https://lat.sputnikportal.rs/20230126/poznati-ukrajinski-politicar-vise-nece-da-cuti-svet-mora-da-cuje-glas-druge-ukrajine-1149925239.html

Poznati ukrajinski političar više neće da ćuti: Svet mora da čuje glas „druge Ukrajine“

Poznati ukrajinski političar više neće da ćuti: Svet mora da čuje glas „druge Ukrajine“

Sputnik Srbija

Ukrajinski političar Viktor Medvedčuk istakao je važnost da svet čuje glas „druge Ukrajine“ koja ne podržava antiruske i neonacističke stavove aktuelnog... 26.01.2023, Sputnik Srbija

2023-01-26T07:00+0100

2023-01-26T07:00+0100

2023-01-26T10:33+0100

rusija

viktor medvedčuk

specijalna operacija u ukrajini

rusija – politika

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/19/1149925056_0:0:2936:1653_1920x0_80_0_0_d8a12b1bdfad581f1a1d13e89b94db29.jpg

Dugo ste ćutali. Ipak ste se odlučili da izađete iz senke i napisali ste veoma upečatljiv članak za „Izvestija“. Svakako ćemo o tome razgovarati, ima mnogo zanimljivih stvari koje ste rekli. Ali prvo, ako mi dozvolite, želela bih da se vratim malo unazad. Poslednje, čega se svi mi sećamo je, naravno, kada ste bili deo razmene zarobljenika. Možete li mi reći, u trenutku kada ste saznali da ćete biti razmenjeni, koliko ste bili sigurni da će se to dogoditi? Možete li nam reći, šta ste osećali tog dana?To su svakako bile emocije koje se mogu nazvati višestrukim. Jer, s jedne strane, želeo sam da verujem, i verovao sam da će se ta razmena desiti. S druge strane, do samog kraja sam sumnjao da se to može dogoditi. I, zapravo, kada sam uoči 21. septembra, tačnije 20. septembra prošle godine saznao da će doći do razmene, već sledećeg dana sam bio prebačen prvo avionom u Poljsku, gde sam proveo 12 ili 14 sati u avionu. Video sam da je bilo pregovora. Sve vreme su me pratili predstavnici Glavne obaveštajne službe Ministarstva odbrane. Sa mnom su bili i službenici Bezbednosne službe Ukrajine (SBU), koji su stalno sa nekim pregovarali. Shvatio sam da ne ide sve tako dobro, bar po njihovim rečima, da bi bio siguran da će do te razmene doći. Ali, kako se ispostavilo, te sumnje su bile uzaludne. Shvatio san da će se ta razmena desiti kada sam iz Poljske bio prevezen avionom u Ankaru, gde sam video sam ruski avion. Tada sam razumeo da će se ta razmena zaista desiti. Činjenica je da sam iskreno zahvalan vlastima Ruske Federacije, koje su po ovom pitanju izašli u susret meni i mojoj porodici.Mislim da je to bio najteži period u mom životu i životu moje porodice. Zahvalan sam što me nije sačekala sudbina, teška sudbina, koju bi doživeo u Ukrajini. A u Ukrajini bi dobio, kako su mi tamo rekli, 15 godina zatvora, i to zbog nezakonitog krivičnog gonjenja i falsifikovanja krivičnih dela koja su počela još 2019-2020. godine.U redu, razmenjeni ste, došli ste ovde. Po kom osnovu, kakav je vaš status sada, koja dokumenta imate, ako smem da pitam?Moj status je veoma interesantan. Ja sam državljanin Ukrajine, bio i ostao. Čak imam i ukrajinski pasoš. Ali pre nekog vremena, kao što znate, Zelenski, koji je, kao prvo, postavio sebi cilj da me uništi kao opozicionog političara, dao svojim ljudima komandu da se nastave sudski postupci, istrage i sudske rasprave o mojim krivičnim delima. To jest, sudski procesi se nastavljaju, a