Najava američkih sankcija Kini: Napad na Tajvan je samo izgovor
21:19 17.09.2022 (Osveženo: 12:42 18.09.2022)
© AP Photo / Chiang Ying-ying
Pratite nas
Suštinski razlog za eventualno uvođenje dodatnih sankcija Amerike Kini nije nikakvo odvraćanje Pekinga od napada na Tajvan, koji tu služi samo za izgovor, već pokušaj da se spreči dalji kineski rast i ono što je neminovnost, da Kina Ameriku skine sa trona prve privredne svetske sile.
Spoljnopolitički komentator, Borislav Korkodelović, dobar poznavalac američko-kineskih odnosa, tako gleda na najnoviju vest sa one strane Atlantika. Amerika razmatra opciju uvođenja sankcija Kini kako bi je odvratila od napada na Tajvan, prenela je agencija Rojters. Napominje se, takođe, da je Evropska unija pod diplomatskim pritiskom Tajvana, da se i ona pridruži eventualnim sankcijama.
Komentarišući objašnjenje da je eventualna invazija Kine na Tajvan razlog za uvođenje novih sankcija Vašingtona Kini, Korkodelović napominje da je zvanični Peking u nedavno izdatoj Beloj knjizi jasno stavio do znanja da takve namere nema i da je njegova crvena linija jedino u slučaju da Tajvan proglasi nezavisnost.
Tajvan kao izgovor
Činjenica je, međutim, da se u SAD uveliko radi na relativizaciji politike jedne Kine, prema kojoj je Tajvan sastavni deo njene teritorije, na koju su SAD pristale još sedamdesetih godina prošlog veka, što je verifikovano sa tri ključna dokumenta koji regulišu odnose Vašingtona i Pekinga, ali i Tajvana. Na osnovu njih su NR Kina i SAD uspostavile diplomatske odnose, a Vašington ih prekinuo sa vlastima na Tajvanu.
14 Septembar 2022, 08:53
Šta se u međuvremenu promenilo da SAD menja kurs prema Kini? Korkodelović nema dilemu da je po sredi privredni rast Kine koji preti da do 2028. godine, najdalje 2030. Ameriku skine s trona najjače privredne sile sveta, koja zahvaljujući toj poziciji diktira pravila ostalima. On napominje da je prema merilima MMF-a i Svetske banke, koji za obračun ukupnog društvenog proizvoda (BDP) koriste kriterijum pariteta kupovne moći, Kina već izbila na prvo mesto u svetskoj privredi.
A bliže se i izbori
U tome naš sagovornik vidi prvi, suštinski razlog za eventualno uvođenje dodatnih američkih sankcija Kini.
„Jedan je razlog dugoročni i strateški , to je taj uspon Kine. Drugi neposredan razlog zašto Vašington, a pre svega Demokratska stranka, koja je i u Beloj kući i u Kongresu u ovom trenutku preovlađujuća, sada idu na eventualne sankcije protiv Kine je stvar dnevne politike. U SAD su u novembru izbori za Predstavnički dom i za trećinu senatora u Kongresu i demokrate i u Predstavničkom domu i u Senatu u ovom trenutku prema anketama stoje dosta loše, kao i predsednik Džozef Bajden“, objašnjava Korkodelović.
On podseća da je ekonomska situacija u zemlji dosta rovita zbog inflacije koja je na višedecenijskom maksimumu i visokih cena energenata i uveliko se govori o gubicima koje bi demokrate zbog toga mogle da pretrpe. Otuda i pooštravanje stava prema Kini koja je glavni strateški američki protivnik, koju tako vide i američki građani. Oni su već pogođeni dosadašnjim sankcijama koje su SAD zavodile Kini, još od vremena predsednika Trampa, koje su rezultirale poskupljenjem niza do tada jeftinih kineskih proizvoda, pristupačnih najvećem broju Amerikanaca.
Seku granu na kojoj sede
On napominje da trgovinski rat koji je uvođenjem tarifa na kinesku robu 2018. godine započeo tadašnji predsednik Donald Tramp, započet sa istim ciljem. Trebalo je smanjiti veliki američki deficit u trgovini sa Kinom. ON, međutim, ne da nije smanjen, nego je u međuvremenu još povećan. Uprkos tome, uvoz iz Kine svake godine poraste bar još 10 odsto, dodaje Korkodelović.
Na pitanja da li je izvodljivo uvođenje dodatnih sankcija a da to građani Amerike ne osete, kada su se već i one dosadašnje odrazile na životni standard šireg sloja Amerikanaca, Korkodelović kaže da je jasno i predsedniku Bajdenu i američkoj administraciji, kao što je u suštini bilo jasno i administraciji Trampa, da oni seku granu na kojoj sede.
„Najbolje se to vidi iz nedavnih podatak o robnoj razmeni između SAD i Rusije posle silnih sankcija koje su natovarene ruskoj privredi i ruskoj državi. Dvocifreno je uvećan procenat rasta američkog uvoza iz Rusije. To pokazuje da su ti lanci snabdevanja veoma otporni, naročito kada se tiču bazičnih proizvoda, kao što su hrana, energenti, pojedini metali“, ističe on.
Sankcijama protiv kineske visoke tehnologije
On zato smatra bi Amerikanci sa eventualnim sankcijama išli na neke visokotehnološke proizvode pre svega informatičke tehnologije i čipove najnovijih generacija, koji možda običnog Amerikanca ne bi pogađali, ali se računa da bi makar privremeno mogli da nanesu udarac razvoju tih tehnologija u Kini koja na tome veoma radi.
„Činjenica jeste da su SAD u ovom trenutku i dalje vodeća tehnološka sila sveta i svesne su toga da za nekoliko godina one to više neće biti. Kina ima veoma ambiciozan program da do 2025. godine najveći deo nove proizvodnje u 10 ključnih industrijskih oblasti i u poljoprivredi, bude autohtona i da ako je moguće bude vodeća u svetu“, ukazao je Korkodelović.
Da Amerika na sve načine pokušava da obuzda razvoj Kine pokazuje i to što su SAD pokrenule formiranje svojevrsnog kartela proizvođača najnovije generacije čipova u kome bi pored njih bili Japan, Južna Koreja i Tajvan, što posebno iritira zvanični Peking. Reč je o ambicioznom programu od preko 50 milijardi dolara i u budžetu je predviđena stavka za ta sredstva, koja, međutim, još nisu obezbeđena, kaže naš sagovornik. SAD sada nastoje da ubede Tajvan gde se proizvodi 60 odsto svih čipova na svetu da deo svoje glavne proizvodnje prebace u SAD i investiraju u njih. Vašington računa da bi tako jednim udarcem ubio više muva – uvećao bi proizvodnju kod kuće, ta proizvodnja bi bila pod kontrolom SAD, taj kartel ne bi izvozio najsavremenije čipove u NR Kinu.
Sputnjik intervju Borislav Korkodelović
Korkodelović, međutim smatra da se i tu pravi račun bez krčmara i da je rat u Ukrajini pokazao koliko u suštini Zapad pod instrukcijama duboke države i u Vašingtonu i u Briselu nije svestan realnog ekonomskog potencijala svojih rivala. Pokazalo se da one zemlje koje imaju obilje mineralnog blaga, koje imaju očuvanu tešku industriju kao i industriju naoružanja, koje imaju rastuću privredu i naravno energente, mogu da opstanu u uslovima krize.
Evropska unija – brod koji tone
„Razlog zašto je Evropa u ovako teškoj situaciji i ostvaruje se ono što su pojedine azijske diplomate govorile još pre jedne decenije da je EU brod koji tone, zato što veliki broj ekonomista ne uviđa značaj upravo tih faktora –teška industrija, građevinarstvo, poljoprivreda, energetika, nasuprot finansijskom sektoru usluga koji u ratnim i uslovima krize kakva je i pandemijska, ne moraju uopšte da znače mnogo“, ističe naš sagovornik.
Na pitanje koliko EU čiju je privredu kontraefekat antiruskih sankcija bacio na kolena, pre svega zbog visoke cene energenata i isto tako visoke inflacije, može da se odazove diplomatskoj akciji Tajvana da se pridruži eventualnim američkim sankcijama Kini, Korkodelović kaže da tu opet dolazimo na teren politike.
Ne mogu da izdrže pritisak Vašingtona
Ukoliko taj tajvanski lobi koji je veoma jak uspe da se nametne političarima na Kapitolu u Vašingtonu, ili poslanicima u Briselu, onda je, smatra on, moguće da EU ponovo igra na svoju štetu.
„Jednostavno, najmoćnije evropske države, Nemačka i Francuska su u velikoj diplomatskoj defanzivi. Bez obzira šta probao predsednik Makron ili kancelar Šolc, oni ne mogu da izdrže pritisak iz Vašingtona koji je u mnogome proizvod tih lobističkih aktivnosti bilo sa Tajvana, ili iz Ukrajine. To sve doprinosi da mogu da se očekuju sankcije i Vašingtona, a onda nevoljno i u Evropskoj uniji protiv Kine“ , zaključio je Korkodelović za Sputnjik.
