Ima li posle zločina oprosta: Bojan Vuletić o seriji „Pad“ inspirisanoj knjigom Žarka Lauševića
© Foto : Sputnjiku ustupila "Fajrflaj" produkcija/Promo
Pratite nas
Pitanje kako umetnici, čiji je posao da šire humane vrednosti, sticajem različitih okolnosti, pređu na drugu stranu, strašno me je zainteresovalo ne samo u vreme ratnog stanja devedesetih godina, već generalno - ta tanka granica između kreativnosti i totalne destrukcije, kaže za Sputnjik scenarista i reditelj serije „Pad“ Bojan Vuletić.
Emitovanje serije „Pad“, inspirisane knjigom „Godina prođe, dan nikad“ Žarka Lauševića, koja je nastala na osnovu dnevničkih beležaka iz zatvora slavnog glumca, počinje 21. januara na kanalu „Superstar“.
Nakon ubistva dvojice ljudi jula 1993. godine u Podgorici život mladog, talentovanog i uspešnog glumca potpuno se promenio. U zatvoru počinje njegova borba sa samim sobom i svojom savešću.
Pacifista u vreme zla
Vuletić kaže da mu je Lauševićeva iskrena priča poslužila kao inspiracija za „evociranje sećanja na to strašno vreme početka devedesetih godina koje svakog čoveka, makar bio i veliki pacifista, nežna i krhka duša kakvi su umetnici, pre svega glumci, može da dovede u iskušenje da se nađu u tragičnoj situaciji sa istim takvim posledicama“.
„Bili smo svedoci ne samo raspada zemlje, nego i tragedije naroda koji je živeo na jugoslovenskom prostoru. Ja sam tada ulazio u tinejdžersko doba i zaista je bilo jako teško evocirati sve te uspomene, posebno osećaj dubokog pada, duhovnog, moralnog, intelektualnog, ali pre svega etičkog. Bilo je teško prisetiti se ne samo slika, već osećanja beznađa, situacija u kojima ne kontrolišite svoj život. To strašno vreme je neposredni povod za tragediju koja se dešava u priči“, objašnjava reditelj.
Sa Lauševićem se sreo dva ili tri puta sa željom da dobije potpunu slobodu da stvara po motivima njegove priče.
„Nismo pravili dokumentarnu rekonstrukciju. Samo su uzeti motivi koje sam sa svojim saradnicima obradio sa ciljem da bilo ko, u bilo kom vremenu i bilo kom delu Zemljine kugle može da se poistoveti. Gledali smo da pobegnemo od onog što je lokalno i napravimo univerzalnu priču“, pojašnjava višestruko nagrađivani reditelj filma „Rekvijem za gospođu J“.
Milan Marić u seriji "Pad"
© Foto : Sputnjiku ustupila "Fajrflaj" produkcija/Promo
Borba sa savešću
Fokus im je bio na unutrašnjoj borbi glavnog junaka Ivana Maslaća, a okolnosti su samo inicijalna kapisla.
„Karakteristično za ovu seriju je unutrašnji svet glavnog junaka, glumca koji proživljava iznova i iznova sve ono što se dešava u spoljnom svetu, i ta neobična dramska struktura kojoj smo pribegli, pre svega ja kao scenarista, direktor fotografije Dušan Joksimović i dramaturg Aljoša Spajić. Probali smo da oslikamo paralelizam unutrašnjeg toka i vizuelni aspekt serije - slikom i zvukom smo opisali to unutrašnje stanje. U tome nam je mnogo pomogao Krešimir Mikić koji igra savest, metafizički lik koji sve vreme prati našeg junaka, otežavajući mu da pređe preko onoga što je uradio, tražeći od njega da sve vreme preispituje svoje postupke, budući život, kako da prihvati krivicu i gde je tu oprost. To je suština cele ove drame“, ističe Vuletić i dodaje da je „Pad“ netipična serija za naše podneblje i podseća na zapadnoevropske koje se više bave unutrašnjim stanjem junaka nego onim što se dešava oko njega.
Zatvoren u ćeliji glumac se priseća prošlosti:
„Kada ste u jednoj sobi, osuđeni ili čekate presudu, nemate šta drugo da radite osim da pobegnete u sećanja. To je bio ključan način kako vizuelno i dramaturški da rešimo tu kompleksnu priču. Nisu kod sećanja važni samo događaji koji naviru u vidu slika, već i osećanja. Vi preispitujete čitav svoj život. To radi i naš junak, jugoslovenski glumac koji se u našoj seriji zove Ivan Maslać. Kao što znamo, glumci su skloni maštanju i bežanju u iluziju i sećanja i pravljenju paralelne stvarnosti što je zapravo ono što je u našoj seriji drugačije od svega što smo imali prilike da gledamo“.
Šekspirovska drama
Ključno je, smatra Vuletić, da čovek oprosti sebi, ali mnogo važnije je da svojim iskustvom pomogne drugima da ne prave iste greške:
„Ja sam dao nadu na kraju serije. Bez nade nema daljeg života. To da li će nada izroditi oprost, veliko je pitanje i to više nije najbitnije. Mislim da je suština naših života i tragedije koju bilo ko od nas preživi u tome da pomogne drugima da ne čine iste greške. To je moja interpretacija. Ivan Maslać može biti svako od nas 1992. ili 1993, u Srbiji ili Zagrebu. Može biti i danas kada je rat svuda oko nas. Priča je o tome. Teško je naći oprost. Mislim da ga ne može ni biti, ali tračak nade i borba da se iz toga nauči nešto suština je cele ove priče“.
Devedesete godine su, primećuje Vuletić, bile plodno tle za tragedije i zlo:
„Trenuci promene život i oni su najpogodniji za pisanje i režiranje ovakvih drama koje su šekspirovske težine. Kroz ovu priču govorimo o vremenu. Ono što sam naučio na fakultetu jeste da svaka stvar koju mi kao reditelji i pisci radimo je o vremenu, ne o junaku, jer mi kroz junaka govorimo o vremenu kakvo je ono zaista bilo“.
Zatvoren u ćeliji iznova preživljava ono što se dogodilo u stvarnosti boreći se sa savešću
© Foto : Sputnjiku ustupila "Fajrflaj" produkcija/Promo
Milan Marić kao Žarko Laušević
Glavnu ulogu tumači Milan Marić, koga smo gledali kao Dovlatova, Tomu Zdravkovića, ali i Čedu Jovanovića u Vuletićevoj seriji „Porodica“.
„Milan Marić je vrsni umetnik, koji je više od glumca. On razmišlja o celini. Ima dosta rediteljskog u svom biću. Razmišljajući o celini, pomaže i meni i celoj ekipi. Ja sam dosta tolerantan reditelj i pomno sam slušao njegove ideje. Zajedno smo dolazili do rešenja. U pitanju je jedan zaista izuzetno obrazovan umetnik koji uspeva da na jedan tanani način oseti izuzetno suptilne stvari. Fantastično je raditi sa njim i ni u jednom trenutku nisam imao dilemu ko bi to mogao da igra naročito posle naše prve saradnje. Ivan Maslać, lik koji je nastao po onome što je Žarko Laušević predstvljao devedesetih, umnogome podseća na ono što je Milan Marić danas – poznat, vrsan umetnik pred kojim je velika karijera. Siguran sam da ćemo nastaviti saradnju i u budućim projektima“, ističe Bojan Vuletić koji u planu ima film „Bela nedelja“.