advokati brane moje interese u Ukrajini. Drugo, Zelenski je krenuo putem potpune bezobzirnosti, i, rekao bih čak bezumlja. Oduzeo mi je državljanstvo na osnovu toga, što su postojale sumnje da imam rusko državljanstvo. Ja nikada nisam imao rusko državljanstvo. Nije bilo potrebe za ovim, jer sam ja ukrajinski političar, bio i ostao.Nisam pobegao, nisam odustao. Nastavio sam da se borim, iako sam bio u kućnom pritvoru. Borio sam se i nakon što sam bio pušten, kao i posle razmene. Ova tri meseca, kao što ste spomenuli na početku našeg intervjua, i ta duga tišina... Pa, nije to baš tišina. Ovo je sistematski rad, kako bi se pomoglo ne samo Ukrajincima, već i interesima i ukrajinskih i ruskih građana u trenutnoj situaciji. S obzirom na rat, smrt hiljada ljudi, uništenu infrastrukturu i činjenicu da se u Ukrajini vodi rat. Ovaj rat nije u interesu Ukrajine već Zapada. SAD, Britanija i mnoge druge zemlje, koje se bore protiv Rusije, napravile su od Ukrajine svojevrsni poligon, odskočnu dasku za takvu konfrontaciju sa Rusijom. To je inače uradila upravo vlada Zelenskog. Sve ovo vreme sam proveo okupljajući svoj tim. Došlo je mnogo ljudi iz Kijeva. Mnogi ljudi trenutno žive van Ukrajine. Neki od njih su u Rusiji, Evropi, Turskoj. Oni su spremni da nastave borbu i da se i dalje izjašnjavaju. Upravo to je navedeno u mom članku, uzimajući u obzir situaciju koja se stvorila. U članku iznosim argumente, šta je potrebno da i u Rusiji, i u Ukrajini, i na Zapadu čuju glas one druge Ukrajine. Jer ona postoji. Zelenski, koji pokušava da izgleda kao stena (monolit), odnekud je izvučen. Danas on predstavlja Ukrajinu i kaže da se ukrajinski narod ujedinio. Ujedinio se jedino po pitanju antiruske histerije i pećinske rusofobije. Sve to nije istina. Osim projekta „anti-Rusije“, na teritoriji Ukrajine postoje ljudi koji se plaše da o tome govore javno, jer nikada nisu podržavali loše odnose Ukrajine i Rusije kakvi su danas.Oni su Ukrajinci. Baš kao i ja. Bez obzira na oduzeto državljanstvo, smatram da je to direktno kršenje Ustava. Ne mislim tako samo ja. Danas je nemoguće oduzeti državljanstvo građaninu Ukrajine ako to nije lična želja čoveka. Ta odluka ne krši samo Ustav Ukrajine, već i međunarodnu konvenciju koja to zabranjuje, ukoliko građanin ostane bez ijednog državljanstva. Moram da napomenem da se Ukrajina priključila toj međunarodnoj konvenciji. Ali, uprkos tome, borba sa političkim protivnikom, borba i političke represije, nezakonito krivično gonjenje, guraju Zelenskog dalje kako bi izvršio ovaj masakr do kraja. U svemu. Nisam promenio stavove, iako sam bio šest meseci u zatvoru, u tamnicama SBU. Nastavljam da se borim. I danas želim da se uverim da je ova druga Ukrajina, i stav ljudi, koji ne smeju javno da kažu svoje mišljenje, jasan. Bilo to u Rusiji, u Ukrajini ili na Zapadu. Postoje ljudi koji predstavljaju drugu Ukrajinu. Ne Ukrajinu Stepana Bandere već drugu Ukrajinu, koja nema veze sa izjavama i politikom neonacizma koju vodi Zelenski.Eto, sad ste regrutovali tim, sami ste rekli.Da.Imate tim. Vi se zalažete za novu Ukrajinu. Rekli ste u članku da je potreban novi pokret za spas Ukrajine, u kom se vi protivite da zemlja postane mesto geopolitičkih obračuna.U pravu ste. Postoje