https://lat.sputnikportal.rs/20220731/bela-knjiga-zanata-koji-nestaju-niko-nece-u-zidare-a-uvozimo-ih-iz-bangladesa-1140537680.html
Bela knjiga zanata koji nestaju: Niko neće u zidare, a uvozimo ih iz Bangladeša
Bela knjiga zanata koji nestaju: Niko neće u zidare, a uvozimo ih iz Bangladeša
Sputnik Srbija
Zbog izmiranja zanata u Srbiji Forum srednjih stručnih škola traži od Ministarstva prosvete da formira belu knjigu zanimanja koja je potrebno spasiti, ali i... 31.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-31T20:39+0200
2022-07-31T20:39+0200
2022-07-31T20:39+0200
srbija
srbija – društvo
obrazovanje
poljoprivreda
srednjoškolci
građevinarstvo
milorad antić
miloš blagojević
zanat
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/16/1138930532_0:281:3071:2008_1920x0_80_0_0_c469f8667431da4aa9e84b6cae3aa1b1.jpg
Na smeru za obućara u Beogradu upisan je samo jedan učenik, kažu u Forumu srednjih stručnih škola i ističu da su podaci o ovogodišnjem upisu frapantni.Za tehničkog dizajnera kože prijavilo se svega devet učenika, gase se i zanimanja u bordarstvu, a naručito su zabrinjavajuće promene u građevinskoj struci, zidara, tesara i armirača više nema ni u ponudi na listi želja."Ministarstvo i direktori škola su ukinuli zanimanja koja su preko potrebna privredi, državi, a to su zidar, tesar i armirač, jer prava jagma vlada za tim poslovimaa. Situacija postaje zabrinjavajuća, moraćemo da naučimo strane jezike da bi mogli da dovedemo majstora u kuću da nam popravi bilo koji aparat, pa čak i da moleriše, to će morati da uradi neko iz Bangladeša, Pakistana ili iz Indije", kaže predsednik Foruma Milorad Antić.Izmiru zanati, podsticaja države nemaOn dodaje da je građevinsko tržište zatrpano strancima koji rade kod nas, a niko se, kaže ne zapita zašto. Ističe da je neophodno da se uradi analiza potreba Srbije za tehničarima, a posebno za trogodišnjim zanatima."Zašto nema predloga makar za zanate koji su deficitarni da ti mladi ljudi otvore svoju firmu ili zanatsku radnju uz povlastice, benefite koje bi država dala. To su zanati koji polako, ali sigurno izumiru, bilo da je reč o električaru, serviseru bele tehnike, zidaru, tesaru ili čoveku koji ručno proizvodi bombone i ratluk", kaže Antić i dodaje da je potrebno napraviti ozbiljnu analizu ovogodišnjeg upisa.Pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i vaspitanje, Miloš Blagojević, odgovarajući na ove optužbe pre svega kaže da, ako bi se ugasilo zanimanje, Ministarstvo bi moralo da ga izbaci iz nastavnih planova i programa, a to nije slučaj.Svet se menja, pa tako i potreba za određenim poslovima. Cipele se menjaju češće nego pre 20 godina i kupuju nove, to je razlog zašto u Beogradu nema dece na smeru obućar, ali ih još uvek ima u Knjaževcu Novom Pazaru i Beloj Palanci.Građevinska zanimanja - tri u jedanKada je reč o građevinskom sektoru, objašnjava da ugašena zanimanja i dalje postoje, ali su doživela određene promene.On dodaje i važnu činjenicu, za ova zanimanja građevinske struke mladi se u većini slučajeva obučavaju uglavnom kroz sam rad, u tradiciji je da majstori imaju šegrte.Zato onaj ko je u praksi naučio da radi može da stekne određene kvalifikacije i dobije sertifikat kroz proces koji je Ministarstvo razvilo sa delegacijom Evropske unije. Ovaj sistem funkcioniše u poslednjih nekoliko godina. Postoji neposredna saradnja između privrede, škola i stručnjaka iz različitih oblasti."Oni sede u sektorskim većima koja predlažu i usmeravaju donošenje standarda kvalifikacija, Savet usvaja standarde, a nakon toga se obraćamo Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja koji formira predlog programa nastave i učenja koji onda ide na mišljenje Saveta za srednje stručno obrazovanje i Nacionalnog prosvetnog saveta. Tu su takođe predstavnici određenih oblasti koji daju mišljenje o programima, tek nakon toga ih ministar potpisuje", kaže Blagojević i dodaje da je sistem uspostavljen sa formiranjem Agencije za kvalifikacije.Reč je zapravo o usklađivanju našeg okvira kvalifikacija sa evropskim, sistemu koji određuje koje kvalifikacije učenik treba da stekne na određenom nivou školovanja."Evropska delegacija nam ne govori šta treba da imamo u sistemu obrazovanja, osluškujemo isključivo naše potrebe", objašnjava pomoćnik ministra.Niko neće u vinogradarePosebne primedbe Forum srednjih stručnih škola ima na zanimanja u poljoprivredi, jer smatra da je to naša najvažnija grana razvoja.„Smer poljoprivredni tehničar u školi u Barajevu upisalo je svega pet učenika, rukovodilac poljoprivredne mehanizacije samo jedan učenik, to je alarm", smatra Anić.Blagojević kaže da i u poljoprivrednim školama ima vrlo traženih zanimanja, kao što su veterinarski i poljoprivredni tehničar, ali da u većini škola klupe nisu popunjene."Imamo uvedena i nova zanimanja, kao što je vinogradar - vinar. Deca smer takođe slabo upisuju, a procenili smo da će biti jedan od traženijih, pošto se kod nas ta grana sve više razvija. Imamo tehničara za biotehnologiju, tehničara poljoprivredne tehnike, hortikulture, prerađivača mleka, veliki je broj zanimanja u ponudi koja se odnose na poljoprivredu, međutim, pored toga što je država prepoznala značaj, izgradila veliki broj poljoprivrednih škola sa domovima učenika, odeljenja nisu puna".Blagojević na kraju razgovora za Sputnjik kaže da je potrebno uraditi analizu, da li se sa kapacitetima ovih škola otišlo predaleko ili učenici ne shvataju značaj obrazovanja u poljoprivredi.Oba naša sagovornika kažu da je evidentno da, kakvu god strategiju država uradila, decu sve više privlače zanimanja vezana za IT sektor, koja im neretko određju i dalje školovanje. Reč je o profitabilnoj industriji po čijem je kvalitetu kadra Srbija poznata u svetu.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
sredljoškolsko obrazovanje, zanati, gašenje zanata, srbija, poljoprivredne škole,
sredljoškolsko obrazovanje, zanati, gašenje zanata, srbija, poljoprivredne škole,
Bela knjiga zanata koji nestaju: Niko neće u zidare, a uvozimo ih iz Bangladeša
Zbog izmiranja zanata u Srbiji Forum srednjih stručnih škola traži od Ministarstva prosvete da formira belu knjigu zanimanja koja je potrebno spasiti, ali i posebnu promociju poslova u poljoprivredi. Tri građevinska zanimanja su ugašena, a istovremeno zidare uvozimo iz Bangladeša i drugih nerazvijenih zemalja, kažu za Sputnjik tom u Forumu.
Na smeru za obućara u Beogradu upisan je samo jedan učenik, kažu u Forumu srednjih stručnih škola i ističu da su
podaci o ovogodišnjem upisu frapantni.
Za tehničkog dizajnera kože prijavilo se svega devet učenika, gase se i zanimanja u bordarstvu, a naručito su zabrinjavajuće promene u građevinskoj struci, zidara, tesara i armirača više nema ni u ponudi na listi želja.
"Ministarstvo i direktori škola su ukinuli zanimanja koja su preko potrebna privredi, državi, a to su zidar, tesar i armirač, jer prava jagma vlada za tim poslovimaa. Situacija postaje zabrinjavajuća, moraćemo da naučimo strane jezike da bi mogli da dovedemo majstora u kuću da nam popravi bilo koji aparat, pa čak i da moleriše, to će morati da uradi neko iz Bangladeša, Pakistana ili iz Indije", kaže predsednik Foruma Milorad Antić.
