Rešena velika misterija: Olovno slovo pronađeno u Srbiji – putokaz i čuvar nacionalnog postojanja
18:15 11.12.2022 (Osveženo: 13:52 12.12.2022)
© Foto : Sputnjiku ustupio Dejan Bulić
Pratite nas
Velika misterija je rešena - pronađena je čuvena štamparija monaha Mardarija sa početka 16. veka, u Pambukovici kod Uba. Njenu autentičnost potvrđuje krunski arheološki nalaz - olovno slovo. Jedino poznato štamparsko slovo iz vremena vladavine osmanske imperije na ovom prostoru pronašao je dr Dejan Bulić iz Istorijskog instituta Beograd.
"Ne znam da li je slovo P ili V. Oštećeno je, izlizano, malo i iskrivljeno, istrošeno, zato se i našlo na podu. Ostala su verovatno spakovana, odneta, to je bio dragocen predmet, čuvao se. I presa je bila neverovatno dragocena. Izgleda da su slova koja se potroše bila pretapana, imamo i jedan nalaz istopljenog olova", kaže Bulić za Sputnjik.
Misterija u Mrkšinoj crkvi
U vreme sultana Sulejmana porobljeni Srbi imali su osam štamparija, iako im rad nije bio zabranjen, sve su bile kratkog veka, jer osvajaču nije odgovaralo štampanje pravoslavnih crkvenih knjiga. Radile su između 1520. i 1566. godine u Goraždu, manastirima Rujan, Gračanica, u dva navrata u Mileševi, Beogradu, Skadru i u Mrkšinoj crkvi, čije mesto je bila misterija.
Tu je knjige radio nekadašnji beogradski štampar jeromonah Mardarije. Njegova štamparija, za razliku od drugih koje bi jedva spojile i godinu rada pod Turcima, radila je čak četiri godine. U njoj je vrsni majstor Mardarije štampao i dve knjige koje su sačuvane, Četvorojevanđelje i Triod cvetni.
Dejan Bulić, čovek kome se ispunio san svakog arheologa, za Mrkšinom crkvom i Mardarijevom štamparijom traga odavno, znalo se da je bila u Karadagu, Crnoj Gori (ali, kojoj?), na prostoru Srbije bilo ih je više. Ali, gde?
Knjige su štampane u, za to vreme, neuobičajeno velikom dvospratnom konaku dimenzija 17 puta 8 metara
© Foto : Sputnjiku ustupio Dejan Bulić
"Dugo se mislilo da je Mrkšina crkva u okolini Kosjerića, pre svega zato što se u jednom pogovoru njegove knjige pominje Mrkšina crkva pod okriljem Crne Gore, valjevske planine se zovu Crna Gora, a veći broj istoričara i putopisaca 19. veka su tu crkvu, manastir, locirali na prostoru današnjeg Kosjerića. Bio sam član arheološke ekipe koja je istraživala tu lokaciju 2013. godine, a na tom mestu iskopavanja su rađena i pre Drugog svetskog rata", kaže Bulić.
Kako se desilo čudo
Da se manastir ipak nalazio kod današnjeg Uba postalo je jasnije kada je osmanista Srđan Katić iz Istorijskog instituta preveo turske deftere. Na njegovu inicijativu naš sagovornik je otišao u Pambukovicu i pogledao potencijalne pozicije, jednu crkvinu je eliminisao i fokusirao se na manastir Merkšinac. Kopao je tri godine, gotovo se pomirio sa tim da neće naći ništa, a onda se desilo čudo.
"U jednoj sondi smo pronašli ostatke zida. Odmah mi je bilo jasno da je to - to, jer po poziciji odgovara mestu gde se nalaze konaci u manastiru osmanskog doba. Već tog momenta sam bio siguran da je to konak. Štampalo se u tom konaku. Prosto, manastiri iz osmanskog doba po svom graditeljskom obimu ne mogu da se porede sa onima iz nemanjićke epohe, crkva je najčešće sa jednim objektom u kome su konak i kelije. Kad je pronađen, bilo mi je jasno da je to mesto gde se obavljalo štampanje".