ljudi koji se protive politici Zelenskog. Ova druga Ukrajina se mora čuti. Ako ljudi koji veruju u ovo, koji pristaju da deluju u ovom pravcu, mogu da ujedine ove ljude i kažu: Da, napustili smo Ukrajinu, ali mi smo Ukrajinci. I želimo da razmišljamo o budućnosti. Ne o budućnosti, kao što ste pitali za novu Ukrajinu, već o budućnosti Ukrajinaca. I danas predlažem da se postavi pitanje ne o tome kakva će biti budućnost Ukrajine. Jer danas, zapravo, Ukrajina ne postoji. Ne postoji takva država. Ja se bavim ustavnim pravom. Ustav kaže da je Ukrajina nezavisna, suverena, demokratska, pravna i društvena država. Nijedan od ovih zahteva danas ne odgovara statusu koji Ukrajina zapravo ima. Prestala je da bude nezavisna i suverena, jer je od 2014. godine potpuno prešla pod spoljnu kontrolu Zapada, SAD i Britanije. Ona danas nije pravna država. Jer šta se dešava u državi, kada se mediji protivzakonito zatvaraju, bez sudskog i ustavnog poretka koji to direktno predviđa. Kada se uništavaju oni koji izražavaju drugačije gledište. U stvari, takva država ne postoji. Ekonomija je uništena. Pad BDP-a danas je više od 30 odsto. Na primer,kada je bila globalna kriza 2008-2009, ovaj pad je iznosio 14 odsto BDP-a. I poboljšan je do 2013. godine. Sve do 2019-2021. nisu mogli da obnove ono što je bilo u 2013. godini. Dakle, nema ekonomije. Pad nivoa proizvodnje je 70 odsto. Danas je nezaposlenost 35 odsto. U stvari, nedostaje 5-60 miliona radnih mesta. Danas postoji pad poljoprivrede, pad industrije i rast cena. Sve ovo ukazuje da se danas ne mogu realizovati nikakvi socijalni programi. Navešću primer da je danas minimalna penzija 57 dolara, dok su životni troškovi 70 dolara. Ovde naši gledaoci mogu da cene kako ljudi mogu da žive sa takvim životnim troškovima i sa tako minimalnom penzijom. Dakle, u stvari nema države. Nema države jer je osnova državne politike politika neonacizma, koju Zelenski i njegovo okruženje zagovaraju. I dok će neonacizam vladati zemljom, smatram da je pogrešno govoriti o budućnosti takve zemlje. Predlažem da razgovaramo o budućnosti Ukrajinaca. Ukrajinaca, koji su tamo i ne slažu se sa politikom Zelenskog, o onim Ukrajincima koji su bili prinuđeni da napuste zemlju i nalaze se sada na drugom mestu. I zato se ova pozicija, ova tačka gledišta konfrontacije i neslaganja mora izneti. To je zadatak koji je danas okupio taj tim, a koji se svakodnevno okuplja, pristalice i ljude koji su spremni da nastave svoje aktivnosti i rade u ovom pravcu, da objasne šta uništava ove zapadne ideologijske narative koji su doveli do ove antiruske histerije i pećinske rusofobije. Koje su svojim nastojanjima i pritiscima stvorile ovu „anti-Rusiju“ na teritoriji Ukrajine da bi bili uništeni. Odnosno da deluju kroz svest ljudi. Da im se otkrije istina i realnost onoga što se danas dešava u Ukrajini. I onda bi ti ljudi trebalo da pričaju o svojoj budućnosti. Pričati o budućnosti i zahtevati tu budućnost. Ali to će biti moguće samo pod uslovima kada prestane da budu militaristički. Kada će zemlja prestati da zagovara politiku neonacizma. Jer, pod ovim okolnostima, Ukrajine u budućnosti ne može biti. To je nerealno. Ovo i ne može biti, ako se ova politika nastavi, to što Zelenski radi danas, organizuje