudesnost i lepotu života, ona istovremeno zalazi u sfere one druge, manje vedre strane života, sa svim njegovim strepnjama.
Mali torzo, 1960, kamen
© Foto : Sputnjiku ustupio MSUB/Bojana Janjić
Gledano u celini, dela u bronzi i aluminijumu mahom su dramatičnih oblika i naziva, dok se ona u kamenu odlikuju blagošću celokupne vizuelne dejstvenosti, koje punim, zaobljenim volumenima nagoveštavaju plodonosna strujanja iz samog središta odnosno jezgra oblika.
„Najznačajnije u njenom delu je svedena forma koja odražava ideju. Jedno je od najznačajnijih dela po kome bih izdvojila Olgu Jančić kao umetnika visokih dometa jeste 'Materinstvo', koje odražava stanje okrilja, ušuškanosti, obgrljenosti, sigurnosti, stanje koje vezujemo za ljubav majke prema detetu. Ono što je u njenim sklpturama ključno, bez obzira da li su realistične ili apstraktne, jeste da iskonsko preobražava u moderan oblik i skulptura 'Matrinstvo' je primer toga“, ističe za Sputnjik Rajka Bošković.
Srodnost sa molitvom ili himna životu
Smelo, ali krajnje promišljeno, sa izraženom senzibilnošću imanentnom ženskom biću, ona se u svom stvaralačkom opusu upuštala u prevođenje nekih ključnih tema ljudskog života u umetnički oblik, odstranjujući, u svojim najboljim ostvarenjima, sve opisno kao nepotrebno i suvišno, a radove u kamenu smatrala je najpotpunijim trenucima svog života.
„Osećanje koje se javlja pri radu u kamenu u momentima dobre koncentracije je čudesan. To je osećaj intenzivnijeg življenja nego u bilo kojoj drugoj situaciji – nešto blisko zalaženju u više sfere spoznaje života, dosezanje nekih njegovih novih vrednosti, nešto blisko vanvremenom, neka vrsta srodnosti sa molitvom ili himnom životu. To je takođe i osećanje bliskosti sa sobom, onim boljim delom sebe”, govorila je Olga Jančić o svom stvaralaštvu.
Umetnost iznad svega
Bošković kaže da je Olga Jančić (1. februar 1929. Bitolj – 25. oktobar 2012. Beograd) svojom hrabrošću i nepokolebljivošću postigla vrhunske domete u skulpturi, a imala je mnogo otežavajućih uslova.
„Bila je krhke i sitne građe, što se može prevazići u nekoj meri, ali ono što je bilo vrlo dramatično i što je uticalo na nju jeste da je imala pet ortopedskih operacija. Lekari su joj 1961. godine rekli da mora da se odrekne klesanja, jer može imati posledice, čak i u vidu potpunog invaliditeta. Međutim, ona je to prenebregla i nastavila da kleše u kamenu. Snagom ličnosti prevazilazila je sva fizička ograničenja koja su joj bila nametnuta“, kaže Bošković.
Olga Jančić je završila petogodišnju specijalizaciju u Majstorskoj radionici Tome Rosandića (1950-1954). Učestvovala je u osnivanju grupe „Prostor 8“ koja je prvi put priredila izložbu u slobodnom prostoru u Tašmajdanskom parku u Beogradu 1957. godine.
Prvu samostalnu izložbu imala je 1959. u Umetničkom paviljonu u Beogradu. Iste godine dobila je nagradu za skulpturu na Prvom međunarodnom bijenalu mladih u Parizu.
Trinom, 1976, mermer
© Foto : Sputnjiku ustupio MSUB/Bojana Janjić
Izlagala je na preko 20 samostalnih i velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a tokom života organizovane su joj dve retrospektivne izložbe - Muzeju savremene umetnosti 1987. godine i u Muzeju „25. maj“ u Beogradu 2005.
Dobitnica je značajnih nagrada, njena dela zastupljena su u brojnim muzejskim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, a svoju zaostavštinu poklonila je Gradu Beogradu i čuva se u Kući legata.
Nakon izložbe dela Olge Jančić planirano je još 11 samostalnih postavki i jedna grupna na kojoj će biti izložena dela 29 skulptorki.
