Šta je pandemija „napravila“ od ljudi: Neki su se promenili onoliko koliko bi inače za 10 godina
© AP Photo
Pratite nas
Mnogi ljudi žive u uverenju da se ljudi nikada ne menjaju, ali nedavna naučna istraživanja opovrgavaju i ovu radikalniju životnu filozofiju. Specifičnost nekog čoveka može posle nekog vremena da se promeni „prirodno“, ali promena može biti rezultat i svesne namere.
Takođe, izgleda da se specifičnosti nekog čoveka mogu menjati i kolektivno zbog neke globalne zdravstvene krize.
Novo istraživanje objavljeno u „PLOS One“ pokazalo je da su odrasle osobe u Americi doživele promene svoje ličnosti zbog pandemije kovida 19. Promene su male, ali ekvivalentne promenama za koje je inače potrebno oko deset godina - samo što se sada sve dogodilo u samo dve godine, piše „Vajs“.
Istraživači su u sklopu studije „Understanding America“ (Razumeti Ameriku) analizirali podatke za oko 7.109 odraslih osoba starih između 18 i 109 godina. Učesnici istraživanja su bili podvrgnuti testovima kojima se određuje naširoko prihvaćeni model ličnosti od pet faktora – neuroticizam (upravljanje stresom), ekstraverzija (povezanost sa drugim ljudima), otvorenost (kreativno razmišljanje), ugodnost (poverenje u druge ljude) i savesnost (disciplinovanost i odgovornost). Naučnici su analizirali podatke pre pandemije, rani period pandemije (od marta do decembra 2020.) i kasnije tokom pandemije (od januara 2021. do februara 2022.).
U poslednjem delu studije, naučnici su ustanovili pad ekstraverzije, otvorenosti, ugodnosti i savesnosti ispitanika - što su karakteristike ličnosti koje ljudima pomažu da se snađu u društvenim situacijama, veruju drugim ljudima i reaguju odgovorno. Tim promenama su bile najsklonije mlađe odrasle osobe koje su takođe pokazale povećanje neuroticizma kasnije tokom pandemije.
„Mlađe odrasle osobe su postale ćudljivije i sklonije stresu, manje kooperativne i poverljive, kao i manje suzdržane i odgovorne“, izjavili su autori studije.
Studija je samo registrovala promene ličnosti, ali nije objasnila što im je uzrok. Naučnici su, međutim, ponudili neka objašnjenja.
Kako su se ljudi menjali
Primera radi, naučnici su izjavili da su životi mladih odraslih osoba bili značajnije poremećeni merama i zatvaranjima tokom pandemije nego životi ljudi nekih drugih starosnih grupa, jer su tokom pandemije neke stvari koje normalno rade bile promenjene u značajnijoj meri (poput odlaska na nastavu, na posao ili na druženje).
Iako je većina ljudi širom sveta iskusila slična ograničenja tokom pandemije, ne misle svi da su se promenili na isti način.
„Bila sam prisiljena da naučim kako da budem sama“, izjavila je Kara Pagio (27) iz filipinskog glavnog grada Manile, govoreći o svom iskustvu tokom pandemije.
Tokom pandemije se iselila iz roditeljskog doma i uselila u vlastiti stan, našla posao i udomila mačku. Kaže da joj je to pomoglo da postane savesnija - što je u suprotnosti sa rezultatima studije – ali i više introvertna - što jeste u skladu sa studijom.
Gde god ljudi živeli, tokom karantina, najviše vremena su provodili kod kuće, što objašnjava pad ekstrovertnosti. Jer, teško je biti otvoren prema ljudima kada moraš da budeš zatvoren u kući.
„Ulenjio sam se kada su u pitanju društvene aktivnosti“, kaže Džejson (35) iz Hongkonga. On smatra da je do promene došlo delimično i zbog toga što je tokom pandemije bio više zabavljen svojim poslom pa je imao manje energije za druge stvari. To što živi u Hongkongu, gde su neke stvari poput izlaženja još uvek teške, takođe igra važnu ulogu u njegovoj transformaciji.
