https://lat.sputnikportal.rs/20230124/od-bola-biste-urlali-cudesna-sudbina-srpske-ane-frank--dokaz-o-stravicnim-zlocinima-usred-beograda-1149855842.html
Od bola biste urlali: Čudesna sudbina srpske Ane Frank – dokaz o stravičnim zločinima usred Beograda
Od bola biste urlali: Čudesna sudbina srpske Ane Frank – dokaz o stravičnim zločinima usred Beograda
Sputnik Srbija
„Peto pismo Hilde Dajč“, film o srpskoj Ani Frank biće prikazan u petak povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. 24.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-24T20:01+0100
2023-01-24T20:01+0100
2023-01-26T11:44+0100
moja priča
film
jevreji
stradanje
muzej žrtava genocida
ivica vidanović
hilda dajč
kultura
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/18/1149852378_0:151:1600:1051_1920x0_80_0_0_a61e082001b64d42f353c8290ea3acf1.jpg
"Sve priče o stradanjima koje znamo su veliki pritisak, a ova Beograđanka je najčestitije biće koje se samo prijavilo da ide u logor, to je velika razlika, to je najčudesnije od svega, kaže za Sputnjik reditelj Ivica Vidanović.Pisma Hilde DajčČetiri pisma Hilde Dajč njenim školskim drugaricama Nadi Novak i Mirjani Petrović redak su dirljiv dokument koji čuvaju Jevrejski istorijski muzej i Istorijski arhiv Beograda, a daje jasan uvid u stravične uslove u logoru na Sajmištu, izmedu decembra 1941. i maja 1942.Kao student arihitekture iz imućne beogradske aškenaske porodice, po početku rata ona se prijavila da volontira kao medicinska sestra u jevrejskoj bolnici u Beogradu. Za svojim narodom otišla je i u logor, dobrovoljno, da pomogne.„Svim filozofiranjima je kraj na žičanoj ogradi i realnost kakvu vi van nje ne možete ni izdaleka da zamislite, jer biste od bola urlali - pruža se u potpunosti. Ta realnost je nenadmašna, naša beda ogromna, sve fraze o jačini duha padaju pred suzama od gladi i zime; sve nade o skorom izlasku gube se pred jednoličnom perspektivom pasivnog bivstvovanja koje ni po čemu na svetu ne liči na život. To nije ni ironija života. To je njegova najdublja tragedija“, pisala je Hilda.Pakao na zemljiSa namerom da podseća, opominje i motiviše, priču o Hildi Dajč producirao je upravo Muzej žrtava genocida, scenario je napisao Božidar Nikolić, a film „Peto pismo Hilde Dajč“ režirao Ivica Vidanović, umetnik koji već ima iskustvo sa ovakvom tematikom. On veruje da je pronašao način da dopre do gledalaca kojima je se velike vremenske distance jako teško da shvate u kakvom paklu je umrla ova devojka.On dodaje da Hildu Dajč u filmu igra mlada novosadska glumica Andrijana Đorđević, koju je, kaže skoro otkrio i veruje da je pred njom velika karijera.„Ona je idealna za ovu ulogu, toliko nežna, a opet, ima neku snagu, jako, jako zanimljiva glumica. Rekonstruisali smo kadrove logora, kadrove njenog pisanja pisama, vizuelno, film je jako zanimljiv. Pojavljuju se i fotografije Starog Sajmišta koje do sad nisu viđene. Film je jako potresan, ali drugačiji i ne može da bude. Ova tematika me jako zanima, zato što se, nažalost, stalno preslikava, stalno nam se vraća“, kaže Vidanović.Rađaju se i novi projektiOn za Sputnjik otkriva da su sa Muzejom žrtava genocida u toku pregovori o novim ostvarenjima koja bi osvetlila stradanje Srba i drugih naroda na ovom prostoru tokom Drugog svetskog rata.„Spremili smo obimnu građu za igrani film koji bi, nadam se, ove godine mogao da se snimi, jer imam odličnu saradnju sa direktorom Muzeja Dejanom Ristićem i Vladimirom Tončićem iz Filmskih novosti koje imaju arhivu koja se odnosi na ustaške zločine. Prošle godine smo radili film o Šumaricama, ove priču o Hildi povodom godišnjice Holokausta. Očigledno da je Muzej zacrtao da poveća vidljivost tema koje su svima nama teške, skloni smo i sami da ih prećutkujemo, zbog bola, zbog raznih stvari, ali to mora da se uradi“, ističe Videnović.Staro sajmište prvo je bilo pod upravom nemačke policije, Gestapoa iz okupirane Srbije, ali na teritoriji NDH, odnosno Zemuna, po kojem je logor sve vreme nosio ime. Svakodnevno, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremljenih masovnih raka u selu Jajinci. Za samo pet meseci stradalo je više od 6.000 Jevreja. U logoru je stradalo više od 10 hiljada Srba.Spasa nije bilo ni za dvadesetjednogodišnju Hildu Dajč, pribrojana je strašnom broju od oko šest miliona njenih sunarodnika koji su stradali tokom Drugog svetskog rata.Dokumentarno-igrani film "Peto pismo Hilde Dajč" biće premijerno biti prikazan na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, u petak 27. januara sa početkom u 13 časova u MTS Dvorani u Beogradu.Istog dana film će premijerno prikazati i Radio televizija Srbije.
jevreji
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
moja priča, film, jevreji, stradanje, muzej žrtava genocida, ivica vidanović, hilda dajč
moja priča, film, jevreji, stradanje, muzej žrtava genocida, ivica vidanović, hilda dajč
Od bola biste urlali: Čudesna sudbina srpske Ane Frank – dokaz o stravičnim zločinima usred Beograda
20:01 24.01.2023 (Osveženo: 11:44 26.01.2023) „Peto pismo Hilde Dajč“, film o srpskoj Ani Frank biće prikazan u petak povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.
