https://lat.sputnikportal.rs/20221002/americki-mediji-poznata-drustvena-mreza-pet-godina-tajno-eksperimentisala-na-korisnicima-1143855673.html
Američki mediji: Poznata društvena mreža pet godina tajno eksperimentisala na korisnicima
Američki mediji: Poznata društvena mreža pet godina tajno eksperimentisala na korisnicima
Sputnik Srbija
„Linkedin“je sproveo eksperimente na više od 20 miliona korisnika tokom pet godina koji su, iako je namera bila da se poboljša funkcionisanje platforme za... 02.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-02T13:56+0200
2022-10-02T13:56+0200
2022-10-02T13:56+0200
svet – ekonomija
ekonomija
it
it kompanije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110889/43/1108894341_0:156:3001:1844_1920x0_80_0_0_fb3a1020d5da418b9092912342cce6b9.jpg
U eksperimentima sprovedenim širom sveta od 2015. do 2019. godine, „Linkedin“je nasumično menjao proporciju slabih i jakih kontakata koje je predložio njegov algoritam „Ljudi koje možda poznajete“ – automatizovani sistem kompanije za preporuku novih veza svojim korisnicima. Istraživači na „Linkedin“, M.I.T., „Stenford“i „Harvard Bizsni Skul“ kasnije su analizirali zbirne podatke sa testova u studiji objavljenoj u časopisu „Sajens“.„Linkedinovi“ algoritamski eksperimenti mogu biti iznenađenje za milione ljudi jer kompanija nije obavestila korisnike da su testovi u toku.Tehnološki giganti poput „Linkedina“, najveće profesionalne mreže na svetu, rutinski sprovode velike eksperimente u kojima isprobavaju različite verzije funkcija aplikacija, veb dizajna i algoritama na različitim ljudima. Dugogodišnja praksa, nazvana A/B testiranje, ima za cilj da poboljša iskustva potrošača i zadrži ih angažovanim, što pomaže kompanijama da zarade novac putem premijum članarina ili reklama.Korisnici često nemaju pojma da kompanije sprovode testove na njima. („Njujork tajms“ koristi takve testove da proceni tekst naslova i da donese odluke o proizvodima i karakteristikama koje kompanija objavljuje).Ali promene koje je napravio „Linkedin“ ukazuju na to kako takva podešavanja široko korišćenih algoritama mogu postati eksperimenti društvenog inženjeringa sa potencijalnim promenama života za mnoge ljude. Stručnjaci, koji proučavaju društvene uticaje računarstva, rekli su da je sprovođenje dugih eksperimenata velikih razmera na ljudima koji bi mogli da utiču na njihove izglede za posao, na načine koji su za njih nevidljivi, postavio pitanja o transparentnosti industrije i nadzoru istraživanja.Studija u časopisu „Sajens“ testirala je uticajnu teoriju u sociologiji nazvanu „snaga slabih veza“, koja tvrdi da je veća verovatnoća da će ljudi dobiti zaposlenje i druge mogućnosti putem poznanstava nego preko bliskih prijatelja.Istraživači su analizirali kako su algoritamske promene „Linkedina“uticale na mobilnost korisnika. Otkrili su da su se relativno slabe društvene veze na „Linkedinu“ pokazale dvostruko efikasnijim u obezbeđivanju zaposlenja od jačih društvenih veza.„Linkedin“ je u saopštenju tokom studije naveo da je „postupio dosledno“ sa korisničkim ugovorom kompanije, politikom privatnosti i postavkama članova. U politici privatnosti se navodi da „Linkedin“ koristi lične podatke članova u istraživačke svrhe. U saopštenju se dodaje da je kompanija koristila najnovije, „neinvazivne“ tehnike društvenih nauka da odgovori na važna istraživačka pitanja „bez ikakvog eksperimentisanja na članovima“.„Linkedin“, koji je u vlasništvu „Majkrosofta“, nije direktno odgovorio na pitanje kako je kompanija razmatrala potencijalne dugoročne posledice svojih eksperimenata na zapošljavanje i ekonomski status korisnika. Ali,kompanija je rekla da istraživanje nije dalo neproporcionalnu prednost nekim korisnicima.Cilj istraživanja je bio da se „pomogne ljudima u velikom broju“, rekao je Kartik Rajkumar, naučnik primenjenog istraživanja na „Linkedinu“koji je bio jedan od koautora studije. „Niko nije bio stavljen u nepovoljniji položaj da nađe posao“, naglasio je on.Sinan Aral, profesor menadžmenta i nauke o podacima na M.I.T. koji je bio vodeći autor studije, rekao je da su eksperimenti „Linkedina“ bili pokušaj da se osigura da korisnici imaju jednak pristup mogućnostima zapošljavanja.