Džefri Saks Srbima: Deo ste većine sveta koja nije uvela sankcije Rusiji - SAD su mogle da spreče rat
22:40 01.02.2023 (Osveženo: 22:55 01.02.2023)
© AP Photo / Mark Lennihan
Pratite nas
Sankcije Rusiji su uveli SAD i njeni saveznici. Ali 150 zemalja sveta, uključujući i Srbiju, su na drugoj strani“, rekao je Džefri Saks u razgovoru za RTS. On ističe da je rat u Ukrajini mogao da se predvidi još pre 30 godina i da je mogao biti izbegnut.
„Vi ste većina. Većina sveta nije uvela sankcije Rusiji. Oko 150 zemalja sveta to nije učinilo. U režimu sankcija su Amerika i njeni saveznici. Dakle, SAD, Kanada, Velika Britanija, Evropska unija, Japan, Koreja, Australija, Novi Zeland, Singapur. I to je skoro cela lista. Ali 150 zemalja sveta su na drugoj strani. One samo žele da ovaj rat prestane, ne žele da zauzimaju strane u sukobu: za Rusiju ili za Ukrajinu“, rekao je čuveni američki ekonomista za emisiju "Oko magazin".
Govoreći o aktuelnoj situaciji u Ukrajini, Saks ističe da je reč o sukobu dve supersile i da je taj sukob mogao da se predvidi još pre 30 godina, kada su Sjedinjene Američke Države, nakon što je okončan Hladni rat, krenule s proširenjem NATO-a.
„Mnogi su tada upozoravali: „Stanite, nemojte da izazivate novi hladni rat.“ Ono što je zanimljivo jeste da su evropski lideri u to vreme znali da je ta ideja užasna, mnogi od njih i dalje su aktivni, ali o tome ne govore javno. To je gurnulo SAD i Rusiju u ovaj sukob. Krajem 2021. rat u Ukrajini mogao je, ali i morao je, da bude izbegnut. Predsednik Putin izneo je neke primedbe sa kojima se ja u mnogome slažem i koje su bile razumne. Na primer: „Nemojte širiti NATO na Ukrajinu.“ Da se o tome pregovaralo, ovaj rat bi bio izbegnut“, ističe on.
On kaže i da rat, sam po sebi, nije odgovarajući način da odgovorite na NATO pretnje, ali i da je istovremeno SAD preusmerila milijarde dolara za naoružanje.
„To je razlog zašto je Ukrajina relativno efikasno pregurala prethodnu godinu, jer je Amerika Ukrajince naoružala do zuba. Bez toga ne bi bilo rata. Rat ne bi bio moguć. Ne tražim izgovore za rat, ali ono što govorim jeste da ne treba tražiti izgovore za krah američke diplomatije, jer američka diplomatija jeste krahirala. Kad je Putin izneo svoje primedbe 2021. godine, ja sam nazvao američke lidere i rekao: pregovarajte kako biste izbegli rat. Međutim, oni su odbili da pregovaraju“, navodi Saks.
On je podsetio i na svoj angažman u Sovjetskom Savezu pre 33 godine, kada je bio savetnik Gorbačova, ekonomski savetnik Jeljcina, ali i savetnik ukrajinskog predsednika Kučme.
Kako kaže, savetovao je obe strane, i zna da je pre više od 30 godina Zapad obećao da neće širiti NATO ka Istoku ni za jedan inč.
„Ali to obećanje su prekršili, i kada su to učinili pametni ljudi su znali da je to strahovita greška. Zatim su oni nastavili da krše obećanja i širili NATO dalje ka Istoku, sve dalje i dalje dok se nisu sapleli o žicu sa Ukrajinom i Gruzijom. Jer je Putin vrlo jasno rekao 2007. i 2008: „Stanite, ovo je naša crvena linija, prestanite da pretite proširenjem NATO-a. Mi ne želimo vojne baze u našoj blizini, ne želimo da budemo okruženi NATO-om: Ukrajina, Rumunija, Bugarska, Turska, Gruzija, potpuno ste nas okružili u Crnom moru“. On je to objasnio. Trebalo je da znamo da to vodi u rat, ali nismo imali dovoljno osećaja“, rekao je on.
Upitan da li će Srbija biti ekonomski uništena ako odbije evropski plan za Kosovo, koji neki zovu ultimatumom, Saks ističe da niko u današnje vreme ne bi trebalo da ucenjuje bilo koga.
Navodi da bi bilo neverovatno pogrešno od Evropske unije da uvede sankcije kako bi pokušala da diktira nečiji odgovor u veoma komplikovanoj diplomatskoj situaciji.
„To je smešno, nadam se da ćete nešto uspeti da učinite. Ne verujem da oni to i mogu, zato što je za tako nešto neophodna većina u Evropskoj uniji, gde se odluke donose jednoglasno. Tako da nisam siguran oko toga. U praksi ne bih brinuo, ali, u principu, to bi bio neverovatno pogrešan pristup“, zaključuje profesor na Kolumbija univerzitetu, koji je nedavno u Beogradu učestvovao na debati koju je organizovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj Vuka Jeremića.
