https://lat.sputnikportal.rs/20220918/ima-li-secer-alternative-nova-studija-upozorava-na-ozbiljan-rizik-od-vestackih-zasladjivaca-1142594068.html
Ima li šećer alternative: Nova studija upozorava na ozbiljan rizik od veštačkih zaslađivača
Ima li šećer alternative: Nova studija upozorava na ozbiljan rizik od veštačkih zaslađivača
Sputnik Srbija
Najnovija studija ustanovila je povezanost između veštačkih zaslađivača i povećanog rizika od srčanih bolesti zbog čega ih ne bi trebalo smatrati zdravim i... 18.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-18T22:16+0200
2022-09-18T22:16+0200
2022-09-18T22:16+0200
izumi i otkrića
magazin
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/0c/1142594458_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_6acc4ce965ce3332f40c87e4fc6277cd.jpg
Štetni učinci dodatih šećera odavno su poznati, kao i to da izazivaju brojne hronične bolesti, zbog čega su prehrambene kompanije umesto šećera upotrebljavale veštačke zaslađivače u brojnim prehrambenim namirnicama koje svakodnevno konzumiraju milioni ljudi širom sveta.Međutim, njihova upotreba je poslednjih godina pod povećanim nadzorom, iako ima različitih mišljenja o njihovoj ulozi u raznim bolestima.Nisu alternativa šećeruRazne eksperimentalne studije sugerisale su ulogu veštačkih zaslađivača u razvoju kardiovaskularnih bolesti, ali podaci iz ispitivanja na ljudima bili su ograničeni, a prethodne opservacijske studije bile su koncentrisane isključivo na veštački zaslađene napitke.Sada, međutim, nalazi opsežne studije ukazuju na potencijalnu direktnu povezanost između veće konzumacije veštačkih zaslađivača i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.U studiji su učestvovale 103.000 odraslih Francuza, a veštački zaslađivači povezani su s povećanim rizikom od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih i koronarnih bolesti srca. „Rezultati sugerišu da bi veštački zaslađivači mogli da predstavljaju faktor rizika koji se može menjati kako bi se sprečio razvoj kardiovaskularnih bolesti“, piše u izveštaju.Istraživanje, koje su vodili stručnjaci sa Univerziteta „Sorbona Pariz Nord“, ispitalo je unos zaslađivača iz svih prehrambenih izvora, uključujući pića, stone zaslađivače i mlečne proizvode i uporedilo s rizikom od srčanih i bolesti krvnih sudova.Prosečna starost učesnika istraživanja bila je 42 godine, a četiri od pet bile su žene. Unos zaslađivača praćen je pomoću zapisa o unesenim prehrambenim proizvodima.Učesnici su beležili sve šta su jeli tokom 24 sata, uključujući i tačnu marku proizvoda, i tako vodili dnevnik ishrane koji su ponavljali tri puta u šestomesečnim intervalima - dva puta radnim danom i jednom vikendom. Oko 37 odsto ispitanika konzumiralo je veštačke zaslađivače.Aspartam, sukraloza...Tokom prosečnog razdoblja praćenja od otprilike jedne decenije, zabeležena su 1.502 slučaja kardiovaskularnog poremećaja u organizmu, uključujući srčani udar, moždani udar, mali moždani udar i anginu.Konzumacija veštačkih zaslađivača povezana je s devet odsto većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, stoji u izveštaju BMJ. Kad su u pitanju određene vrste bolesti, naučnici su otkrili da je konzumacija veštačkih zaslađivača povezana sa18 odsto većim rizikom od cerebrovaskularnih bolesti - stanja koja utiču na protok krvi u mozgu.Specifična vrsta zaslađivača - aspartam - povezana je sa 17 odsto povećanim rizikom od cerebrovaskularnih poremećaja, dok su kalijumov-acesulfam i sukraloza povezani s povećanim rizikom od bolesti srca.Studija je bila opservacijska pa se ne može isključiti mogućnost da su drugi nepoznati činioci mogli da utiču na rezultate. Uprkos tome, rekli su istraživači, radilo se o velikoj studiji koja je procenila unos veštačkih zaslađivača koristeći precizne, visokokvalitetne podatke o ishrani, a nalazi su bili u skladu s drugim studijama koje su povezivale veštačke zaslađivače s lošijim zdravljem. Naučnici su, takođe, naglasili da je potrebno još studija, preneo je „Jutarnji list“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
izumi i otkrića, magazin
izumi i otkrića, magazin
Ima li šećer alternative: Nova studija upozorava na ozbiljan rizik od veštačkih zaslađivača
Najnovija studija ustanovila je povezanost između veštačkih zaslađivača i povećanog rizika od srčanih bolesti zbog čega ih ne bi trebalo smatrati zdravim i bezbednim alternativama šećeru, objavljeno je u naučnom časopisu BMJ.