i pokušava da suprotstavi ceo Zapad Rusiji. I uređenjem i predajom Ukrajine kao poligona za vojne operacije, u interesu Zapada. Zato što se rat u Ukrajini danas ne vodi za Ukrajinu. Vodi se za interese Zapada, i to isključivo u interesu Zapada. I to treba preneti ljudima, izneti činjenice koje to svedoče.Mislite li da se nešto može promeniti u Ukrajini? Da li će doći nova osoba, možda neki sledeći oligarh, ili neko drugi. Mislite li da je nekako moguće rešiti antiruske stavove u Ukrajini?Znate, u vašem pitanju postoje dva potpitanja, ili dva podteksta. Pa, prvo, moguće je promeniti antiruska osećanja (raspoloženja). Za početak, postoje ljudi koji ih ne prepoznaju. Ovim ljudima danas ne mogu dati kvantitativne karakteristike. Ima takvih ljudi, znam sigurno. Ovi ljudi se plaše da pokažu sebe i svoj glas, pa čak i neke postupke, jer će ih uništiti represivna mašina, ova štampa bezakonja, koja je danas precrtala i pojam demokratije i vladavine prava. Ne postoje sudovi, ništa, postoje samo uputstva Zelenskog i njegovog kriminalnog okruženja, koji se sada bavi ovim. To se može promeniti tako što ćete to učiniti i objasniti tim ljudima. Na primer. Čovek je napustio Ukrajinu i došao u Rusiju. Pa, kakvi su njegovi stavovi? Zar on Rusiju ne smatra agresorom? Ne, ne zna. Štaviše, do 24. februara, prema zvaničnim podacima, u Rusiji je bilo oko 2,5 miliona ljudi koji su studirali u Rusiji, koji su radili. Da li su napustili Rusiju i na poziv Zelenskog se vratili u Ukrajinu? Mora da se neko vratio. Ali ovo su jedinice. Drugi su ostali. A koliko je miliona došlo posle 24. februara? Kako? Napustili su svoju zemlju silom.Ali morao sam i da napustim zemlju. Zašto bih se odrekao svoje zemlje? Iz zemlje u kojoj su moji roditelji sahranjeni. Iz zemlje sa kojom je mnogo toga povezano. Da, rođen sam nekad u Ruskoj Federaciji, na Krasnojarskoj teritoriji. Ali od 2. razreda moja porodica je živela u Ukrajini. I ona je postala moja zemlja i mnogo toga sam uradio za ovu zemlju. I kada sam bio u javnoj službi i kada sam bio u politici. Ne smatram sebe neprijateljem ukrajinskog naroda. Da sam bio neprijatelj, ne bih bio izabran u parlament. A ja sam četiri puta biran u parlament za čitav ovaj period. Bio sam narodni poslanik četiri saziva. Zbog toga se to može učiniti. Ono što se dešava od 2014. godine, ova politika stvaranja „anti-Rusije“, eskalacije situacije antiruske histerije i pećinske rusofobije, to mora da se razbije. Može se pokvariti, i siguran sam u to. Kad govorite, ovo vam je drugi podtekst... Ali, vraćajući se na prvi podtekst, mogu vam reći kada kažete: evo, tamo će se birati neki oligarh, i sve ostalo. Izabran u državi. Što se tiče države, kao što sam već naveo relevantne argumente, Ukrajine danas nema. Kakvi izbori mogu biti u Ukrajini? Da, on može da imenuje izbore. Ali odmah postavi sebe za predsednika, i postavi poslanike, poimenično, po spisku. Koji mu gledaju u usta i ne razmišljaju o onome što govori. I što je najvažnije, ne ocenjuju ono što on radi. Sve je moguće. Ali ovo nisu izbori. Da, danas je deo naše frakcije, i o tome govorim sa velikim žaljenjem, stao na stranu onoga što ja smatram neprijateljem, na stranu Zelenskog. Ali to ne znači da morate odustati. I, kao što