„Napraviti eksperiment na 20 miliona ljudi i potom pokrenuti bolji algoritam za svačije izglede za posao kao rezultat znanja koje naučite iz toga je ono što oni pokušavaju da urade“, rekao je profesor Aral, „umesto da pomažu neke ljudi da imaju društvenu mobilnost, a drugi da nemaju.“„Linkedinovi“ profesionalni eksperimenti umrežavanja bili su različiti po nameri i obimu. Dizajnirao ih je „Linkedin“ kao deo stalnih napora kompanije da poboljša relevantnost svog algoritma „Ljudi koje možda poznajete“, koji sugeriše nove veze članovima.Algoritam analizira podatke kao što su istorija zaposlenja članova, nazivi poslova i veze sa drugim korisnicima. Zatim pokušava da proceni verovatnoću da će član „Linkedina“ poslati poziv prijatelju na predloženu novu vezu, kao i verovatnoću da ta nova veza prihvati poziv.Za eksperimente, „Linkedin“ je prilagodio svoj algoritam da nasumično varira učestalost jakih i slabih veza koje je sistem preporučio. Prvi talas testova, sproveden 2015 „imao je preko četiri miliona eksperimentalnih subjekata“, navodi se u studiji. U drugom talasu testiranja, sprovedenom 2019. godine, učestvovalo je više od 16 miliona ljudi.Tokom testova, ljudi koji su kliknuli na alatku „Ljudi koje možda poznajete“ i pogledali preporuke bili su dodeljeni različitim algoritamskim putanjama. Neke od tih „varijanti lečenja“, kako ih je studija nazvala, dovele su do toga da korisnici „Linkedina“ formiraju više veza sa ljudima sa kojima su imali samo slabe društvene veze. Druga podešavanja su dovela do toga da ljudi formiraju manje veza sa slabim.Ne zna se da li većina članova „Linkedina“ shvata da bi mogli biti podvrgnuti eksperimentima koji mogu uticati na njihove mogućnosti za posao.„Linkedinova“ politika privatnosti kaže da kompanija može „iskoristiti lične podatke koji su nam dostupni“ za istraživanje „trendova na radnom mestu, kao što su dostupnost poslova i veštine potrebne za te poslove“. Njegova politika za spoljne istraživače koji žele da analiziraju podatke kompanije jasno kaže da ti istraživači neće moći da „eksperimentišu ili vrše testove na našim članovima“.Ali nijedna politika eksplicitno ne obaveštava potrošače da sam „Linkedin“ može eksperimentisati ili vršiti testove na svojim članovima.U uredničkoj izjavi, „Sajens“ je naveo: „Naše razumevanje, kao i recenzenata, jeste da eksperimenti koje je preduzeo „Linkedin“ funkcionišu u skladu sa smernicama njihovih korisničkih ugovora".Nakon prvog talasa algoritamskog testiranja, istraživači „Linkedina“ i M.I.T. došli su na ideju da analiziraju rezultate tih eksperimenata kako bi testirali teoriju o snazi slabih veza. Iako je decenijama stara teorija postala kamen temeljac društvenih nauka, ona nije bila rigorozno dokazana u velikom prospektivnom ispitivanju koje je nasumično dodeljivalo ljude društvenim vezama različite jačine.Spoljni istraživači analizirali su zbirne podatke sa „Linkedina“. Studija je izvestila da su se ljudi, koji su dobili više preporuka za umereno slabe kontakte, uglavnom prijavljivali i prihvatali više poslova – a to su rezultati koji su se poklapali sa teorijom slabe veze, preneo je „Blic biznis“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – ekonomija, it, it kompanije
svet – ekonomija, it, it kompanije
Američki mediji: Poznata društvena mreža pet godina tajno eksperimentisala na korisnicima
„Linkedin“je sproveo eksperimente na više od 20 miliona korisnika tokom pet godina koji su, iako je namera bila da se poboljša funkcionisanje platforme za članove, mogli da utiču na egzistenciju nekih ljudi, piše „Njujork Tajms“.
