00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Nobel za mir za Jensa Stoltenberga: Sprema li se NATO za novi rat? /video/

© AP Photo / Alik KepliczGeneralni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg dolazi na zasedanje drugog dana Samita NATO-a u Varšavi u Poljskoj.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg dolazi na zasedanje drugog dana Samita NATO-a u Varšavi u Poljskoj. - Sputnik Srbija, 1920, 14.01.2023
Pratite nas
Nakon što je Barak Obama avansno dobio Nobelovu nagradu za mir čim je postao predsednik Sjedinjenih Država, i nakon što su lane tom nagradom legitimisani ukrajinski aktivisti za takozvana ljudska prava koje finansira CIA kroz Nacionalnu zadužbinu za demokratiju, zašto ove godine Nobela za mir ne bi zaslužio i generalni sekretar NATO-a?
Uostalom, kakve veze ima CIA s ljudskim pravima, takva je veza i NATO-a s mirom u svetu.

Potvrda Viktora Orbana

Te je onda valjda i normalno što je 6. januara iz parlamenta Norveške stigla vest da je ponosni kandidat za dobitnika Nobelove nagrade za mir 2023. godine postao Jens Stoltenberg usled svog „izuzetnog zalaganja u ovom zahtevnom vremenu za pakt“. Pored ostalog i tako što se, u svojstvu generalnog sekretara NATO-a, suprotstavio Rusiji koja, obrazloženo je, „ima ambiciju da obnovi Rusku imperiju“.
Prethodno je, kao što je poznato, Stoltenberg priznao i da NATO naoružava Ukrajinu još od puča 2014, što je inače odavno poznata metoda izazivanja mira a ne rata.
Pa je otuda i jasno zašto je Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije, pre neki dan primetio da „događaji u Ukrajini nisu okršaj Moskve i Kijeva; ovo je vojni sukob između NATO-a, a pre svih Sjedinjenih Država i Engleske, i Rusije”.
Uzgred, potvrdio je ovu ocenu i premijer Mađarske Viktor Orban.
„Veliki deo Evrope već je upleten u ovaj rat“, ukazao je.
„Oni koji transportuju oružje — u ratu su makar do svojih članaka. Oni koji treniraju vojnike jedne od strana u tome su do kolena… Ako tokom čitave godine finansirate jednu stranu, i vojne i državne troškove, kao što to čini Evropska unija sa 18 milijardi evra, to znači da ste u ratu do pojasa. I zaista se nadam da Evropa neće upasti u rat do guše. Mađarska se iz sve snage trudi da ostane izvan svega toga… Naš stav je da momentalno treba postići primirje i da su hitno potrebni pregovori, i mir“.
Ovu Orbanovu poruku mira, zbog koje nije zaslužio da bude kandidovan za Nobelovu nagradu za mir, bivši švedski premijer i poznati NATO aktivista Karl Bilt prezrivo je prokomentarisao pitanjem: „Da li je Mađarska zaista članica Evropske unije?”
Dok je svaku preostalu dilemu o prirodi uloge NATO-a u tekućem sukobu, ako uopšte još može da je bude, svojim priznanjem razrešio ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov: „Rusija je glavna pretnja za NATO. Ukrajina danas eliminiše ovu pretnju, i time sprovodi misiju NATO-a.“

Alternativni svetski poredak

A slučaj je cinično udesio tako da je — upravo dok su ga predlagali za nagradu zbog ovakvog doprinosa miru u svetu — Stoltenberg pozvao svoje prijatelje i neprijatelje da se pripreme za još jedan rat.
„Oružje je zapravo”, poručio je bez šale, „put do mira… Režim u Moskvi želi drugačiju Evropu (…) i to stavlja Rusiju u poziciju konstantnog sukoba sa Zapadom“.
Ali nije problem samo Rusija, napomenuo je, zloslutno ratnohuškački, ovaj nesuđeni mirotvorac.
„Opasno je zavisiti od autoritarnih režima… Grešku koju smo napravili (u odnosu na Rusiju) ne smemo da ponovimo u odnosu na druge autoritarne režime. Pre svega, u odnosu na Kinu… Autoritarni režimi“ — autoritetom kandidata za Nobelovu nagradu karakteriše ih Stoltenberg — „povećali su svoju saradnju. Par nedelja pre ruske invazije Ukrajine, predsednici (Vladimir) Putin i Si Đinping sreli su se u Pekingu i najavili strateško partnerstvo ’bez granica’. Rusija i Kina sve više uvežbavaju i operativno povezuju svoje vojne snage. Povećali su i svoju ekonomsku saradnju. A Kina nije osudila rusku invaziju Ukrajine. Naprotiv, oni promovišu ruski narativ koji krivicu svaljuje na NATO. Povrh toga, Kina je po prvi put podržala ruski zahtev da NATO zatvori svoja vrata za nove članice… Ti režimi su različiti, ali zajedničko im je to što promovišu alternativni svetski poredak”.
I stoga, valjda zato što NATO svetski poredak ne sme da ima alternativu, sad živimo u „mnogo opasnijem svetu“, upozorio je generalni sekretar.

