00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Bez saradnje Srba i Rusa nema ostvarenja slovenskog sna
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Hoće li biti Trećeg svetskog rata
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Bunt i revolt u Srbiji postaju jači od pritisaka i pretnji Zapada da se održi LGBT parada /video/

© Sputnik / Lola ĐorđevićSkup podrške tradicionalnim vrednostima u Beogradu
Skup podrške tradicionalnim vrednostima u Beogradu - Sputnik Srbija, 1920, 11.09.2022
Pratite nas
Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je Katar da poštuje slobodu izražavanja predstavnika LGBTQ+ zajednice kao neizostavno ljudsko pravo i „komponentu zdrave demokratije“.
Istovremeno, čak 145 poslanika Evropskog parlamenta učinilo je isto, pripretivši da će pozvati fudbalske reprezentacije svojih zemalja na bojkot predstojećeg Svetskog prvenstva ukoliko se sloboda izražavanja ne dozvoli u skladu sa principima „civilizovanog sveta“.
Potpredsednica belgijske vlade i nadležna evrokomesarka najavile su odlazak u Katar, gde će lično demonstrirati zbog ugrožavanja ljudskih prava i sloboda.
Naravno, ovo su vesti iz rubrike - „nije se desilo“.
Iako je izvršni direktor Mundijala Naser el Kater izjavio da su domaćini tradicionalno gostoljubivi i tolerantni, u šta se inače mogao uveriti svako ko je boravio u toj zemlji, te da će tako dočekati sve koji dođu, on je naglasio i da očekuje od drugih da poštuju njihovu kulturu tokom boravka. Ukratko, homoseksualcima i ostalima iz grupe LGBTQ+ niko neće sprečavati dolazak i gledanje utakmica na stadionima, ali će morati da se „suzdrže od pokazivanja naklonosti u javnosti“. Elem, u Kataru je po šerijatskim pravilima homoseksualizam zakonski zabranjen, zbog toga strancima preti zatvor do sedam godina, dok je za muslimane najstroža propisana sankcija – smrtna kazna.

Zašto Zapad ne kažnjava Katar zbog LGBT prava

Zašto onda ne reaguju Blinken, evroposlanici, evrokomesari i izvesna potpredsednica belgijske vlade!? Kako se uopšte moglo dogoditi da se takvoj državi dodeli domaćinstvo najvažnijeg planetarnog sportskog događaja (zapravo, jednog od dva najvažnija, uz letnje Olimpijske igre)!? I ne samo da ne reaguju, nego su nemački izaslanici pre tri meseca pohodili Katar, tražeći način da u narednom periodu otuda nabave dodatne količine tečnog naftnog gasa.
I pored toga što je prostorno mali, Katar predstavlja značajnog aktera za regionalnu bezbednost, a uz to je i treći najveći proizvođač prirodnog gasa na svetu (odmah iza SAD i Rusije) i što je još bitnije – poseduje po potvrđenim količinama treće najveće rezerve ovog energenta na planeti (iza Rusije i Irana).
Sa jedne strane, i pored neslaganja i razmimoilaženja oko brojnih pitanja, Zapad ne bi želeo da od Katara stvori neprijatelja, pošto bi im to komplikovalo računicu na Bliskom istoku.
© Sputnik / Ramil Sitdikov / Uđi u bazu fotografijaGlavni grad Katara Doha
V derevne kulьturnogo naslediя Katara (Katara) v katarskom gorode Doha - Sputnik Srbija, 1920, 09.09.2022
Glavni grad Katara Doha
Probao je Bajden da polemiše o unutrašnjim pitanjima koja se tiču Saudijske Arabije, pa se loše proveo tokom poslednje posete Rijadu. Sa druge strane, usled narušenih odnosa sa Rusijom, od saradnje sa Katarom u velikoj meri zavisi energetska bezbednost zapadnoevropskog bloka.
Staro je pravilo: koga je moliti, nije ga srditi! Uz to, valja se podsetiti i uvodne strofe nekada popularne pesme, sasvim aktuelne u ovoj situaciji: „Pare, pare pokreću svijet, politiku i nogomet.“
Ko će sponzorisati sportske manifestacije, davati finansijske infuzije u vremenima globalne recesije i galopirajuće inflacije!? Za razne namene, uključujući i sport, nauku, filmsku i modnu industriju, energetiku, tržište nekretnina i tako dalje, pare dolaze sa Bliskog istoka. Između ostalog, pare dolaze i iz Katara.

