Cenzorsko prepakivanje istorije zarad pravdanja današnjih postupaka
22:06 05.08.2022 (Osveženo: 10:01 06.08.2022)
Pratite nas
Mediji, među kojima i društvene mreže, su samo alatke u rukama svetskih moćnika koji da bi opravdali svoje današnje pozicije postaju njihovi cenzori, pa i redukovanjem pogleda na istoriju, kažu sagovornici Sputnjika. Otuda i sklanjanje objava sa Fejsbuka* o stradanjima Srba u vreme Nezavisne države Hrvatske.
Upravo u to se uverio Muzej žrtava genocida. Svaki put kad objavimo na Fejsbuku post vezan za stradanje, naročito dece u NDH, praćen autentičnim istorijskim fotografijama, objava nam bude skinuta, kažu u tom beogradskom muzeju.
Jedna od poslednjih skinutih je objava o logoru u Sisku, uspostavljenom 3. avgusta 1942. Na fotografiji su mala deca, neuhranjena, polugola, kako leže. U Muzeju smatraju da neko to zlonamerno prijavljuje, jer im stižu obaveštenja da njihova objava "nije u skladu sa standardima zajednice o dečjoj golotinji". Ispada, kako primećuju, da su fotografije gladne, gole, bose dece u logorima puka dečja pornografija.
I nisu jedini kojima se to dešava. Slično su prošli i tekstovi pojedinih medija na takve teme.
Cenzori - svetski moćnici
Teoretičar medija Stanko Crnobrnja za Sputnjik kaže da je ta tema stara koliko i savremeno društvo, podsećajući na opasku Napoleona, koji je bio svestan uticaja javne informacije, da su mastilo i pero kadri da unište čitavu topovsku diviziju.
Komentarišući pojavu na koju je upozorio Muzej žrtava genocida, naš sagovornik ukazuje da cenzorski nož nije u rukama medija, pa i ovih najsavremenijih, koliko god oni bili snažni.
„Ovo je samo jedan od primera i sve to može da se dovede u politički kontekst. Mi to vidimo, očekujemo, trpimo od tih svetskih moćnika u svim epohama, erama, pa evo i sada oni moraju da kontrolišu i ove nove medije. Oni sebi ne bi smeli da dopuste da mediji slobodno uspostave komunikaciju ljudi na planeti“, primetio je Crnobrnja.
Kontrola medija kao neprestana bitka
Zlatno doba interneta kada je u jednom trenutku sve moglo da se kaže, je kao ističe, završeno.
„Ova priča nije kolateralna nego direktna šteta takve vrste kontrole i tu nem iznenađenja. Samo ima nekih strategija da se podriva, ruši, da se istina kroz medije ustanovi. To je neprestana bitka da se kontrolišu mediji. Sada su oni iskontrolisali u velikoj meri Fejsbuk kao najuticajniji koji ima preko 2,5 milijardi korisnika i on je prvi bio na udaru i na najvećem udaru", ističe naš sagovornik.
I eto, popustio je, posustao je, padaju mu akcije, razbiće ga u više kompanija , sve se češće suočava sa ogromnim novčanim kaznama, i na kraju će doći tamo gde su mu moćni predvideli gde mu je mesto, kaže Crnobrnja. Ne može Fejsbuk da bude jači i uticajniji od neke države, pogotovo od zna se koje, dodaje on.
U međuvremenu će se, ne sumnja ovaj teoretičar medija, pojaviti neki novi mediji pa će se onda biti bitka za njih.
Posledica, dakle, bitke za uticaj su i te takozvane opšte smernice platforme Gugl koja objašnjava da nastoji da ne uvrede korisnike pa „ne dozvoljava prikazivanje šokantnih sadržaja ili promovisanje mržnje, netolerancije, diskriminacije ili nasilja."
Smernice kao izgovor
Za sve ono što Gugl smatra kršenjem svojih smernica sledi opomena, a krajnja mera je suspendovanje naloga. Tako su, na primer, fotografije koje su istorijski dokumenti o zverstvima počinjenim nad srpskim mališanima, verovatno „šokantni sadržaji“ . Za Gugl, odnosno one koji ga kontrolišu je, nema sumnje, šokiranje javnosti veće zlo, nego od nje skriti činjenice i istinu o jednom o istorijskom periodu, tačnije prećutkivanje istorije, odnosno u krajnjem njeno retuširanje.
Istoričar Momčilo Pavlović za Sputnjik ističe da je, naravno, u pitanju šira priča koja se ne može podvesti pod normu uznemiravajućih sadržaja, već o pokušaju da se istorijskim izvorima i faktima potvrđen zločin praktično negira.
Druga stvar bi, smatra, bila da hrvatska vlast ili tamošnja istoriografija, mediji kažu da su se ti zločini dogodili pa onda takve fotografije kao njihova potvrda ne bi morale da se pokazuju.
© wikipedia/unknowNa cenzuru pravdanu Guglovim smernicama su naišle i autentične fotografije srpske dece u ustaškim logorima
Na cenzuru pravdanu Guglovim smernicama su naišle i autentične fotografije srpske dece u ustaškim logorima
Činjenice prekrivene zaboravom
„Ovde se, pak, radi o suprotstavljenim naratrivima koji idu u krajnost gde se negira zločin NDH nad decom koji je potvrđen istorijskim izvorima i drugim dokazima i vi se onda stavljate na stranu onih koji negiraju zločin što naravno proizvodi druge posledice. I vremenom će zaborav prekriti te činjenice kao i mnoge druge“, nema dilemu Pavlović.
Kada se taj problem šire posmatra, u periodu hladnog rata i u novije vreme u zaoštrenim okolnostima, on ukazuje na dve dominantne slike odnosno suprotstavljena narativa gde jedan predstavlja vesternizovani, zapadni pogled na svetsku istoriju. Ako bi se sudilo po njemu, teško da bi ubuduće neko znao ulogu Crvene armije u Drugom svetskom ratu, koja je slomila kičmu fašističkoj Nemačkoj i Hitleru, od koje je oslobodila veliki broj zemalja dok je stigla do Berlina.
„Sve u svemu, cenzori koji sami postavljaju granice šta sme, a šta ne sme biti objavljeno, bez široko diskutovanih procedura i pravila koja treba univerzalno da važe gde god se prostiru takvi mediji, društvene mreže, mogu da dovedu do redukovanog pogleda na istoriju, a samim tim ne samo do falsifikovanja i relativizacije, nego čak do iskrivljene slike prošlosti koja bi sada odgovarala raznim političkim pogledima, strujama, državama, blokovima, da opravdaju svoje današnje postupke“, zaključio je Pavlović.
*Aktivnosti Meta (Fejsbuk i Instagram) zabranjene su u Rusiji kao ekstremističke