U eksperimentima sprovedenim širom sveta od 2015. do 2019. godine, „Linkedin“je nasumično menjao proporciju slabih i jakih kontakata koje je predložio njegov algoritam „Ljudi koje možda poznajete“ – automatizovani sistem kompanije za preporuku novih veza svojim korisnicima. Istraživači na „Linkedin“, M.I.T., „Stenford“i „Harvard Bizsni Skul“ kasnije su analizirali zbirne podatke sa testova u studiji
objavljenoj u časopisu „Sajens“.
„Linkedinovi“ algoritamski eksperimenti mogu biti iznenađenje za milione ljudi jer kompanija nije obavestila korisnike da su testovi u toku.
Tehnološki giganti poput „Linkedina“, najveće profesionalne mreže na svetu, rutinski sprovode velike eksperimente u kojima isprobavaju različite verzije funkcija aplikacija, veb dizajna i algoritama na različitim ljudima. Dugogodišnja praksa, nazvana A/B testiranje, ima za cilj da poboljša iskustva potrošača i zadrži ih angažovanim, što pomaže kompanijama da zarade novac putem premijum članarina ili reklama.
Korisnici često nemaju pojma da kompanije sprovode testove na njima. (
„Njujork tajms“ koristi takve testove da proceni tekst naslova i da donese odluke o proizvodima i karakteristikama koje kompanija objavljuje).
Ali promene koje je napravio „Linkedin“ ukazuju na to kako takva podešavanja široko korišćenih algoritama mogu postati eksperimenti društvenog inženjeringa sa potencijalnim promenama života za mnoge ljude. Stručnjaci, koji proučavaju društvene uticaje računarstva, rekli su da je sprovođenje dugih eksperimenata velikih razmera na ljudima koji bi mogli da utiču na njihove izglede za posao, na načine koji su za njih nevidljivi, postavio pitanja o transparentnosti industrije i nadzoru istraživanja.
„Nalazi sugerišu da su neki korisnici imali bolji pristup mogućnostima za posao ili značajnu razliku u pristupu mogućnostima za posao“, rekao je Majkl Zimer, vanredni profesor računarskih nauka i direktor Centra za podatke, etiku i društvo na Univerzitetu Market. „Ovo su vrste dugoročnih posledica koje treba razmotriti kada razmišljamo o etici angažovanja u ovoj vrsti istraživanja velikih podataka“.
Studija u časopisu „Sajens“ testirala je uticajnu teoriju u sociologiji nazvanu „snaga slabih veza“, koja tvrdi da je veća verovatnoća da će ljudi dobiti zaposlenje i druge mogućnosti putem poznanstava nego preko bliskih prijatelja.
Istraživači su analizirali kako su algoritamske promene „Linkedina“uticale na mobilnost korisnika. Otkrili su da su se relativno slabe društvene veze na „Linkedinu“ pokazale dvostruko efikasnijim u obezbeđivanju zaposlenja od jačih društvenih veza.
„Linkedin“ je u saopštenju tokom studije naveo da je „postupio dosledno“ sa korisničkim ugovorom kompanije, politikom privatnosti i postavkama članova. U politici privatnosti se navodi da „Linkedin“ koristi lične podatke članova u istraživačke svrhe. U saopštenju se dodaje da je kompanija koristila najnovije, „neinvazivne“ tehnike društvenih nauka da odgovori na važna istraživačka pitanja „bez ikakvog eksperimentisanja na članovima“.
„Linkedin“, koji je u vlasništvu „Majkrosofta“, nije direktno odgovorio na pitanje kako je kompanija razmatrala potencijalne dugoročne posledice svojih eksperimenata na zapošljavanje i ekonomski status korisnika. Ali,kompanija je rekla da istraživanje nije dalo neproporcionalnu prednost nekim korisnicima.