Nadmoć se dokazuje na primeru Srbije

Zbog toga se o ljudskim pravima, onako kako to podrazumevaju na Zapadu, govori sporadično i poluglasno, za slanje poruka više se koriste nevladine organizacije, a manje ili nikako zvanični kanali. I zato se koristi prilika da se sopstvena nadmoć dokazuje na primerima poput Srbije.
E tu će, zbog organizacije jedne manifestacije, reagovati i šef Stejt departmenta, i stići će upozorenja o problematizaciji daljih evrointegracija, a evrokomesarka i potpredsednica belgijske vlade će najaviti svoj dolazak iako ih u oficijelnu posetu niko nije pozvao.
Da dođu u turističku posetu, to je u redu. Ali, da visoki zvaničnici druge države i međunarodne organizacije dolaze na politički događaj, a pitanje održavanja parade LGBTQ+ zajednice postalo je bez ikakve sumnje političko pitanje, to ne samo da u diplomatskoj praksi nije uobičajeno, već nije ni dozvoljeno. Osim ako Srbiju ne smatraju svojom (polu)kolonijom. Da su uz sličnu najavu probale da uđu u Katar, vratili bi ih odmah sa aerodroma u Zaventemu, ne bi mogle ni u avion da se ukrcaju.

Nema istih aršina

Sporno je u ovakvom pristupu to što se proklamovani principi, prema kojima se još od strane raznih aktivista i komentatora određuje i „stepen civilizovanosti“ jednog društva, ne primenjuju uvek i svuda na isti način.
Ako se proklamovani principi ne primenjuju uvek i svuda na isti način, onda to ne mogu biti pravila, već samo geopolitički instrument za širenje sopstvenog uticaja. Kulturnog, političkog, ideološkog uticaja, kako god da se uzme, svejedno je. Odnosno, cela stvar se pretvara u političko pitanje.
Selektivna primena koncepta ljudskih prava od strane SAD i briselske evrobirokratije viđena je bezbroj puta, u daljoj ili bližoj prošlosti.
Viđeno je i da se ljudska prava kosovsko – metohijskih Srba ili Rusa u Estoniji, o Ukrajini tek ne treba posebno govoriti, mogu kršiti ili suspendovati, bez obzira na obavezujuće rezolucije i konvencije međunarodnih organizacija.
© Sputnik / Lola ĐorđevićProtesti protiv održavanja Evroprajda u Beogradu
Protesti protiv održavanja Evroprajda u Beogradu - Sputnik Srbija, 1920, 09.09.2022
Protesti protiv održavanja Evroprajda u Beogradu
Viđeno je nakon eskalacije Ukrajinske krize da više ne postoji neotuđivost privatne svojine, kao i da se imovina i finansijska sredstva pojedinaca, preduzeća i država mogu prisvojiti ili blokirati.
U tom kontekstu, Martin van Kreveld piše:
„Od prosvetiteljstva, Evropa je nameravala da postane tvrđava slobode, vladavine prava i pravde. Sada ponovna javna konfiskacija imovine takozvanih oligarha mnoge tera na razmišljanje. Pre svega: niko ne zna šta je to oligarh. Zatim: to što su neki oligarsi već dugi niz godina u manje-više bliskom kontaktu sa Putinom ne čini ih automatski zločincima. Na kraju: i pod pretpostavkom da su zločinci, nije jasno zašto su tako dugo tolerisani i sad ih progone, tek nakon početka rata. Da li možda Zapad tako podriva osnove da bude zaštitnik pravde?“

