https://lat.sputnikportal.rs/20230117/rezolucija-ep-srbija-da-uskladi-spoljnu-politiku-sa-eu-sankcije-dodiku-istraga-protiv-varheljija-1149536680.html
Rezolucija EP: Srbija da uskladi spoljnu politiku sa EU, sankcije Dodiku, istraga o radu Varheljija
Rezolucija EP: Srbija da uskladi spoljnu politiku sa EU, sankcije Dodiku, istraga o radu Varheljija
Sputnik Srbija
Evropski parlament večeras je završio debatu o rezoluciji o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), koja bi trebalo da bude usvojena sutra... 17.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-17T20:37+0100
2023-01-17T20:37+0100
2023-01-17T20:38+0100
srbija
srbija – politika
region
region – politika
evropska unija (eu)
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112018/35/1120183527_0:174:3077:1904_1920x0_80_0_0_9593ed556e365e6987fb27d0a10e6067.jpg
U rezoluciji, kada je reč o Srbiji, navodi se da Evropski parlament „žali zbog kontinuirano niskog stepena usklađenosti Srbije“ sa ZSBP i ponavlja „da bi nova pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u područjima demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa spoljnom politikom EU“.Srbija se „mora pridržavati zajedničkih vrednosti i prava EU“U rezoluciji EP, čiji je autor predsednik komiteta za spoljne poslove EP, Nemac David Mekalister, navodi se da se Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, „mora pridržavati zajedničkih vrednosti i prava EU“.Osnov Rezolucije su tektonske promene koje su nastale u geopolitičkom okruženju i koje su, kako se navodi, rezultat ruske vojne agresije na Ukrajinu i drugih međunarodnih izazova.Kada je reč o politici EU prema Zapadnom Balkanu(ZB), naglašava se da je na ZB potrebno da zemlje kandidati i potencijalne zemlje kandidati u potpunosti usklade svoje politike sa ZSBP, posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja.U rezoluciji se, kako se moglo čuti tokom debate u EP, poziva Evropska komisija i države članice da se koriste ovom politikom kao alatom za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana. Ističe se i snažna podrška EP evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana i njihovom dovođenju do statusa punopravnih članica Unije.Doneti „ciljane sankcije protiv destabilizirajućih aktera u BiH“U vezi sa BiH poziva se da se donesu „ciljane sankcije protiv destabilizirajućih aktera u Bosni i Hercegovini, uključujući onih koji ugrožavaju njenu suverenost i teritorijalnu celovitost, posebno Milorada Dodika“ i pozivaju sve države članice da daju svoj glas za ovaj korak.Rezolucija izražava zabrinutost u vezi sa sadržajem i „načinom na koji su izmenjeni izborni zakon Bosne i Hercegovine i Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da je visoki predstavnik za BiH izmene predložio na dan izbora, što bi moglo ugroziti demokratski legitimitet i učvrstiti etno-nacionalizam“.Osim toga, rezolucijom se poziva visoki predstavnik i države članice da produže mandat operacije EUFOR „Altea“, „ali i da se na odgovarajući način pripreme za alternativne scenarije“.Poziv Evropskoj komisiji da pokrene istragu o radu VarheljijaU tekstu se, takođe, izražava zabrinutost zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija i „navoda da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji“.U tekstu se s tim u vezi apeluje na EK „da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obaveza“.Tokom rasprave o rezoluciji rečeno je da je potrebno istaći da EU mora da pojača „verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama, između ostalog u pogledu demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23. i 24. u revidiranoj metodologiji proširenja, izbegavajući pritom politizaciju procesa proširenja zbog bilateralnih sporova“.EP poziva države članice da određene odluke u pitanjima ZSBP, bez vojnih implikacija, donose kvalifikovanom većinom, „posebno ako se one odnose na sankcije i ljudska prava“, preneo je Tanjug.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – politika, region, region – politika, evropska unija (eu), srbija
srbija – politika, region, region – politika, evropska unija (eu), srbija
Rezolucija EP: Srbija da uskladi spoljnu politiku sa EU, sankcije Dodiku, istraga o radu Varheljija
20:37 17.01.2023 (Osveženo: 20:38 17.01.2023) Evropski parlament večeras je završio debatu o rezoluciji o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), koja bi trebalo da bude usvojena sutra, a u delu tog dokumenta koji se odnosi na Srbiju navodi se da Beograd mora da se uskladi sa spoljnom politikom Unije.
U rezoluciji, kada je reč o Srbiji, navodi se da Evropski parlament „žali zbog kontinuirano niskog stepena usklađenosti Srbije“ sa ZSBP i ponavlja „da bi nova pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u područjima demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa spoljnom politikom EU“.
Srbija se „mora pridržavati zajedničkih vrednosti i prava EU“
U rezoluciji EP, čiji je autor predsednik komiteta za spoljne poslove EP, Nemac David Mekalister, navodi se da se Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, „mora pridržavati zajedničkih vrednosti i prava EU“.
Osnov Rezolucije su tektonske promene koje su nastale u geopolitičkom okruženju i koje su, kako se navodi, rezultat ruske vojne agresije na Ukrajinu i drugih međunarodnih izazova.
Kada je reč o politici EU prema Zapadnom Balkanu(ZB), naglašava se da je na ZB potrebno da zemlje kandidati i potencijalne zemlje kandidati u potpunosti usklade svoje politike sa ZSBP, posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja.
U rezoluciji se, kako se moglo čuti tokom debate u EP, poziva Evropska komisija i države članice da se koriste ovom politikom kao alatom za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana. Ističe se i snažna podrška EP evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana i njihovom dovođenju do statusa punopravnih članica Unije.
Doneti „ciljane sankcije protiv destabilizirajućih aktera u BiH“
U vezi sa BiH poziva se da se donesu „ciljane sankcije protiv destabilizirajućih aktera u Bosni i Hercegovini, uključujući onih koji ugrožavaju njenu suverenost i teritorijalnu celovitost, posebno Milorada Dodika“ i pozivaju sve države članice da daju svoj glas za ovaj korak.
Rezolucija izražava zabrinutost u vezi sa sadržajem i „načinom na koji su izmenjeni izborni zakon Bosne i Hercegovine i Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da je visoki predstavnik za BiH izmene predložio na dan izbora, što bi moglo ugroziti demokratski legitimitet i učvrstiti etno-nacionalizam“.
Osim toga, rezolucijom se poziva visoki predstavnik i države članice da produže mandat operacije EUFOR „Altea“, „ali i da se na odgovarajući način pripreme za alternativne scenarije“.
Poziv Evropskoj komisiji da pokrene istragu o radu Varheljija
U tekstu se, takođe, izražava zabrinutost zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija i „navoda da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji“.
U tekstu se s tim u vezi apeluje na EK „da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obaveza“.
Tokom rasprave o rezoluciji rečeno je da je potrebno istaći da EU mora da pojača „verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama, između ostalog u pogledu demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23. i 24. u revidiranoj metodologiji proširenja, izbegavajući pritom politizaciju procesa proširenja zbog bilateralnih sporova“.
EP poziva države članice da određene odluke u pitanjima ZSBP, bez vojnih implikacija, donose kvalifikovanom većinom, „posebno ako se one odnose na sankcije i ljudska prava“, preneo je Tanjug.
