https://lat.sputnikportal.rs/20221021/streljanje-u-sumaricama-simbol-stradanja-i-secanja-na-zrtve-drugog-svetskog-rata-1144916290.html
Streljanje u Šumaricama: Simbol stradanja i sećanja na žrtve Drugog svetskog rata
Streljanje u Šumaricama: Simbol stradanja i sećanja na žrtve Drugog svetskog rata
Sputnik Srbija
Navršava se 81. godišnjica masakra koji su Nemci počinili nad nedužnim civilima u Kragujevcu. 21.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-21T10:15+0200
2022-10-21T10:15+0200
2022-10-21T10:15+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
kragujevac
streljanje
godišnjica
masakr u kragujevcu 21. oktobra 1941
masakr
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110856/68/1108566810_0:0:1200:676_1920x0_80_0_0_985f00ba2a1edd00bcb0cbdeb724e231.jpg
Iako je u Srbiji s jeseni 1941. nemačka vojska počinila brojne masakre, onaj kragujevački postao je simbol stradanja zbog načina na koji je izvršen, strukture streljanih, kao i zbog toga na koji je način srpska javnost na njega reagovala za vreme rata i odnosa prema ovoj tragediji posle rata.Zato je 21. oktobar u Srbiji i postao Dan sećanja na žrtve Drugog svetskog rata.Zločin u Kragujevcu planiran kao osveta NemacaZločin u Kragujevcu planiran je, pažljivo osmišljen kao „tevtonska osveta“ zbog napada koji su srpske ustaničke jedinice izvele na nemačke snage u okolini Gornjeg Milanovca. U tom napadu ranjeno je deset, a poginulo je dvadesetšest nemačkih vojnika.Nemačka propaganda, širenjem lažnih vesti o navodnom masakriranju ubijenih vojnika, raspalila je osvetničku mržnju, kojom je od ranije, još iz vremena kada se u Prvom svetskom ratu kao austrougarski oficir borio na srpskom frontu, bio zadojen i okupacioni komandant Srbije, general Franc Beme. Beme je, treba napomenuti, bio jedan od retkih nemačkih oficira koji je preporuku generalštaba Vermahta o streljanju stotinu civila za jednog poginulog nemačkog vojnika sprovodio doslovno.Masakr je počeo već 19. oktobra u selima oko Kragujevca – Grošnici, Maršiću i Mečkovcu, gde su Nemci ubili 416 ljudi. Narednog dana počela su hapšenja u samom gradu. Hapšenjima i streljanjem rukovodila su dvojica nemačkih oficira – major Paul Kenig, u civilstvu profesor protestantske teologije i kapetan Fric Fidler, pre mobilizacije direktor Visoke tehničke škole.Za tri dana streljane na hiljade ljudiPrema podacima do kojih je došao istoričar Staniša Brkić, muzejski savetnik u spomen-parku „21. oktobar“ u Kragujevcu, koji je godinama istraživao obimnu dokumentarnu građu o masakru, za tri dana streljano je 2976 ljudi. Međutim, kako je sam Brkić izjavljivao, to nije konačan broj.Kragujevački masakr postao je simbol stradanja, ali i herojstva onih koji su odvođeni na streljanje. Reči direktora kragujevačke gimnazije Miloja Pavlovića, koji nije hteo da napusti svoje učenike koji su dovedeni na streljanje zapisane su na spomen obeležju; slično su ostale upamćene i reči prote Andre Božića, koji nije želeo da mu život spasi ljotićevski komandant Marisav Petrović.Premijerka Srbije Ana Brnabić predvodiće danas državnu ceremoniju polaganja venaca povodom Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.Pre polaganja venaca na spomenik „V3“ streljanim đacima kragujevačke gimnazije, biće održan moleban u „Spomen - parku Kragujevački oktobar“ u Šumaricama.Počast žrtvama od Kragujevca do BrazilaPrvo okupljanje porodica i rodbine nastradalih u Šumaricama održano je 1944. godine.Spomen-park „Kragujevački oktobar“ osnovan je 1953. godine sa misijom da očuva uspomenu na streljane nedužne civile, da neguje kulturu sećanja i širi ideju mira i tolerancije kroz raznovrsne memorijalne i umetničke manifestacije i aktivnosti.Veliki školski čas kraj spomenika streljanih đaka i profesora u ovoj formi održava se od 1971. godine. Tada je izvedena poema Duška Radovića "Crni dan".Bojan Arbutina iz Muzeja žrtava genocida rekao je za RTS da je snaga i simbolika tog stradanja nešto neverovatno i nešto što bi trebalo negovati u kolektivnom identitetu.Muzej žrtva genocida je, kako je rekao, prošle godine radio dokumentarni film „Srbija veća od straha“, predavanje o tišini profesora Pavlovića koje se bazira na kragujevačkoj tragediji koja govori o profesoru, đaku, majci i jednom Nemcu koji je streljao.„Radeći film došli smo do podataka da je krajem 1941. u jednoj brazilskoj gimnaziji održan pomen kragujevačkim đacima, zatim da je Nikola Tesla pisao svojim prijateljima kako hrabri Srbi gledaju smrti u oči. I to potvrđuje da je kragujevačka tragedija već od prvih dana nakon što se desila zauzela posebno mesto u kolektivnom identitetu srpskog naroda“, rekao je Arbutina.Podsetio je i da je Desanka Maksimović u svojim svedočenjima govorila da je, čim je čula za masakr, napisala „Krvavu bajku“, koju je zatim zbog straha pocepala i spalila da bi je nakon rata ponovo napisala.
https://lat.sputnikportal.rs/20161021/21-oktobar-kragujevac-masakr-1108567149.html
srbija
kragujevac
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – društvo, kragujevac, streljanje, godišnjica, masakr u kragujevcu 21. oktobra 1941, masakr
srbija, srbija – društvo, kragujevac, streljanje, godišnjica, masakr u kragujevcu 21. oktobra 1941, masakr
Streljanje u Šumaricama: Simbol stradanja i sećanja na žrtve Drugog svetskog rata
Navršava se 81. godišnjica masakra koji su Nemci počinili nad nedužnim civilima u Kragujevcu.