Štetni učinci dodatih šećera odavno su poznati, kao i to da izazivaju brojne hronične bolesti, zbog čega su prehrambene kompanije umesto šećera upotrebljavale veštačke zaslađivače u brojnim prehrambenim namirnicama koje svakodnevno konzumiraju milioni ljudi širom sveta.
Međutim, njihova upotreba je poslednjih godina pod povećanim nadzorom, iako ima različitih mišljenja o njihovoj ulozi u raznim bolestima.
Razne eksperimentalne studije sugerisale su ulogu veštačkih zaslađivača u razvoju kardiovaskularnih bolesti, ali podaci iz ispitivanja na ljudima bili su ograničeni, a prethodne opservacijske studije bile su koncentrisane isključivo na veštački zaslađene napitke.
Sada, međutim, nalazi opsežne studije ukazuju na potencijalnu direktnu povezanost između veće konzumacije veštačkih zaslađivača i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.
„Naši rezultati pokazuju da se ovi prehrambeni aditivi, koje svakodnevno konzumiraju milioni ljudi i prisutni su u hiljadama vrsta hrane i pića, ne bi trebalo smatrati zdravim i bezbednim alternativama šećeru, u skladu sa trenutnim stavom nekoliko zdravstvenih agencija“, stoji u izveštaju.
U studiji su učestvovale 103.000 odraslih Francuza, a veštački zaslađivači povezani su s povećanim rizikom od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih i koronarnih bolesti srca. „Rezultati sugerišu da bi veštački zaslađivači mogli da predstavljaju faktor rizika koji se može menjati kako bi se sprečio razvoj kardiovaskularnih bolesti“, piše u izveštaju.
Istraživanje, koje su vodili stručnjaci sa Univerziteta „Sorbona Pariz Nord“, ispitalo je unos zaslađivača iz svih prehrambenih izvora, uključujući pića, stone zaslađivače i mlečne proizvode i uporedilo s rizikom od srčanih i bolesti krvnih sudova.
Prosečna starost učesnika istraživanja bila je 42 godine, a četiri od pet bile su žene. Unos zaslađivača praćen je pomoću zapisa o unesenim prehrambenim proizvodima.
Učesnici su beležili sve šta su jeli tokom 24 sata, uključujući i tačnu marku proizvoda, i tako vodili dnevnik ishrane koji su ponavljali tri puta u šestomesečnim intervalima - dva puta radnim danom i jednom vikendom. Oko 37 odsto ispitanika konzumiralo je veštačke zaslađivače.
Tokom prosečnog razdoblja praćenja od otprilike jedne decenije, zabeležena su 1.502 slučaja kardiovaskularnog poremećaja u organizmu, uključujući srčani udar, moždani udar, mali moždani udar i anginu.
Konzumacija veštačkih zaslađivača povezana je s devet odsto većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti,
stoji u izveštaju BMJ. Kad su u pitanju određene vrste bolesti, naučnici su otkrili da je konzumacija veštačkih zaslađivača povezana sa18 odsto većim rizikom od cerebrovaskularnih bolesti - stanja koja utiču na protok krvi u mozgu.
Specifična vrsta zaslađivača - aspartam - povezana je sa 17 odsto povećanim rizikom od cerebrovaskularnih poremećaja, dok su kalijumov-acesulfam i sukraloza povezani s povećanim rizikom od bolesti srca.
Studija je bila opservacijska pa se ne može isključiti mogućnost da su drugi nepoznati činioci mogli da utiču na rezultate. Uprkos tome, rekli su istraživači, radilo se o velikoj studiji koja je procenila unos veštačkih zaslađivača koristeći precizne, visokokvalitetne podatke o ishrani, a nalazi su bili u skladu s drugim studijama koje su povezivale veštačke zaslađivače s lošijim zdravljem. Naučnici su, takođe, naglasili da je potrebno još studija,
preneo je „Jutarnji list“.
