„Zvezda“ mimova obara anti-rekorde popularnosti: Šta je Bajden uradio za polovinu mandata
© AP Photo
Pratite nas
U januaru su se navršile dve godine od kada je Džozef Bajden stupio na predsedničku dužnost. Iako je do sada ispunio mnoga predizborna obećanja, više od polovine Amerikanaca ne odobrava rad predsednika. Američki predsednik nastavlja da obara anti-rekorde popularnosti.
Pre dve godine Bajdena je podržavalo 53 odsto stanovnika SAD. Međutim, od tada je njegov rejting počeo neumoljivo da pada.
Sedenje na dve stolice
Bajden je pobedio na izborima sa iscrpnim socijalno-ekonomskim programom. Međutim, njegov tim je pokušao da sedi na dve stolice. Sa jedne strane, uzeli su u obzir uspeh populističke platforme Bajdenovog prethodnika Donalda Trampa. Sledeći slogan „Učinimo Ameriku ponovo velikom“, Bajden se zalagao za vraćanje proizvodnje dobara na teritoriju SAD. U skladu sa ambicioznim planom „Kupuj američko“ bilo je predviđeno da se potroši 400 milijardi dolara za razvoj industrije u zemlji.
Sa druge strane, Bajden je aktivno igrao na Trampove slabosti. Konkretno, odmah je odustao od odioznih ideja poput podizanja zida na granici sa Meksikom, obećao je da će povećati korporativni porez sa 21 odsto na 28 odsto i da neće povećati fiskalno opterećenje za one sa prihodima manjim od 400.000 dolara godišnje.
Međutim, nije uspeo da u potpunosti realizuje predizborni program. Predsednik je morao da se pozabavi novim problemima o kojima na početku nije mogao ni da sanja.
U 2022. godini inflacija u Americi dostigla je 40-godišnji maksimum – 8,5 odsto. U tom svetlu Bajden je kroz Kongres progurao zakon koji predviđa izdvajanje 430 milijardi dolara za zdravstvo, zelenu energiju, borbu protiv negativnih klimatskih promena, kao i velike subvencije za električne automobile.
Ekologija je jedan od Bajdenovih aduta. Tokom predizborne kampanje obećao je da će vratiti SAD u Pariski klimatski sporazum od koga je Tramp odustao. Međutim, došlo je do poteškoća sa prekookeanskim partnerima – EU trenutno radi na odgovoru na američki zakon o inflaciji koji direktno pogađa interese evropskih proizvođača automobila. I to nije jedini Bajdenov spoljnopolitički problem.
SAD gube Bliski istok
Bela kuća očigledno nije dobro procenila rizike od antiruskih sankcija. Bajden je nameravao da nadoknadi gubitke u isporukama ugljovodonika na račun tradicionalnih bliskoistočnih partnera.
Međutim, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati nisu pristali da igraju po američkim pravilima. Arapi u martu nisu hteli da razgovaraju sa Bajdenom o povećanju proizvodnje nafte kako bi obuzdali rast cena. Nekoliko meseci kasnije američki predsednik je posetio Bliski istok, ali ni njegova lična poseta nije bila krunisana uspehom.
Situacija nije ništa bolja ni po pitanju Irana. Vašington tvrdi da i dalje namerava da oživi nuklearni sporazum sa Teheranom. Međutim, Iranci traže ukidanje sankcija na šta Bela kuća očigledno nije spremna.
Od Avganistana do Ukrajine
Koračajući stopama bivšeg šefa Baraka Obame, Bajden je odlučio da stavi tačku na avganistansku avanturu. Svet je dvosmisleno primio vest o povlačenju Amerikanaca iz te centralnoazijske zemlje.
Talibani (organizacija je pod sankcijama UN zbog terorističkih aktivnosti) su preuzeli vlast u Kabulu. To je nanelo težak udarac reputaciji Vašingtona. Međutim, Bajden je iskoristio rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini da pomeri spoljnopolitički fokus.
Primetno je da Bela kuća to ni ne krije. Nedavno je Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan otvoreno priznao da je povlačenje trupa iz Avganistana olakšalo pružanje pomoći Ukrajini.
Pružanje podrške kijevskom režimu, zajedno sa antiruskom retorikom, Bajdenu se u nekom trenutku isplatilo. Upravo je na temeljima konfrontacije sa Moskvom u Kongresu i došlo do dvopartijskog konsenzusa. Karakteristično je da su na izborima za Kongres, kada su svi predviđali pobedu republikancima, demokrate ipak zadržale kontrolu nad Gornjim domom – Senatom.
Međutim, ovi uspesi ne poništavaju kritike na račun Bajdena koje su se nagomilale kod običnih Amerikanaca i političkih protivnika.
Godine su – prepreka
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je stanovništvo SAD ipak zabrinuto za fizičko i mentalno zdravlje predsednika.
Razloga za zabrinutost ima dovoljno. Na primer, tokom tradicionalnog uskršnjeg prijema u proleće 2022. godine na travnjaku Bele kuće Bajdena je uplašio animator u kostimu zeca. Nakon jednog obraćanja „rukovao se” u prazno – u tom trenutku nije bilo nikoga u blizini.
I ovo je samo mali deo Bajdenovih gafova koji su postali česta pojava. Američki lider je Ukrajince nazvao Irancima, čitao je tekst sa telepromptera, padao je sa bicikla i na stepenicama aviona, obratio se preminuloj kongresmenki, a svojevremeno je „unapredio“ svoju zamenicu Kamalu Haris na mesto – predsednika. Zbog takvih ispada Bajden je postao „zvezda“ memova.
Uprkos svemu, demokrate trenutno nemaju „rezervnog igrača“. Ukoliko Bajden, koji trenutno ima 80 godina, osvoji i drugi mandat 2024. godine napustiće predsedničku funkciju sa 86 godina. Pre njega je Tramp bio najstariji lider Sjedinjenih Američkih Država.
Krajem prošle godine na američkim društvenim mrežama žustro se raspravljalo o lekarskom pregledu predsednika. Bajdenova administracija je tako uporno odlagala standardnu, rutinsku medicinsku proceduru da su se čak i u redovima demokrata čuli predlozi da se lider smeni.
Treba imati u vidu i to da se kod republikanaca, za razliku od Demokratske stranke, već pojavljuju političari koji ozbiljno pretenduju na izbore 2024. godine – na primer 44-godišnji guverner Floride Ron Desantis. Dok je razlika u godinama između Bajdena i Trampa samo četiri godine, aktuelni američki lider možda neće izdržati političku bitku protiv mladog rivala.
