Predstavljena idealna rekonstrukcija krune despota Stefana Lazarevića /foto/
20:21 09.01.2023 (Osveženo: 22:48 09.01.2023)
© Foto : Sputnjiku ustupio Goran Ristović Pokimica
Pratite nas
Istorijski muzej Srbije pokrenuo je projekat izrade idealnih rekonstrukcija kruna, odeždi i obuće iz prednemanjićkog, nemanjićkog i ponemanjićkog perioda, a filigranista Goran Ristović Pokimica napravio je rekonstrukciju krune despota Stefana Lazarevića na osnovu izgleda sa freske u Crkvi Svete Trojice u Manastiru Manasiji.
Projekat je nastao po ideji i na inicijativu direktorke dr Dušice Bojić, a izradi idealne rekonstrukcije krune despota Stefana prethodile su dvogodišnje konsultacije autora sa timom stručnjaka koji su predvodili istoričarka prof. dr Smilja Dušanić i istoričar umetnosti prof. dr Dragan Vojvodić.
Rekonstrukcija krune despota Stefana Lazarevića
© Foto : Sputnjiku ustupio Goran Ristović Pokimica
Tokom tih konsultacija odlučeno je da se idealna rekonstrukcija krune despota Stefana Lazarevića uradi na osnovu izgleda krune na njegovoj fresci u Crkvi Svete Trojice u Manastiru Manasiji. Manasija je zadužbina despota Stefana Lazarevića, zidana od 1407. do 1418. godine.
Goran Ristović naveo je da se o svakom detalju temeljno se razmišljalo – o dostupnoj zlatarskoj tehnici rada, dostupnosti kamenja, načinu obrade kamenja koji se primenjivao u 15. veku, piše portal Srpska srednjovekovna istorija.
Kruna teška više od 1,4 kilograma, 26 rubina, 29 safira i 69 bisera
Rekonstrukcija krune despota Stefana Lazarevića
© Foto : Sputnjiku ustupio Goran Ristović Pokimica
Izrada krune trajala je četiri meseca. Autor je koristio čak 13 tehnika prilikom njene izrade: valjanje, isecanje, kovanje, tordiranje, granulacija, ručna gravura, filigran, nitovanje, lotovanje, poliranje, pozlata, obrada kamena i fasovanje.
Kruna despota Stefana je rađena dvostruko. Sa unutrašnje strane je kovani lim, a sa spoljne je filigran. Oni su spojeni nitovanjem, kao i uz primenu ostalih tehnika.
U pitanju je isključivo ručni rad.
Idealna rekonstrukcija krune despota Stefana teška je 1434,37 grama, ima 3 opsidijana, 13 turmalina, 3 akvamarina, 3 granata, 4 ametista, 26 rubina, 29 safira, 69 bisera.
Rekonstrukcija krune despota Stefana Lazarevića
© Foto : Sputnjiku ustupio Goran Ristović Pokimica
Razlika između originalne i idealne rekonstrukcije krune je u metalu koji je korišćen za njenu izradu. Dok je originalna kruna najverovatnije bila napravljena od zlata ili glamskog srebra (srebro sa visokim procentom zlata u sebi), idealna rekonstrukcija napravljena je od pozlaćenog srebra.
Idealna rekonstrukcija krune despota Stefana ima i tamno zelenu, unutrašnju kapu, koja je ručno izvezena krstoliko, sa malim listićima i dekoracijom od filigranske zvezde sa biserom na vrhu. Takva kapa se ne vidi na kruni despota Stefana na fresci u Manasiji. Krune otvorenog tipa, kakva je ova kruna despota Stefana, obično su imale unutrašnje kape, pa je autor idealne rekonstrukcija Goran Pokimica odlučio da i njegovo delo ima takvu kapu.
Rekonstrukcija krune despota Stefana Lazarevića
© Foto : Sputnjiku ustupio Goran Ristović Pokimica
U okviru projekta Istorijskog muzeja Srbije planirana je izrada više od 20 kruna
Pored idealne rekonstrukcije krune despota Stefana, izrađene su još četiri idealne rekonstrukcije kruna. U pitanju su idealna rekonstrukcija krune kraljice Jelene Anžujske Anđeo, koju su napravili Marsel i Simon Čivljak, idealna rekonstrukcija krune carice Jelene, koju je napravila Jasminka Brkanović, i idealna rekonstrukcija krune kralja Milutina i idealna rekonstrukcija krune cara Dušana, koje je napravio Goran Ristović. Izrade svih kruna finansirane su redovnim sredstvima Istorijskog muzeja Srbije.
Rekonstrukcija krune despota Stefana Lazarevića
© Foto : Sputnjiku ustupio Goran Ristović Pokimica
Prema pomenutom projektu Istorijskog muzeja Srbije planirana je izrada više od dvadeset kruna srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki. Svi predmeti izrađeni u tom projektu biće izloženi u centralnom holu nove zgrade Istorijskog muzeja Srbije – nekadašnjoj Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu izgrađenoj 1884. godine. Svečano otvaranje nove zgrade Istorijskog muzeja Srbije planirano je za kraj 2023. godine.