Cilj istraživanja je bio da se „pomogne ljudima u velikom broju“, rekao je Kartik Rajkumar, naučnik primenjenog istraživanja na „Linkedinu“koji je bio jedan od koautora studije. „Niko nije bio stavljen u nepovoljniji položaj da nađe posao“, naglasio je on.
Sinan Aral, profesor menadžmenta i nauke o podacima na M.I.T. koji je bio vodeći autor studije, rekao je da su eksperimenti „Linkedina“ bili pokušaj da se osigura da korisnici imaju jednak pristup mogućnostima zapošljavanja.
„Napraviti eksperiment na 20 miliona ljudi i potom pokrenuti bolji algoritam za svačije izglede za posao kao rezultat znanja koje naučite iz toga je ono što oni pokušavaju da urade“, rekao je profesor Aral, „umesto da pomažu neke ljudi da imaju društvenu mobilnost, a drugi da nemaju.“
„Linkedinovi“ profesionalni eksperimenti umrežavanja bili su različiti po nameri i obimu. Dizajnirao ih je „Linkedin“ kao deo stalnih napora kompanije da poboljša relevantnost svog algoritma „Ljudi koje možda poznajete“, koji sugeriše nove veze članovima.
Algoritam analizira podatke kao što su istorija zaposlenja članova, nazivi poslova i veze sa drugim korisnicima. Zatim pokušava da proceni verovatnoću da će član „Linkedina“ poslati poziv prijatelju na predloženu novu vezu, kao i verovatnoću da ta nova veza prihvati poziv.
Za eksperimente, „Linkedin“ je prilagodio svoj algoritam da nasumično varira učestalost jakih i slabih veza koje je sistem preporučio. Prvi talas testova, sproveden 2015 „imao je preko četiri miliona eksperimentalnih subjekata“, navodi se u studiji. U drugom talasu testiranja, sprovedenom 2019. godine, učestvovalo je više od 16 miliona ljudi.
Tokom testova, ljudi koji su kliknuli na alatku „Ljudi koje možda poznajete“ i pogledali preporuke bili su dodeljeni različitim algoritamskim putanjama. Neke od tih „varijanti lečenja“, kako ih je studija nazvala, dovele su do toga da korisnici „Linkedina“ formiraju više veza sa ljudima sa kojima su imali samo slabe društvene veze. Druga podešavanja su dovela do toga da ljudi formiraju manje veza sa slabim.
Ne zna se da li većina članova „Linkedina“ shvata da bi mogli biti podvrgnuti eksperimentima koji mogu uticati na njihove mogućnosti za posao.
„Linkedinova“ politika privatnosti kaže da kompanija može „iskoristiti lične podatke koji su nam dostupni“ za istraživanje „trendova na radnom mestu, kao što su dostupnost poslova i veštine potrebne za te poslove“. Njegova politika za spoljne istraživače koji žele da analiziraju podatke kompanije jasno kaže da ti istraživači neće moći da „eksperimentišu ili vrše testove na našim članovima“.
Ali nijedna politika eksplicitno ne obaveštava potrošače da sam „Linkedin“ može eksperimentisati ili vršiti testove na svojim članovima.
U izjavi, „Linkedin“je naveo: „Transparentni smo sa našim članovima kroz naš istraživački deo našeg korisničkog ugovora“.
U uredničkoj izjavi, „Sajens“ je naveo: „Naše razumevanje, kao i recenzenata, jeste da eksperimenti koje je preduzeo „Linkedin“ funkcionišu u skladu sa smernicama njihovih korisničkih ugovora".
Nakon prvog talasa algoritamskog testiranja, istraživači „Linkedina“ i M.I.T. došli su na ideju da analiziraju rezultate tih eksperimenata kako bi testirali teoriju o snazi slabih veza. Iako je decenijama stara teorija postala kamen temeljac društvenih nauka, ona nije bila rigorozno dokazana u velikom prospektivnom ispitivanju koje je nasumično dodeljivalo ljude društvenim vezama različite jačine.
Spoljni istraživači analizirali su zbirne podatke sa „Linkedina“. Studija je izvestila da su se ljudi, koji su dobili više preporuka za umereno slabe kontakte, uglavnom prijavljivali i prihvatali više poslova – a to su rezultati koji su se poklapali sa teorijom slabe veze,
preneo je „Blic biznis“.