"Sve priče o stradanjima koje znamo su veliki pritisak, a ova Beograđanka je najčestitije biće koje se samo prijavilo da ide u logor, to je velika razlika, to je najčudesnije od svega, kaže za Sputnjik reditelj Ivica Vidanović.
Četiri pisma Hilde Dajč njenim školskim drugaricama Nadi Novak i Mirjani Petrović redak su dirljiv dokument koji čuvaju
Jevrejski istorijski muzej i Istorijski arhiv Beograda, a daje jasan uvid u stravične uslove u logoru na Sajmištu, izmedu decembra 1941. i maja 1942.
Kao student arihitekture iz imućne beogradske aškenaske porodice, po početku rata ona se prijavila da volontira kao medicinska sestra u jevrejskoj bolnici u Beogradu. Za svojim narodom otišla je i u logor, dobrovoljno, da pomogne.
„Svim filozofiranjima je kraj na žičanoj ogradi i realnost kakvu vi van nje ne možete ni izdaleka da zamislite, jer biste od bola urlali - pruža se u potpunosti. Ta realnost je nenadmašna, naša beda ogromna, sve fraze o jačini duha padaju pred suzama od gladi i zime; sve nade o skorom izlasku gube se pred jednoličnom perspektivom pasivnog bivstvovanja koje ni po čemu na svetu ne liči na život. To nije ni ironija života. To je njegova najdublja tragedija“, pisala je Hilda.
Sa namerom da podseća, opominje i motiviše, priču o Hildi Dajč producirao je upravo Muzej žrtava genocida, scenario je napisao Božidar Nikolić, a film „Peto pismo Hilde Dajč“ režirao Ivica Vidanović, umetnik koji već ima iskustvo sa ovakvom tematikom. On veruje da je pronašao način da dopre do gledalaca kojima je se velike vremenske distance jako teško da shvate u kakvom paklu je umrla ova devojka.
„Uzeo sam istu devojku koja glumi Hildu 1941. godine, da danas bude novinarka koja kopa po njenim pismima i toj priči danas. Vrlo je lako moguće da svaka naša devojka danas doživi sličnu sudbinu, ako se desi neki kijamet, politički. Ako opet udare na nas, opet ćemo mi stradati, nema ko drugi, zato Hilda priča iz tog ugla, iz našeg vremena, danas“, objašnjava reditelj.
On dodaje da Hildu Dajč u filmu igra mlada novosadska glumica Andrijana Đorđević, koju je, kaže skoro otkrio i veruje da je pred njom velika karijera.
„Ona je idealna za ovu ulogu, toliko nežna, a opet, ima neku snagu, jako, jako zanimljiva glumica. Rekonstruisali smo kadrove logora, kadrove njenog pisanja pisama, vizuelno, film je jako zanimljiv. Pojavljuju se i fotografije Starog Sajmišta koje do sad nisu viđene. Film je jako potresan, ali drugačiji i ne može da bude. Ova tematika me jako zanima, zato što se, nažalost, stalno preslikava, stalno nam se vraća“, kaže Vidanović.
Rađaju se i novi projekti
On za Sputnjik otkriva da su sa Muzejom žrtava genocida u toku pregovori o novim ostvarenjima koja bi osvetlila stradanje Srba i drugih naroda na ovom prostoru tokom Drugog svetskog rata.
„Spremili smo obimnu građu za igrani film koji bi, nadam se, ove godine mogao da se snimi, jer imam odličnu saradnju sa direktorom Muzeja Dejanom Ristićem i Vladimirom Tončićem iz Filmskih novosti koje imaju arhivu koja se odnosi na ustaške zločine. Prošle godine smo radili film o Šumaricama, ove priču o Hildi povodom godišnjice Holokausta. Očigledno da je Muzej zacrtao da poveća vidljivost tema koje su svima nama teške, skloni smo i sami da ih prećutkujemo, zbog bola, zbog raznih stvari, ali to mora da se uradi“, ističe Videnović.
Staro sajmište prvo je bilo pod upravom nemačke policije, Gestapoa iz okupirane Srbije, ali na teritoriji NDH, odnosno Zemuna, po kojem je logor sve vreme nosio ime. Svakodnevno, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremljenih masovnih raka u selu Jajinci. Za samo pet meseci stradalo je više od 6.000 Jevreja. U logoru je stradalo više od 10 hiljada Srba.
Spasa nije bilo ni za dvadesetjednogodišnju Hildu Dajč, pribrojana je strašnom broju od oko šest miliona njenih sunarodnika koji su stradali tokom Drugog svetskog rata.
Dokumentarno-igrani film "Peto pismo Hilde Dajč" biće premijerno biti prikazan na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, u petak 27. januara sa početkom u 13 časova u MTS Dvorani u Beogradu.
Istog dana film će premijerno prikazati i Radio televizija Srbije.