Iako je u Srbiji s jeseni 1941. nemačka vojska počinila brojne masakre, onaj kragujevački postao je simbol stradanja zbog načina na koji je izvršen, strukture streljanih, kao i zbog toga na koji je način srpska javnost na njega reagovala za vreme rata i odnosa prema ovoj tragediji posle rata.
Zato je 21. oktobar u Srbiji i postao Dan sećanja na žrtve Drugog svetskog rata.
Zločin u Kragujevcu planiran kao osveta Nemaca
Zločin u Kragujevcu planiran je, pažljivo osmišljen kao „tevtonska osveta“ zbog napada koji su srpske ustaničke jedinice izvele na nemačke snage u okolini Gornjeg Milanovca. U tom napadu ranjeno je deset, a poginulo je dvadesetšest nemačkih vojnika.
Nemačka propaganda, širenjem lažnih vesti o navodnom masakriranju ubijenih vojnika, raspalila je osvetničku mržnju, kojom je od ranije, još iz vremena kada se u Prvom svetskom ratu kao austrougarski oficir borio na srpskom frontu, bio zadojen i okupacioni komandant Srbije, general Franc Beme. Beme je, treba napomenuti, bio jedan od retkih nemačkih oficira koji je preporuku generalštaba Vermahta o streljanju stotinu civila za jednog poginulog nemačkog vojnika sprovodio doslovno.
Masakr je počeo već 19. oktobra u selima oko Kragujevca – Grošnici, Maršiću i Mečkovcu, gde su Nemci ubili 416 ljudi. Narednog dana počela su hapšenja u samom gradu. Hapšenjima i streljanjem rukovodila su dvojica nemačkih oficira – major Paul Kenig, u civilstvu profesor protestantske teologije i kapetan Fric Fidler, pre mobilizacije direktor Visoke tehničke škole.
Za tri dana streljane na hiljade ljudi
Prema podacima do kojih je došao istoričar Staniša Brkić, muzejski savetnik u spomen-parku „21. oktobar“ u Kragujevcu, koji je godinama istraživao obimnu dokumentarnu građu o masakru, za tri dana streljano je 2976 ljudi. Međutim, kako je sam Brkić izjavljivao, to nije konačan broj.
Kragujevački masakr postao je simbol stradanja, ali i herojstva onih koji su odvođeni na streljanje. Reči
direktora kragujevačke gimnazije Miloja Pavlovića, koji nije hteo da napusti svoje učenike koji su dovedeni na streljanje zapisane su na spomen obeležju; slično su ostale upamćene i
reči prote Andre Božića, koji nije želeo da mu život spasi ljotićevski komandant Marisav Petrović.
Premijerka Srbije Ana Brnabić predvodiće danas državnu ceremoniju polaganja venaca povodom Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Pre polaganja venaca na spomenik „V3“ streljanim đacima kragujevačke gimnazije, biće održan moleban u „Spomen - parku Kragujevački oktobar“ u Šumaricama.
Počast žrtvama od Kragujevca do Brazila
Prvo okupljanje porodica i rodbine nastradalih u Šumaricama održano je 1944. godine.
Spomen-park „Kragujevački oktobar“ osnovan je 1953. godine sa misijom da očuva uspomenu na streljane nedužne civile, da neguje kulturu sećanja i širi ideju mira i tolerancije kroz raznovrsne memorijalne i umetničke manifestacije i aktivnosti.
Veliki školski čas kraj spomenika streljanih đaka i profesora u ovoj formi održava se od 1971. godine. Tada je izvedena poema Duška Radovića "Crni dan".
Bojan Arbutina iz Muzeja žrtava genocida rekao je za RTS da je
snaga i simbolika tog stradanja nešto neverovatno i nešto što bi trebalo negovati u kolektivnom identitetu.
Muzej žrtva genocida je, kako je rekao, prošle godine radio dokumentarni film „Srbija veća od straha“, predavanje o tišini profesora Pavlovića koje se bazira na kragujevačkoj tragediji koja govori o profesoru, đaku, majci i jednom Nemcu koji je streljao.
„Radeći film došli smo do podataka da je krajem 1941. u jednoj brazilskoj gimnaziji održan pomen kragujevačkim đacima, zatim da je Nikola Tesla pisao svojim prijateljima kako hrabri Srbi gledaju smrti u oči. I to potvrđuje da je kragujevačka tragedija već od prvih dana nakon što se desila zauzela posebno mesto u kolektivnom identitetu srpskog naroda“, rekao je Arbutina.
Podsetio je i da je Desanka Maksimović u svojim svedočenjima govorila da je, čim je čula za masakr, napisala „Krvavu bajku“, koju je zatim zbog straha pocepala i spalila da bi je nakon rata ponovo napisala.