vidite, nisam odustao. Mada, možda je trebalo da se smirim. Uzimajući u obzir, takoreći, moju životnu priču, i sve ostalo. Ali neću odustati. Tako da verujem da je to moguće. I mislim da to nije samo moguće, to se mora učiniti. I, na kraju krajeva, to se mora učiniti.Ovaj vaš novi pokret, o kome ste pisali u članku, o kome ćemo kasnije razgovarati, kako su to komentarisali zapadni mediji. Kako vidite kako će Ukrajina izaći iz ove situacije?Vidite, ovo je novi društveno politički pokret. Ovo je pokret koji treba da pokaže da Zelenski, inteligentno govoreći, nije u pravu. Jer, kada on kaže da je iza mojih leđa monolit ukrajinski narod, i on misli tako kako ja govorim, i smatra da Rusiju treba uništiti, a Zapad treba da u tome pomogne, ja kažem: nije tačno. Tako ja mislim. Ali kada ujedinimo ove ljude i saznamo njihov stav, a iz nekog razloga sam uveren da je taj stav protiv vlasti i protiv Zelenskog, onda će biti potpuno drugačije. Ovaj pokret će razotkriti činjenicu da Ukrajina nije monolitna u svojim stavovima, kao ni u svojoj navodnoj podršci Zelenskom i njegovom zločinačkom režimu. To je danas glavni zadatak. Ali govoriti o tome šta će ovaj društveni pokret raditi, kakvog će predstavnika izabrati, zavisi, siguran sam, od miliona ljudi. Onih koji su u Rusiji. Onih koji su u delu Ukrajine. Onih koji se nalaze u Evropi. To su oni milioni koji se ne slažu sa postupcima Zelenskog. Njih treba iskristalisati. Treba ih ujediniti zajedničkim idejama. Treba ih ujediniti zajedničkim predstavništvom. I tada govoriti i razmatrati o budućnosti Ukrajinaca. I o tome šta su danas spremni da urade kako bi ova budućnost, kako se ranije govorilo, bila svetla i bez problema. Iako je ovo još uvek tako daleko, i mnogo, mnogo toga treba da se uradi.Ali imate li neki plan za budućnost?Znate, za budućnost imam ne plan, već planove. I ja ću, kada dođe vreme i kada vidim realnost njihove realizacije, svakako o tome reći, uključujući i javno.A na kakvoj poziciji vidite sebe?Gde?U Ukrajini, naravno. Možda i ne.Znate, vidite, hoću da vam kažem, ja ne razmatram nikakve pozicije za sebe. Ni juče, kada sam vodio političku borbu, ni danas, nakon što sam šest meseci bio u pritvoru, a danas se nalazim u Rusiji. Znate, mislim da su danas glavna stvar ideje. Jer ideja mora imati pristalice. A lideri – oni će se pojaviti. Čim postoje pristalice, oni će odrediti ko je lider i koje mesto, uključujući i na kojoj poziciji možete da zauzmete u hijerarhiji. Jer, znate li šta je danas problem danas u Ukrajini? Što ima lidera, a nema ideja. Tu je problem. Ovaj problem treba da se reši za Ukrajince kada govorimo o njihovoj budućnosti.I šta dalje? Šta opozicija dalje treba da uradi? Ideje nisu dovoljne. Kako postupiti?Naveo sam vam primer. U Ukrajini postoje ljudi, ali nema ideja. Mi imamo ideju. Ako bude lidera, biće i dela. Potrebno ih je sprovesti. A kako ćemo to uraditi – sve ćete videti. Ali činjenica da ćemo to učiniti, ili ćemo barem pokušati, je nedvosmislena.Da li je članak u „Izvestijama“ prvi korak?Odgovor. Da, to je prvi korak. To je prvi korak. Naravno, ovo je prvi korak. A koja je najvažnija misao u ovom članku... Šta su zapadni mediji primetili, kako vam se činila njihova reakcija? Jer, koliko shvatam, primetili su i da pominjete nuklearnu silu. Kakve bojazni vide.Vidite… Da, Zapad to najviše interesuje. I veoma je vredno, po mom mišljenju, što su to čuli. Jer ovo je i moje gledište. Da je danas potrebno ići putem detanta. A detant je moguć ako se uzmu u obzir interesi, uključujući i interese Rusije i svih drugih zemalja. Njihove interese. Uključujući i bezbednosne interese. Ili dalje, voditi politiku eskalacije napetosti koja bi mogla dovesti do svetskog rata. Jer, kako nazvati činjenicu da, praktično svih 30 zemalja-članica NATO-a, uključujući i one pretenduju na to visoko zvanje, u NATO, pružaju pomoć u naoružavanju, u tehnici, isporučujući je, tu tehniku, poligonu koji su Zapad, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija zakupile od Zelenskog. A taj poligon se danas iz nekog razloga zove Ukrajina. A tamo se iz nekog razloga sprovode dejstva. Kako se to drugačije može nazvati? I zato govorim o tome, da se sve ovo može završiti danas, uključujući i nuklearnim sukobom. I to se ne može isključiti. A s obzirom na to kako je Zapad danas poslušni resurs u njegovim rukama, u pozivima Zelenskog, koji ih već podučava kako da zemlje, njihove zemlje, zapadnih političara, dovedu do siromaštva, kao što je, između ostalog, i on u suštini uradio u Ukrajini, i što danas inspiriše, pod navodnicima, Zapad da zarati sa Rusijom, poziva na uništenje Rusije, oni moraju da shvate do čega to može da dovede. Stoga to nije bilo slučajno pominjanje. To je moje gledište i ja sam ga otvoreno izneo. I nisu samo na to obratili pažnju. Obratili su pažnju na to da je Medvedčuk izjavio o drugoj Ukrajini. I to je veoma važno. A posebno u razgovorima u Ukrajini, čuje se ovaj izraz: evo, Medvedčuk... I počeli su da pričaju. Na primer, vlada. Pa, slično kako ste vi postavili svoje pitanje. Eto, biće vlada u egzilu. Ali nije pitanje vlade u egzilu. Vlada u egzilu, čak i ako se formira, ili će se formirati, ili je formirana u istoriji, ona uvek ostaje u egzilu. Nije pitanje u tome. Pitanje je da danas treba uništi ideologiju Zelenskog, koji u suštini smatra da je Ukrajina monolit i da ga svi podržavaju, da svi podržavaju rat. I niko ne želi mir, niko ne želi drugačiju budućnost za Ukrajince. A mi smatramo da takvih ljudi ima i da su oni takođe Ukrajinci. I oni takođe imaju pravo glasa. Oni mogu da govore i imaju pravo da budu saslušani. Rekli ste mi jednu interesantnu stvar dok smo razgovarali pre intervjua, da Zelenski, zapravo, čak više sluša Veliku Britaniju, nego Sjedinjene Američke Države. Zašto tako mislite?Uveren sam u to, uzevši u obzir analizu onoga što se događa. Siguran sam da ova analiza nije urađena danas, u uslovima borbenih dejstava, već počev od 2019. godine, naročito nakon njegove posete Velikoj Britaniji i svega: o tome da je uticaj Velike Britanije mnogo veći, nego Sjedinjenih Američkih Država i, uopšte, Zapada. Upravo Britanija drži uzde uticaja, upravljanja Ukrajinom i zauzima ozbiljan segment u pitanjima spoljne politike. I oni znaju da, šta god da se desi, imam u vidu Zelenskog, njegovo okruženje, u Ukrajini, po njih će se, svejedno, sve završiti normalno. Otići će i živeće mirno. Zato su tako spokojno predali zemlju na rasparčavanje i dalje procese osiromašenja. Dali su državu kao platformu za konfrontaciju Rusije i Zapada.A kakav je bio njihov plan?Njihov plan je samo jedan. Ova konfrontacija je trebalo da bude usmerena na slabljenje Rusije i danas je očigledno da se to dešava. Štaviše, pobeda Ukrajine, jasno je da Ukrajina ne može da pobedi Rusiju zbog poznatih faktičkih okolnosti. Ali, pokretanje neke konfrontacije unutar Rusije, procesa koji mogu da oslabe Rusiju, rusku vlast, to je cilj koji je postavio Zapad. I koji pokušavaju da ostvare Zelenski i njegovi ljudi.Do sada nismo videli konfrontaciju unutar Rusije.Hvala Bogu.PiMislite li da će Zelenski dugo ostati na ovoj poziciji?Vidite, želim da vam kažem da mi sudbina Zelenskog nije poznata. Ali, moram i veoma želim da kažem i to da on mora da odgovara za sve što je uradio protiv Ukrajine i ukrajinskog naroda. On je taj koji je uništio zemlju. On je taj koji je zemlju doveo do borbenih dejstava. To je on uradio. Želim dobro da vas podsetim na nešto što su mnogi danas, nažalost, zaboravili – na ono šta se dogodilo 24. februara. Dok sam bio u kućnom pritvoru, često sam davao intervjue i govorio sam o tome. O tome da treba izbeći rat, treba učiniti sve kako bi se on sprečio. Pitanje je da li je Zelenski to mogao da uradi. Tvrdim da je mogao. Štaviše, uveren sam da je bio obavezan to da uradi. Morao je da postupa u skladu sa Minskim sporazumima. Ali, poznate su vam skorašnje izjave Merkelove i Olanda, pa čak i Porošenko pokušava da kevće i laje o svemu tome.Niko nije nameravao da ih ispoštuje.Da.Šta može da garantuje da neće doći neko drugi koji će isto tako postupati?Znači, to treba iskoreniti… Znate li šta je glavno u članku koji sam napisao? Uzroci. Tamo više od polovine članka čine uzroci. Ono što se dešavalo nakon završetka „Hladnog rata “…Izgraditi nešto novo, novi svet.Da. To kako su se odvijali ovi događaji. Prema tome, sada treba iskoreniti uzroke koji su doveli do toga i tako isključiti to u budućnosti. A to će biti moguće isključiti tek onda kada ne bude neonacizma u državnoj politici, kada ne bude militarističke države. Danas ljudima u Ukrajini ponovo skrećem pažnju da ne govorimo o budućnosti zemlje, već o budućnosti Ukrajinaca. Doći će drugačija budućnost. Eto, to je glavno, čime želimo danas da se bavimo.Nezavisnom Ukrajinom.Nisam tako rekao. Rekao sam budućnošću.Budućnošću Ukrajinaca.Budućnošću Ukrajinaca. A u kojoj zemlji i kako će oni živeti, to moraju da odluče upravo Ukrajinci, koji trenutno predstavljaju drugu Ukrajinu.Viktor Medvedčuk je jedan od najistaknutijih opozicionih političara u Ukrajini. Pravnik po struci, a u velikoj politici je od 1997. godine, kada je izabran za narodnog poslanika. Godine 1998. postao je potpredsednik Vrhovne rade. U periodu od 2002. do 2005. Medvedčuk je radio kao šef administracije predsednika Ukrajine Leonida Kučme. Bio je jedan od protivnika Evromajdana, 2014. je prešao u otvorenu opoziciju. Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) ga je uhapsila 2022. godine. Kasnije je Medvedčuk razmenjen za ukrajinske ratne zarobljenike. Trenutno živi u Rusiji, a ukrajinsko državljanstvo mu je oduzeto. Nedavno je list „Izvestija“ objavio njegov članak o situaciji u Ukrajini.

2023

Vesti

sr_RS

rusija, viktor medvedčuk, rusija – politika