Koga je moliti, nije ga srditi

Primećeno je to na brojnim primerima i ranije, samo što nisu svi bili spremni da ih vide. Neki su se pravili da ne postoje, neki su ih smatrali perifernim izuzecima.
Uglavnom, „ljudskopravaški obrazac“, koji se tokom vremena sve manje ticao borbe za ljudska prava i slobode stalno i svagde, a sve više postajao geopolitičko sredstvo za selektivnu upotrebu, primenjivan je tamo gde je to bilo oportuno, gde je procenjivano da se pritiskom ostvaruju određeni rezultati i tamo gde se to moglo. A moglo se na mnogim mestima zato što je ona tiha većina bila prinuđena na ćutanje. Opet zbog pravila: koga je moliti, nije ga srditi.
© Tanjug / Tanja ValićParada ponosa, Beograd
Parada ponosa, Beograd - Sputnik Srbija, 1920, 09.09.2022
Parada ponosa, Beograd
Tom moćnom i bogatom kolektivnom Zapadu neki su se divili, neki su ga cenili, neko si od njega preterano očekivali, a mnogi su ga se ponajviše plašili, jer uvek su iz nekih Vašingtona i Brisela mogli druge, male i slabe, one koji „ne pokreću ni svijet ni nogomet“ izolovati i sankcionisati. Ali, to vreme je očigledno prošlo.
Iz nekoliko razloga, među kojima je najaktuelniji promena međunarodnih okolnosti. Transformacija strukture svetskog političkog sistema i preoblikovanje ukupnih međunarodnih odnosa ostavljaju i neke, za kolektivni Zapad vrlo konkretne posledice. Njihov uticaj kopni geometrijskom progresijom, strah od izolacije i sankcija u ostatku sveta bledi, na brojnim mestima više i ne postoji. Kao što se to već bezbroj puta odigravalo u istoriji, decenijama taložene frustracije među onom tihom većinom u takvim okolnostima isplivavaju na videlo, artikulišu se u javnu reakciju i otvoreno ispoljavanje nezadovoljstva.

Šta indukuje proteste u Srbiji protiv prajda

Sada, da ne bude kako sve masovniji i sve bučniji protesti u Srbiji protiv održavanja najavljene parade nemaju ama baš nikakve veze sa LGBTQ+ zajednicom... Imaju! Težnje da se legitimizuju i legalizuju zahtevi ove grupe (ili manjine, neka deklariše kako ko želi) uzrokuju proteste i indukuju društvene napetosti i u državama koje su to odavno učinile. Uprkos tome što su glavni mediji za ovakve vrste rasprava po pravilu zatvoreni (ne računajući onaj tip emisija gde se ciljano dovode razni živopisni likovi čija uloga je da kompromituju svaku vrstu kritike ili protivljenja), u SAD je takva vrsta napetosti i te kako prisutna.
© Sputnik / Lola ĐorđevićProtesti protiv održavanja Evroprajda u Beogradu
Protesti protiv održavanja Evroprajda u Beogradu - Sputnik Srbija, 1920, 09.09.2022
Protesti protiv održavanja Evroprajda u Beogradu
Kako se budu bližili novi predsednički izbori te napetosti će još više rasti i po ovoj temi. Međutim, ono što situaciju u Srbiji čini drugačijom, jeste da je ovo pitanje poslužilo samo kao uvodno. Artikulacija javnih reakcija i otvoreno ispoljavanje nezadovoljstva nastavilo se i učinilo većim i obimnijim zbog politizacije svega, zbog političkog pritiska, novih prikrivenih ili otvorenih pretnji i utiska da neki nadmeni političari balkanski prostor i dalje doživljavaju kao svoj kolonijalni zabran, u koji mogu ulaziti kada im se prohte.

Svaka pretnja rađa bunt

U uslovima krupnih promena međunarodnih okolnosti svaki pritisak stvara još veći potisak, svaka pretnja kreira bunt, a svaka nadmenost proizvodi revolt. Ukoliko je američkom državnom sekretaru, evroposlanicima ili nekakvim potpredsednicima vlada u interesu da stvore ambijent u Srbiji za održavanje takve parade, moraju pokušati preko „nekog Katara“ ili „nekih Katara“. Deluje smešno? Besmisleno? Možda bi bilo smešno i besmisleno da nas ista ta garnitura nije ubeđivala kako se moramo ugledati na „neku Letoniju“ ili „neke Letonije“. Mrtvi ozbiljni, sa sve fasciklama punim šarenih dijagrama, kruže tako već četvrt veka pričajući o raznim reformama.
Danas oni moraju da pokažu kako borba za ljudska prava postoji stalno i svugde. Da se isti principi primenjuju uvek i svuda. Da nema selektivnosti. U suprotnom, rezultata za njih neće biti. Zapravo, kontrareakcije će ih tek zapanjiti. Ne samo u Srbiji danas, već i na njihovom Zapadu sutra. Jednostavno, to je tako, sviđalo se nekome ili ne. To se tiče društvenih odnosa i političkih procesa, kolektivne svesti i psihologije mase, dugih intervala transformacije vrednosnih obrazaca i ukorenjenosti tradicije, verovanja i sujeverja, idealpolitike i realpolitike.
A kada se do te faze stigne, kada se na jednom konceptu sve to „ukršta“ i „lomi“, onda više ne pomaže dosadašnji pristup. Potisak, bunt i revolt postaju jači od pritiska, pretnji i nadmenosti.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala