https://lat.sputnikportal.rs/20221221/superkriticno-stanje-sta-se-krije-ispod-atmosfere-dve-planete-u-susedstvu-suncevog-sistema-1148271218.html
Superkritično stanje: Šta se krije ispod atmosfere dve planete u susedstvu Sunčevog sistema
Superkritično stanje: Šta se krije ispod atmosfere dve planete u susedstvu Sunčevog sistema
Sputnik Srbija
Izgleda da dve planete koje orbitiraju oko sićušne zvezde udaljene 218 svetlosnih godina ne liče ni na jednu u Sunčevom sistemu. Egzoplanete Kepler-138c i... 21.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-21T18:04+0100
2022-12-21T18:04+0100
2022-12-21T22:14+0100
društvo
nauka i tehnologija
svemir
život
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110479/31/1104793150_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_e70140290bcabb60ee957dd183e71aeb.jpg
„Ranije smo smatrali da su planete koji su nešto veće od Zemlje zapravo velike kugle od metala i kamena, poput smanjenih verzija naše planete, i zato smo ih nazvali super-Zemlje“, rekao je astronom Bjorn Beneke sa Univerziteta Montreal.Kako se određuje sastav egzoplanetaOdređivanje od čega se sastoje planete van Sunčevog sistema, odnosno egzoplanete, obično zahteva dosta „detektivskog“ rada. Vrlo su daleko i vrlo slabog sjaja u poređenju sa svetlošću zvezda oko kojih kruže. Vrlo je teško dobiti direkne slike, a ako ih i snimimo, ne vidimo na njima puno detalja.Stoga se sastav egzoplaneta obično određuje na osnovu njegove gustine koja se izračunava pomoću dva parametra - pada sjaja zvezde prilikom tranzita planeta i radijalne brzine zvezde, odnosno takozvanog kolebanja, piše „Sajens alert“.Količina svetlosti koja se blokira za vreme tranzita ukazuje na veličinu egzoplanete, a radijalna brzina zvezde na njenu masu. Naime, radijalnu brzinu indukuje gravitacioni učinak egzoplanete na zvezdu, pa se preko toga može odrediti masa planete. A kada imate veličinu i masu objekta, možete izračunati njegovu gustinu.Kolika je gustina egzoplanetaGasoviti svetovi, poput Jupitera, imaće relativno malu gustinu, a stenoviti bogati metalima će imati veću. Sa 5,5 grama po kubnom centimetru, Zemlja je najgušća planeta u Sunčevom sistemu; Saturn ima najmanju gustinu – 0,69 grama po kubnom centimetru.Podaci o tranzitu pokazuju da Kepler-138c i Kepler-138d imaju poluprečnike koji su 1.51 put veći od Zemljinog, a njihov gravitacioni učinak da su dva puta masivnije od naše planete.To znači da im gustina iznosi oko 3,6 grama po kubnom centimetru; što je po gustini između stenovitog i gasovitog sveta. Sličnu gustinu ima Jupiterov mesec Evropa (3 grama po kubnom centimetru) za koji se smatra da ispod ledene kore skriva ogroman okean.Superkritična tečnostPrema modelu stručnjaka, više od 50 odsto volumena ovih egzoplaneta čini voda koja se proteže do dubine od oko 2.000 kilometara. Okeani na Zemlji, poređenja radi, imaju prosečnu dubinu od 3,7 kilometara.Kepler-138c i Kepler-138d mnogo su bliže svojoj zvezdi nego što je Zemlja Suncu, tako da su dosta topliji. Jedan obiđe crvenog patuljka za 13, a drugi za 23 dana. To znači da okeani i atmosfere na njima izgledaju potpuno drugačije nego na Zemlji.„Temperatura u atmosferama Kepler-138c i Kepler-138d verovatno je iznad tačke ključanja vode, tako da se tamo, izgleda, nalazi jako gusta atmosfera sačinjena od pare. Ispod takve atmosfere se potencijalno nalazi tekuća voda pod visokim pritiskom ili čak voda u drugoj fazi koja se javlja pri visokim pritiscima, a koja se naziva superkritična tečnost.“Istraživanje naziva „Evidence for the volatile-rich composition of a 1.5-Earth-radius planet“ objavljeno je u časopisu „Nejčer Astronomi“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, nauka i tehnologija, svemir
društvo, nauka i tehnologija, svemir
Superkritično stanje: Šta se krije ispod atmosfere dve planete u susedstvu Sunčevog sistema
18:04 21.12.2022 (Osveženo: 22:14 21.12.2022) Izgleda da dve planete koje orbitiraju oko sićušne zvezde udaljene 218 svetlosnih godina ne liče ni na jednu u Sunčevom sistemu. Egzoplanete Kepler-138c i Kepler-138d imaju poluprečnik oko 1,5 puta veći od Zemljinog i izgleda da se sastoje od guste, zaparene atmosfere i neverovatno dubokih okeana.