Reč je o ozbiljnoj građevini za to doba, dvospratnom reprezentativnom konaku dimenzija 17 puta 8 metara, u čijoj se prizemnoj prostoriji štampalo. Arheološki tragovi pokazuju i kako je izgledao gornji sprat, jer je na podu konaka pronađen intenzivan sloj gorelog lepa, sa gredama, tragovima pruća i velikim brojem kovanika sa krovne konstrukcije. Krov je u nekom trenutku izgoreo i urušio se u objekat.
Stranica Četvorojevanđelja koje je jeromonah Mardarije štampao 1562. godine
© Foto : Vikipedija
Otrkiće od neprocenjivog značaja
Sa Bulićem je za štamparijom tragao kolega Milan Veselinović iz Narodnog muzeja u Valjevu kome teritorijalno nalazište pripada. I on je bio svedok najvećem arheološkom otkriću sezone, od neprocenjivog nacionalnog značaja.
"Svu zemlju koju smo iskopali pratili smo metal detektorima, pregledali, upravo očekujući da se pojavi neko slovo, možda neki deo prese, ako je stradala, ili deo nekog okova za knjige. Očekivali smo takav nalaz, ali imali smo barem hiljadu nalaza gvozdenih kovanika sa krova. U jednom trenutku posle tri godine iskopavanja, detektor koji daje jednolično pištanje na metal, imao je drugačiji zvuk, ispostavilo se da je nešto drugo - slovo", priča nam Bulić.
Bio je zapanjen, slovo je izgledalo identično kao savremeno štamparsko slovo od olovne legure. Da li je P ili V, da li je slovo pretopljeno, znaće kada uradi analizu olova.
"Zna se za jeromonaha Mardarija da je bio vičan u topljenju slova, on je izvodio čitav taj štamparski proces. Ostavio je i zapis o tome", kaže ovaj arheolog.
On ne uspeva da nađe prave reči poređenja ove visoke tehnologije tog doba sa današnjom. Ali ga, sa druge strane i ne čudi, Srbi su imali štampariju samo 39 godina posle Gutenbergovog pronalaska, na Cetinju je 1494. štampana prva knjiga Južnih Slovena, ćirilicom, u prvoj državnoj štampariji u svetu, u teškim prilikama koje su tada vladale u Evropi.
Manastir Merkšinac, gde je štamparija pronađena, se nalazi u selu Pambukovica nedaleko od Uba
© Foto : Sputnjiku ustupio Dejan Bulić
Jedino poznato slovo
Za sva dalja istraživanja lokaliteta kod Uba nadležan je Muzej u Valjevu, svi pronađeni predmeti sada su tamo, čekaju analize i konzervaciju.
"Za slovo je potrebno samo određeno čišćenje, tu nema preteranih konzervacijskih zahvata, ali treba uraditi druge vrste analiza, pre svega legure, jer to nije čisto olovo. Tako ćemo videti koja je to vrsta metala dodavana u olovo da bi imalo čvrstoću. Ono je dragoceno, zato što je to do sada jedino poznato slovo iz vremena srpskih štamparija, u tom smislu je važan podatak o vrsti legure koja je korišćena".
Sa regionalnim Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Valjevu dogovorena je i izrada projekta konzervacije konaka, odnosno štamparije. Da li će doći do kompletne restauracije objekta, s obzirom da se sada nalazi u okviru današnjeg manastira Merkšinac, pitaće se Srpska pravoslavna crkva.
"Nadam se da će oni naći interes da se konak obnovi, kao što sam rekao, to je reprezentativan objekat, veliki, visina očuvanosti zidova je dva metra i 60 centimetara na pojedinim mestima", kaže Bulić i dodaje da još nije imao vremena da razmišlja o tome ko bi mogao razrešiti novu misteriju, o kom slovu Mardarijeve štamparije je reč.
Na lokalitetu je pronađeno i nekoliko novčića koji će potvrditi hronologiju dešavanja
© Foto : Sputnjiku ustupio Dejan Bulić
Novčići i ukrasi
Naš sagovornik pronašao je još nekoliko zanimljivih metalnih artefakata, novčiće koji će otkriti, odnosno potvrditi hronologiju dešavanja na ovom mestu, ali i misteriozne metalne paračiće koji bi mogli biti ukrasi.
"To su aplikacije koje bi mogle biti nekakvi delovi knjiga, nisam siguran, jer još nisu očišćeni, ali nisu klasični okovi za knjige. Mnogo su nežniji, ali mogli bi biti delovi operme za knjigu, predstoji i njihova analiza".