Promene njegove ličnosti, kaže, možda su i uobičajena posledica odrastanja, iako malo ubrzana zbog pandemije.
Keri Nakpil (27) iz Manile, kaže da je postala izbirljivija u vezi toga sa kim izlazi. Baš kao i Džejson, ona tvrdi da bi se to ionako dogodilo, ali možda ne tako brzo da nije bilo pandemije.
„Mislim da bi se to dogodilo čak i bez pandemije. Kada ti se s godinama život uspori, pronađeš uži krug ljudi s kojima voliš da provodiš vreme. Mislim da je to neizbežno, ali pandemija je taj proces ubrzala. Ovako nešto bi mi se dogodilo kasnije da pandemija nije zaustavila vreme na dve godine.“
Kara Pagio se ne slaže i kaže kako se promene njene ličnosti ne bi dogodile da nije bilo pandemije.
„Da sam nastavila po starom, sa uobičajenim druženjima, ne bih imala potrebe da se menjam. Prihvatila sam samu sebe onakvu kakva jesam. Ali, karantin mi je dao šansu da sve pauziram i odlučim da li sam zaista onakva osoba kakva želim da budem“, smatra ona.
Da li ljudi vremenom postaju zreliji ili ne
Ali samo zato što su tokom pandemije neki ljudi imali više vremena za razmišljanje, ne znači da je nužno bilo i da se menjaju. Pandemija je možda ljude samo učinila svesnijim toga kakvi zapravo jesu.
„Ja sam ekstrovertan kao i ranije, ali sada više razmišljam o svojim interakcijama s drugim ljudima. Aktivnosti nisu drugačije, međutim, drugačije ih obavljam“, kaže Klaudio Lopa (27) iz Manile. „Kao da tokom druženja više razmišljam. Primećujem i one mikro-emocije i prilagođavam im se.“
Klaudio smatra da bi to mogao da bude normalan napredak njegovih navika samoprocene i komunikacijskih veština, ali takođe ubrzanih zbog pandemije. On smatra da inače ne bi toliko vremena proveo sâm razvijajući svoje navike.
To se slaže sa nalazima drugih studija koje su utvrdile da se ličnost menja polako kroz duži vremenski period i obično nabolje!
Na primer, neuroticizam se uopšteno gledano smanjuje s vremenom, dok ugodnost i savesnost rastu. Jedan od autora ove studije tu putanju naziva „razvojem prema zrelosti“. Ali, studija je kod mlađih odraslih osoba ustanovila promenu te putanje - oni su sada skloniji neuroticizmu i smanjenju ugodnosti i savesnosti.
To što su se ti elementi ličnosti pogoršali tokom pandemije, dovodi do pitanja hoće li se promene preokrenuti sada kad su restriktivne mere uglavnom ukinute.
Ranije tokom pandemije, istraživači su kod ispitanika zabeležili mali pad neuroticizma u poređenju sa stanjem pre pandemije. Ali taj se pad kasnije preokrenuo. Istraživači će, kažu, nastaviti da prate ispitanike kako bi utvrdili dali su promene njihove ličnosti privremene ili trajne.
Keri Nakpil kaže daće verovatno nastaviti pažljivije da bira s kim provodi vreme, čak i sada kada opet može da se druži s većim brojem ljudi, čime nagoveštava da su promene njene ličnosti možda trajne. Džejson kaže da će morati da se odseli iz Hongkonga da bi ponovo uživao u izlaženju, čime sugeriše da će se promene koje je doživeo tokom pandemije vratiti na staro ako promeni okolinu.
Jedno od ograničenja ove studije jeste to što nema kontrolne grupe. Naučnici ne mogu da usporede učesnike istraživanja sa ljudima koji nisu prošli kroz pandemiju, jer takvih ljudi jednostavno- nema.
To znači da ljude kakvi su sada, možemo samo da uporedimo sa onim kakvi su bili pre, a neki, poput Kare Pagio, srećni su zbog toga kako su se promenili.
„Sebi se više sviđam sada nego pre pandemije, pa stoga ne vidim razloga da se trudim da opet budem ona stara“, rekla je ona.
