Moralni bankrot EU: Povećavaju plate u Briselu dok narodu stežu kaiš i smanjuju šnicle
21:22 28.10.2022 (Osveženo: 11:40 30.10.2022)
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Dok građanima usred krize sugerišu stezanje kaiša tako što bi proredili kupanje i ne bi imali meso svaki dan na meniju, birokrate u Evropskoj uniji bi sa poskupljenjima da se nose na najlakši način – rastom ionako visokih plata i to za 6,9 odsto. Po oceni sagovornika Sputnjika Đorđa Vukadinovića, to predstavlja moralno bankrotsvo EU.
U internom dokumentu direktora za finansije EU, koji se brine o 50.000 službenika, predviđeno je ovo značajno povećanje plata, zbog kojeg su se pobunile mnoge zemlje koje zahtevaju da se od toga odustane, piše bečki dnevnik „Esterajh". Povećanje plata je posledica automatskog procesa prilagođavanja primanja inflaciji u Belgiji i Luksemburgu, gde je sedište institucija EU i plata bi im na osnovu toga porasla retroaktivno od 1. jula.
Ukoliko se to dogodi predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen bi dobila platu veću za čak 2.015 evra. Taj podatak sugeriše da njena plata trenutno iznosi 29.203 evra. Plate evropskih komesara bile bi veće za 1.643 evra, a poslanici u Evropskom parlamentu bi dobili po 632 evra više.
Moralni bankrot EU
Poredeći to sa prosečnim zaradama u EU koje je Evrostat objavio u junu, predsednica EK bi zajedno sa povećanjem mesečno inkasirala 31.000 evra, koliko iznosi prosečna godišnja zarada njenih sunarodnika u Nemačkoj.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bi sa povećanjem plate mesečno inkasirala prosečnu godišnju platu u Nemačkoj
© AP Photo / Virginia Mayo
I to sve u situaciji kada su se antiruske sankcije Brisela Evropskoj uniji vratile visokom cenom energenata, što je udruženo sa visokom stopom inflacije dovelo do pada životnog standarda građane EU i njihovih protesta širom evropskih gradova.
Vest o povećanju plata objavljena je u istom danu kada i ona da čak 25 posto porodičnih preduzeća u Nemačkoj sprema otkaze zaposlenim jer ne mogu da odgovore na rastuće troškove energije. Porodične firme su inače najrasprostranjeniji tip preduzeća u Nemačkoj i više od 90 posto svih kompanija je u porodičnom vlasništvu. One upošljavaju 58 odsto svih zaposlenih u Nemačkoj, privredno najrazvijenijoj članici EU, koja je i motor razvoja EU.
Zato to Vukadinović, filozof i urednik portala Nova srpska politička misao vidi kao moralno bankrotstvo EU.
„Mislim da je ovo još jedna manifestacija, još jedan izraz fenomena koji se već duže vreme može videti i pratiti na nivou Evropske unije. To je rastuće licemerje i hipokrizija vladajućih krugova ne samo u Briselu nego generalno na Zapadu. Oni kao i svojevremeno u uslovima finansijske krize, tako i ove aktuelne energetske, pozivaju građane na stezanje kaiša i to uključujući razne, pa i bizarne načine štednje koje preporučuju. Sa druge strane, ponašaju se kao bahati milioneri koji povećavaju svoje i onako već visoke, takoreći astronomske plate“, bez dlake na jeziku je naš sagovornik.
Selektivno stezanje kaiša
Koliko god da su neke preporuke zvaničnika EU država izgledale bizarno, poput ušteda na mesu ili one nemačkog ministra privrede Roberta Habeka da se proredi kupanje i pređe na kraće tuširanje hladnijom vodom, disciplinovani nemački građani su ozbiljno shvatili situaciju.
Istraživanje agencije INSA krajem jula je pokazalo da se više od polovine Nemaca kupa ređe i brže, preneo je „Bild“. Tako je 62 odsto Nemaca počelo da štedi toplu vodu prilikom odlaska u kupatilo, a glasači ‘zelenih’ prednjače u štednji. Njih 33 odsto se istušira za kraće vreme nego pre uvođenja sankcija Rusiji, a isto toliko je počelo ređe da se kupa.
Protesti u Francuskoj zbog inflacije
© AP Photo / Daniel Cole
Da li će tako biti i nadalje, posle vesti o povećanju plata briselske administracije koja broji čitav jedan grad?
„Ovo jeste skandal svoje vrste ali se uklapa u opšti trend, u tendenciju tog rastućeg licemrja i hipokrizije, zapravo dovršetka procesa odvajanja takozvane evropske elite od običnih građana i njihovih problema. I pre ove poslednje krize veliki broj građana EU je bio svestan i imao osećaj da se njihovi životni problemi ne tiču njihovih lidera, ni nacionalnih, a pogotovo ovih evropskih koji su još dodatno odvojeni od relanosti“, kaže Vukadinović.
Ovo je, kako smatra, samo još dodatni apsurd tog fenomena koji već duže postoji unutar zapadnog društva. On podseća da su u vreme finansijske krize 2008-2009. godine američke banke, koje su bile njen uzročnik olako deleći stambene kredite zbog čega je došlo do pucanja balona na tržištu nekretnina, tražile pomoć države da bi se spasile. Pošto je država to učinila zahvatanjem iz džepova poreskih obveznika, iste banke su već nakon godinu dana isplaćivale godišnje bonuse svom menadžmentu.
Odvajanje od realnosti
Na konstataciju da je ipak neobično da su se na povećanje plata u Briselu odlučili u trenutku kada Francusku, Italiju i druge zapadne zemlje potresaju protesti građana nezadovoljnih padom životnog standarda, Vukadinović kaže da je to posledica odvajanja od realnosti. EU elita živi život u tim svojim istim zatvorenim balonima, političkim i informacionim, zbog čega do njih slabo dopiru stvarni problemi građana, objašnjava naš sagovornik.
„Pa čak i kada se to raspoloženje, odnosno neraspoloženje manifestuje tako masovnim, burnim i eksplozivnim protestima koje gledamo širom Evrope i koje ćemo sigurno još gledati, meni to nije iznenađenje. Očekujem da se ta tendencija nastavi u oba smera - i u smislu odvajanja od realnosti tih zapadnih elita, kao i rastućeg i sve burnijeg nezadovoljstva običnih građana tih zemalja“, ocenio je Vukadinović za Sputnjik.