„Ranije smo smatrali da su planete koji su nešto veće od Zemlje zapravo velike kugle od metala i kamena, poput smanjenih verzija naše planete, i zato smo ih nazvali super-Zemlje“, rekao je astronom Bjorn Beneke sa Univerziteta Montreal.
„Međutim, izgleda da se ove dve planete, Kepler-138c i d, prilično razlikuju od tog koncepta: veliki deo njihove zapremine verovatno se sastoji od vode. Ovo je prvi put da smo uočili planete za koje možemo pouzdano reći da su svojevrsni vodeni svetovi“, dodao je on.
Kako se određuje sastav egzoplaneta
Određivanje od čega se sastoje planete van Sunčevog sistema, odnosno egzoplanete, obično zahteva dosta „detektivskog“ rada. Vrlo su daleko i vrlo slabog sjaja u poređenju sa svetlošću zvezda oko kojih kruže. Vrlo je teško dobiti direkne slike, a ako ih i snimimo, ne vidimo na njima puno detalja.
Stoga se sastav egzoplaneta obično određuje na osnovu njegove gustine koja se izračunava pomoću dva parametra - pada sjaja zvezde prilikom tranzita planeta i radijalne brzine zvezde, odnosno takozvanog kolebanja,
piše „Sajens alert“.
Količina svetlosti koja se blokira za vreme tranzita ukazuje na veličinu egzoplanete, a radijalna brzina zvezde na njenu masu. Naime, radijalnu brzinu indukuje gravitacioni učinak egzoplanete na zvezdu, pa se preko toga može odrediti masa planete. A kada imate veličinu i masu objekta, možete izračunati njegovu gustinu.
Kolika je gustina egzoplaneta
Gasoviti svetovi, poput Jupitera, imaće relativno malu gustinu, a stenoviti bogati metalima će imati veću. Sa 5,5 grama po kubnom centimetru, Zemlja je najgušća planeta u Sunčevom sistemu; Saturn ima najmanju gustinu – 0,69 grama po kubnom centimetru.
Podaci o tranzitu pokazuju da Kepler-138c i Kepler-138d imaju poluprečnike koji su 1.51 put veći od Zemljinog, a njihov gravitacioni učinak da su dva puta masivnije od naše planete.
To znači da im gustina iznosi oko 3,6 grama po kubnom centimetru; što je po gustini između stenovitog i gasovitog sveta. Sličnu gustinu ima Jupiterov mesec Evropa (3 grama po kubnom centimetru) za koji se smatra da ispod ledene kore skriva ogroman okean.
„Zamislite veće verzije Evrope ili Enkelada, meseca bogatih vodom koji kruže oko Jupitera i Saturna, ali su mnogo bliže njihovoj zvezdi. Umesto ledene površine, Kepler-138c i d okružuje vodena para“, rekla je astrofizičar Kerolin Pjule sa Univerziteta Montreal.
Prema modelu stručnjaka, više od 50 odsto volumena ovih egzoplaneta čini voda koja se proteže do dubine od oko 2.000 kilometara. Okeani na Zemlji, poređenja radi, imaju prosečnu dubinu od 3,7 kilometara.
Kepler-138c i Kepler-138d mnogo su bliže svojoj zvezdi nego što je Zemlja Suncu, tako da su dosta topliji. Jedan obiđe crvenog patuljka za 13, a drugi za 23 dana. To znači da okeani i atmosfere na njima izgledaju potpuno drugačije nego na Zemlji.
„Temperatura u atmosferama Kepler-138c i Kepler-138d verovatno je iznad tačke ključanja vode, tako da se tamo, izgleda, nalazi jako gusta atmosfera sačinjena od pare. Ispod takve atmosfere se potencijalno nalazi tekuća voda pod visokim pritiskom ili čak voda u drugoj fazi koja se javlja pri visokim pritiscima, a koja se naziva superkritična tečnost.“
Istraživanje naziva „Evidence for the volatile-rich composition of a 1.5-Earth-radius planet“ objavljeno je u časopisu „Nejčer Astronomi“.