Izgleda nije šala

Imajući ovakve poruke u vidu, list „Čajna dejli“, čiji je vlasnik Odsek za odnose s javnošću Komunističke partije Kine pa mu to dodatno daje na težini, u uredničkom komentaru posvećenom kandidovanju Stoltenberga za Nobela za mir opominje da to „izgleda nije šala“, i ukazuje da je „ironično što se ratnohuškački vođa najveće svetske vojne alijanse slavi kao zagovornik mira u svetu… Nekada uvažena nagrada jednostavno je postala oruđe u geopolitičkim igrama Zapada. Nominovanje šefa NATO-a samo će dodatno narušiti njenu reputaciju“.
No, na stranu s Nobelom. „Čajna dejli“, kao glasilo vlasti u Pekingu, upućuje i mnogo dalekosežniju primedbu da je „NATO produkt Hladnog rata koji je trebalo da bude raspušten posle raspada Sovjetskog Saveza“ a umesto toga je razvio „gramzivu žudnju za ekspanzijom“.
„Pogledajte šta je NATO uradio od kraja Hladnog rata. Umešan je u većinu vojnih sukoba koji su izbili od tada“, navodi kineski list i, u tom kontekstu, spominje i „kosovski rat 1999. tokom koga su Sjedinjene Države čak i bombardovale kinesku ambasadu… Ni vojni sukob Rusije i Ukrajine ne bi se dogodio da nije nemilosrdnog širenja NATO-a na istok… A sada NATO pokušava da nastupi i u azijsko-pacifičkom regionu… NATO je jedan od glavnih izvora globalne nestabilnosti, a ne sila svetskog mira“, zaključuje „Čajna dejli“.
Kakve se namere kriju iza širenja NATO-a i prema azijsko-pacifičkom regionu? Kako će Kina, u savezu sa Rusijom, na to reagovati? I da li će Jens Stoltenberg dobiti Nobelovu nagradu za mir pre nego što NATO izazove neki novi rat?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili general-major u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, i nekadašnji dopisnik naših medija iz Pekinga Milorad Denda.

Stoltenberg i Rasmusen

„U Kini je potpuno sazrela svest da se sa Zapada nudi narativ koji nema nikakve veze sa stvarnošću, a koji služi da bi se opravdala agresivna politika NATO-a. Zato je i usledila neuobičajeno oštra reakcija na kandidovanje Stoltenberga“, ukazuje Milorad Denda.
„Stoltenberg, naravno, nema nikakve lične zasluge za to što je NATO ovakav kakav jeste. Amerika, međutim, njega sad želi da nagradi kako bi od njega načinila simbol, bez obzira na to što bi Nobelova nagrada za mir time i dodatno bila obesmišljena“, napominje Mitar Kovač.
Čitav ovaj propagandno-politički poduhvat je, pak, utoliko zlokobniji što se i Stoltenberg, ali i njegov prethodnik na mestu generalnog sekretara NATO-a Anders fog Rasmusen koji je pre nekoliko dana boravio u provokativnoj poseti Tajvanu, istovremeno sve glasnije zalažu za dodatno zaoštravanje odnosa sa Kinom.
„Reč je o nastojanju da se na svaki način obuzda razvoj Kine, kako je i propisano strateškim dokumentima SAD“, opominje Milorad Denda, ukazujući da se otvoreno prave paralele između Ukrajine i Tajvana u odnosu na Rusiju, odnosno, Kinu.
„Ukrajinu i Tajvan SAD vide kao dve tačke oslonca za iscrpljivanje Rusije i Evrope s jedne, i Kine s druge strane“, objašnjava general Kovač.
S tim u vezi, „Fajnenšel tajms“ ovih dana piše da „američke i japanske oružane snage ubrzano integrišu svoje komandne strukture i podižu nivo zajedničkih vežbi jer se Vašington i njegovi azijski saveznici pripremaju za mogući konflikt s Kinom oko Tajvana”, te da „SAD i saveznici u Aziji imitiraju osnovu koja je zapadnim saveznicima omogućila da pomognu ukrajinski otpor Rusiji, pripremajući se za scenarija kao što je kineska invazija Tajvana. ’To nazivamo pripremom terena. I mi pripremamo teren u Japanu, na Filipinima i na drugim lokacijama’, kaže američki general Džejms Birman“.
„Američka strategija počiva na ideji da protiv Rusije u Ukrajini ratuju evropski saveznici, što bi Americi odrešilo ruke da se angažuje protiv Kine u azijsko-pacifičkom regionu. Otuda i postoje realni razlozi za brigu da se tu priprema novi rat, odnosno, ponavljanje ukrajinskog scenarija, o čemu govori i karakter borbenih sistema koji se Tajvanu isporučuju iz SAD“, komentariše general Kovač.
„Naravno, ovakvim planovima Amerika rizikuje da doživi poraz na oba fronta“.
Zbog toga, „mnogi azijski teoretičari predlažu Americi, uoči onoga što nazivaju najvećom tranzicijom u istoriji, u multipolarni svet, umesto što bezuspešno pokušava da spreči njegov nastanak — da mu se pridružim. Na žalost, plašim se da je Vašington bliži odluci da neminovni proces opadanja svoje moći pokuša da spreči nekim novim ratom“, zaključuje Milorad Denda.
Specijalna vojna operacija ruske vojske u Ukrajini - Sputnik Srbija, 1920, 09.01.2023
RUSIJA
Patrušev: Ovo nije sukob Moskve i Kijeva, već Zapada i Rusije
Vladimir Putin i Si Đinping u Pekingu - Sputnik Srbija, 1920, 07.01.2023
Specijalna operacija u Ukrajini
Stoltenberg: Rusija i Kina ugrožavaju svetski poredak koji je uspostavio Zapad
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala