https://lat.sputnikportal.rs/20221010/odgovor-rusije-na-napad-na-krimski-most--crvena-linija-koju-je-kijev-presao-1144311707.html
Odgovor Rusije na napad na Krimski most ─ crvena linija koju je Kijev prešao
Odgovor Rusije na napad na Krimski most ─ crvena linija koju je Kijev prešao
Sputnik Srbija
Predsednik Rusije Vladimir Putin je tokom jutra izjavio da je u ponedeljak visoko preciznim oružjem izveden raketni napad na objekte ukrajinske infrastrukture... 10.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-10T22:22+0200
2022-10-10T22:22+0200
2022-10-10T22:47+0200
specijalna operacija u ukrajini
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/0a/1144311341_0:65:3525:2047_1920x0_80_0_0_ce8f12562baa69d5a634f13615d2b113.jpg
Napadi su se dogodili dva dana nakon što su ukrajinske specijalne snage izvele teroristički napad na Krimski most. Kao posledica napada veliki deo zemlje ostao je bez struje, mobilnih komunikacija i vode.Terorizam je zloČlan Nacionalnog saveta Slovačke i potpredsednik stranke SMER-SD Ljuboš Blaga izjasnio se protiv masovnih napada na ukrajinsku infrastrukturu.„Nažalost, ono na šta smo upozoravali se i dogodilo. Akcije dovode do reakcije. Naši činovnici su se radovali terorističkim napadima ukrajinskog režima, bilo da je to ubistvo Darije Dugine ili teroristički napad na Krimskom mostu. Mi smo to odlučno osudili ne samo sa moralne tačke gledišta, već i sa političke. Loše je kada se neko raduje terorizmu, zato sam i podneo krivičnu prijavu protiv ministra odbrane Jaroslava Nađa. Odobravanje terorizma je krivično delo u Slovačkoj. Međutim, to nije manje značajno, sa političke tačke gledišta reč je o podršci ekslaciji konflikta i danas smo dobili rezultate. Užasnuti smo što nas predstavnici naše vlade, koji imaju minimalnu podršku u Slovačkoj, guraju svojim neodgovornim rečima u rat protiv Rusije i time ugrožavaju našu bezbednost. Slovaci nisu antiruska nacija, odbacujemo militarizam Slovačke vlade koja samo sledi američke smernice“, rekao je Blaga.Političar, koji je ujedno i zamenik predsednika slovačke partije „Kurs-socijalna demokratija“, ocenio je i reakciju Ukrajinaca na teroristički napad koji se dogodio na Krimskom mostu u subotu 8. oktobra.„Terorizam je zlo i veoma mi je žao što su mnogi Ukrajinci podvrgnuti takvom banderovskom narativu kao što je bilo tokom Drugog svetskog rata. U to vreme su banderovci takođe ubijali i terorisali stanovništvo, ubili na desetine hiljada ljudi u Voliniji, pljačkali u istočnoj Slovačkoj. Da li želimo da se tome vratimo? Veličanju ubistva, u čast terorizma? To samo potvrđuje da ukrajinski režim Vladimira Zelenskog sve više ima osobine terorističkog režima, a Evropa će morati da se suoči sa ogromnim izazovom – da li želi da nastavi da i dalje šalje oružje Zelenskom koji podržava terorizam? Ljudi koji rasplamsavaju rat, kao što je predsednica Zuzana Čaputova ili ministar odbrane Nađ, takođe bi trebalo da se zapitaju – šta znači saradnja sa terorističkim režimom? Da li se mogu ujutro pogledati u ogledalo?“, pita se Blaga.Gomilanje naoružanja dovodi do problema u bezbednosti EvropeSa svoje strane, italijanski strateški analitičar i direktor Centra za istraživanje internacionalne politike (CIPI) Paolo Rafone prokomentarisao je kako će današnji napadi u Ukrajini uticati na bojno polje.Rafone je istakao da podrška Ukrajini polako nestaje među nekim velikim zapadnim zemljama i sve je više glasova koji pozivaju na dijalog kako bi se sukob zaustavio, a javna podrška Kijevu u ovim zemljama opada, posebno kada se suočavaju sa sve većim ekonomskim poteškoćama. „Situacija se menja u nekoliko zapadnih zemalja i sve veći broj poziva na ‘neposredan dijalog u cilju zaustavljanje rata’. Podrška da se nastavi sa naoružavanjem Ukrajine naglo opada. Socijalni nemiri zbog ekonomskog kolapsa će biti glasovi koji se protive naoružavanju Ukrajine. Glavni problem je što niko, posebno EU i NATO, nije razvio plan za obuzdavanje nekontrolisane, hipernaoružane Ukrajine. Ovakvo nagomilavanje naoružanja, zajedno sa razočaranim ukrajinskim snagama i stanovništvom, može dovesti do ozbiljnih problema u sferi bezbednosti u Evropi. SAD su daleko, a Evropa je ovde i blizu bojnog polja u Ukrajini“.Ukrajina bila upozorenaKomentarišući situaciju u Ukrajini, ruski vojni ekspert i politički analitičar Ivan Konovalov upitan je šta misli o vremenu izvođenja napada i da li se vide posledice toga da je Kijev prešao crvene linije Moskve?S obzirom da je očigledno da je politika Zapada, koja podrazumeva isporuke naoružanja, dovela do trenutne situacije. Na pitanje da li će današnji odgovor Rusije doprineti promeni ovog pristupa, analitičar je rekao: Što se tiče toga da li se mogu očekivati neke promene u Ukrajini, Konovalov je rekao da se mogu desiti razni slučajevi. „Na primer, sa gospodinom Vladimirom Zelenskim se može dogoditi nešto slično onome što se dešava sa ljudima koji zloupotrebljavaju narkotike. To može mnogo toga da promeni. Što se tiče građana, situacija je sledeća, deo građana jednostavno ćuti i čeka dolazak ruske oslobodilačke vojske. Deo je, naravno, nasamaren i to veoma. Osim toga, dopremanje zapadnog naoružanja hrani naciste idejama da će moći da drže situaciju pod kontrolom. Kada bi Evropa prekinula to da čini, to bi mnogo značilo. Jasno je da se Amerikanci neće zaustaviti. Međutim, na Evropljane će sledeća zima sigurno uticati da donesu odluku. Deo ukrajinskog stanovništva je vaspitavan u nacističkim pogledima i u apsolutnoj rusofobiji, i to u Zapadnoj Ukrajini. Teško se može dogoditi da se njihov stav promeni“.Ranije su ukrajinski mediji preneli da su u Kijevu i Kijevskoj oblasti odjekivale eksplozije, a pod raketnim udarima našli su se i Harkov, Odesa, Dnjepropetrovsk, Lavov i Lavovska oblast, Ivano-Frankovsk, Ternopolj, Hmeljnicki, Konotop, Robenska i Poltavska oblast.
https://lat.sputnikportal.rs/20221010/putinove-poruke-o-novoj-akciji-u-ukrajini-video-1144297709.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ukrajina, specijlana vojna operacija, napadi, komentari, ukrajina, specijalna vojna operacija, napadi, komentari
ukrajina, specijlana vojna operacija, napadi, komentari, ukrajina, specijalna vojna operacija, napadi, komentari
Odgovor Rusije na napad na Krimski most ─ crvena linija koju je Kijev prešao
22:22 10.10.2022 (Osveženo: 22:47 10.10.2022) Predsednik Rusije Vladimir Putin je tokom jutra izjavio da je u ponedeljak visoko preciznim oružjem izveden raketni napad na objekte ukrajinske infrastrukture, komunikacije i vojne komande.
Napadi su se dogodili dva dana nakon što su ukrajinske specijalne snage izvele teroristički napad na Krimski most. Kao posledica napada veliki deo zemlje ostao je bez struje, mobilnih komunikacija i vode.
Član Nacionalnog saveta Slovačke i potpredsednik stranke SMER-SD Ljuboš Blaga izjasnio se protiv masovnih napada na ukrajinsku infrastrukturu.
„Nažalost, ono na šta smo upozoravali se i dogodilo. Akcije dovode do reakcije. Naši činovnici su se radovali terorističkim napadima ukrajinskog režima, bilo da je to ubistvo Darije Dugine ili teroristički napad na Krimskom mostu. Mi smo to odlučno osudili ne samo sa moralne tačke gledišta, već i sa političke. Loše je kada se neko raduje terorizmu, zato sam i podneo krivičnu prijavu protiv ministra odbrane Jaroslava Nađa. Odobravanje terorizma je krivično delo u Slovačkoj. Međutim, to nije manje značajno, sa političke tačke gledišta reč je o podršci ekslaciji konflikta i danas smo dobili rezultate. Užasnuti smo što nas predstavnici naše vlade, koji imaju minimalnu podršku u Slovačkoj, guraju svojim neodgovornim rečima u rat protiv Rusije i time ugrožavaju našu bezbednost. Slovaci nisu antiruska nacija, odbacujemo militarizam Slovačke vlade koja samo sledi američke smernice“, rekao je Blaga.
Političar, koji je ujedno i zamenik predsednika slovačke partije „Kurs-socijalna demokratija“, ocenio je i reakciju Ukrajinaca na teroristički napad koji se dogodio na Krimskom mostu u subotu 8. oktobra.
„Terorizam je zlo i veoma mi je žao što su mnogi Ukrajinci podvrgnuti takvom banderovskom narativu kao što je bilo tokom Drugog svetskog rata. U to vreme su banderovci takođe ubijali i terorisali stanovništvo, ubili na desetine hiljada ljudi u Voliniji, pljačkali u istočnoj Slovačkoj. Da li želimo da se tome vratimo? Veličanju ubistva, u čast terorizma? To samo potvrđuje da ukrajinski režim Vladimira Zelenskog sve više ima osobine terorističkog režima, a Evropa će morati da se suoči sa ogromnim izazovom – da li želi da nastavi da i dalje šalje oružje Zelenskom koji podržava terorizam? Ljudi koji rasplamsavaju rat, kao što je predsednica Zuzana Čaputova ili ministar odbrane Nađ, takođe bi trebalo da se zapitaju – šta znači saradnja sa terorističkim režimom? Da li se mogu ujutro pogledati u ogledalo?“, pita se Blaga.
Gomilanje naoružanja dovodi do problema u bezbednosti Evrope
Sa svoje strane, italijanski strateški analitičar i direktor Centra za istraživanje internacionalne politike (CIPI) Paolo Rafone prokomentarisao je kako će današnji napadi u Ukrajini uticati na bojno polje.
„Bez daljeg i/ili direktnijeg učešća Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, koje se do danas ne čini politički održivim, ukrajinske snage su se suočile sa manjim brojem operativnih mogućnosti na bojnom polju“.
Rafone je istakao da podrška Ukrajini polako nestaje među nekim velikim zapadnim zemljama i sve je više glasova koji pozivaju na dijalog kako bi se sukob zaustavio, a javna podrška Kijevu u ovim zemljama opada, posebno kada se suočavaju sa sve većim ekonomskim poteškoćama.
„Situacija se menja u nekoliko zapadnih zemalja i sve veći broj poziva na ‘neposredan dijalog u cilju zaustavljanje rata’. Podrška da se nastavi sa naoružavanjem Ukrajine naglo opada. Socijalni nemiri zbog ekonomskog kolapsa će biti glasovi koji se protive naoružavanju Ukrajine. Glavni problem je što niko, posebno EU i NATO, nije razvio plan za obuzdavanje nekontrolisane, hipernaoružane Ukrajine. Ovakvo nagomilavanje naoružanja, zajedno sa razočaranim ukrajinskim snagama i stanovništvom, može dovesti do ozbiljnih problema u sferi bezbednosti u Evropi. SAD su daleko, a Evropa je ovde i blizu bojnog polja u Ukrajini“.
Komentarišući situaciju u Ukrajini, ruski vojni ekspert i politički analitičar Ivan Konovalov upitan je šta misli o vremenu izvođenja napada i da li se vide posledice toga da je Kijev prešao crvene linije Moskve?
„Kijev je već dobijao određena upozorenja. Generalno, sa situacijom oko Krimskog mosta bilo je sasvim očigledno da bi, ukoliko takav teroristički akt bude izveden, odmah uslediti odgovor. Odgovor je usledio. Uopšte, Kijev je trebalo da shvati da će to biti neizbežno“, ocenio je Konovalov.
S obzirom da je očigledno da je politika Zapada, koja podrazumeva isporuke naoružanja, dovela do trenutne situacije. Na pitanje da li će današnji odgovor Rusije doprineti promeni ovog pristupa, analitičar je rekao:
„Već su sve karte otkrivene i vojno-politički pristupi se ne mogu promeniti. Mogu biti taktičke promene i, naravno, vojno-diplomatski pristupi mogu biti uključeni. Međutim, status kvo koji se primenjuje u pristupima Rusiji i pristupima njenih protivnika, to je situacija koja je nepromenljiva i veome se teško može promeniti“.
Što se tiče toga da li se mogu očekivati neke promene u Ukrajini, Konovalov je rekao da se mogu desiti razni slučajevi.
„Na primer, sa gospodinom Vladimirom Zelenskim se može dogoditi nešto slično onome što se dešava sa ljudima koji zloupotrebljavaju narkotike. To može mnogo toga da promeni. Što se tiče građana, situacija je sledeća, deo građana jednostavno ćuti i čeka dolazak ruske oslobodilačke vojske. Deo je, naravno, nasamaren i to veoma. Osim toga, dopremanje zapadnog naoružanja hrani naciste idejama da će moći da drže situaciju pod kontrolom. Kada bi Evropa prekinula to da čini, to bi mnogo značilo. Jasno je da se Amerikanci neće zaustaviti. Međutim, na Evropljane će sledeća zima sigurno uticati da donesu odluku. Deo ukrajinskog stanovništva je vaspitavan u nacističkim pogledima i u apsolutnoj rusofobiji, i to u Zapadnoj Ukrajini. Teško se može dogoditi da se njihov stav promeni“.
Ranije su ukrajinski mediji preneli da su u Kijevu i Kijevskoj oblasti odjekivale eksplozije, a pod raketnim udarima našli su se i Harkov, Odesa, Dnjepropetrovsk, Lavov i Lavovska oblast, Ivano-Frankovsk, Ternopolj, Hmeljnicki, Konotop, Robenska i Poltavska oblast.