Izmiru zanati, podsticaja države nema
On dodaje da je građevinsko tržište zatrpano strancima koji rade kod nas, a niko se, kaže ne zapita zašto. Ističe da je neophodno da se uradi analiza potreba Srbije za tehničarima, a posebno za trogodišnjim zanatima.
"Zašto nema predloga makar za zanate koji su deficitarni da ti mladi ljudi otvore svoju firmu ili zanatsku radnju uz povlastice, benefite koje bi država dala. To su zanati koji polako, ali sigurno izumiru, bilo da je reč o električaru, serviseru bele tehnike, zidaru, tesaru ili čoveku koji ručno proizvodi bombone i ratluk", kaže Antić i dodaje da je potrebno napraviti ozbiljnu analizu ovogodišnjeg upisa.
Pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i vaspitanje, Miloš Blagojević, odgovarajući na ove optužbe pre svega kaže da, ako bi se ugasilo zanimanje, Ministarstvo bi moralo da ga izbaci iz nastavnih planova i programa, a to nije slučaj.
Svet se menja, pa tako i potreba za određenim poslovima. Cipele se menjaju češće nego pre 20 godina i kupuju nove, to je razlog zašto u Beogradu nema dece na smeru obućar, ali ih još uvek ima u Knjaževcu Novom Pazaru i Beloj Palanci.
Građevinska zanimanja - tri u jedan
Kada je reč o građevinskom sektoru, objašnjava da ugašena zanimanja i dalje postoje, ali su doživela određene promene.
"Imamo nova zanimanja, pa čak i neka koja su obuhvatila sve ovo, to je operater osnovnih građevinskih radova. Ipak, malo je interesovanje za upis, nema dece u Beogradu, ne prepoznaju ga kao zanimanje koje će im omogućiti relativno visoku zaradu uz rad koji nije težak", kaže Blagojević.
On dodaje i važnu činjenicu, za ova zanimanja građevinske struke mladi se u većini slučajeva obučavaju uglavnom kroz sam rad, u tradiciji je da majstori imaju šegrte.
Zato onaj ko je u praksi naučio da radi može da stekne određene kvalifikacije i dobije sertifikat kroz proces koji je Ministarstvo razvilo sa delegacijom Evropske unije. Ovaj sistem funkcioniše u poslednjih nekoliko godina. Postoji neposredna saradnja između privrede, škola i stručnjaka iz različitih oblasti.
"Oni sede u sektorskim većima koja predlažu i usmeravaju donošenje standarda kvalifikacija, Savet usvaja standarde, a nakon toga se obraćamo Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja koji formira predlog programa nastave i učenja koji onda ide na mišljenje Saveta za srednje stručno obrazovanje i Nacionalnog prosvetnog saveta. Tu su takođe predstavnici određenih oblasti koji daju mišljenje o programima, tek nakon toga ih ministar potpisuje", kaže Blagojević i dodaje da je sistem uspostavljen sa formiranjem Agencije za kvalifikacije.
Reč je zapravo o usklađivanju našeg okvira kvalifikacija sa evropskim, sistemu koji određuje koje kvalifikacije učenik treba da stekne na određenom nivou školovanja.
"Evropska delegacija nam ne govori šta treba da imamo u sistemu obrazovanja, osluškujemo isključivo naše potrebe", objašnjava pomoćnik ministra.
Posebne primedbe Forum srednjih stručnih škola ima na zanimanja u poljoprivredi, jer smatra da je to naša najvažnija grana razvoja.
„Smer poljoprivredni tehničar u školi u Barajevu upisalo je svega pet učenika, rukovodilac poljoprivredne mehanizacije samo jedan učenik, to je alarm", smatra Anić.
Blagojević kaže da i u poljoprivrednim školama ima vrlo traženih zanimanja, kao što su veterinarski i poljoprivredni tehničar, ali da u većini škola klupe nisu popunjene.
"Imamo uvedena i nova zanimanja, kao što je vinogradar - vinar. Deca smer takođe slabo upisuju, a procenili smo da će biti jedan od traženijih, pošto se kod nas ta grana sve više razvija. Imamo tehničara za biotehnologiju, tehničara poljoprivredne tehnike, hortikulture, prerađivača mleka, veliki je broj zanimanja u ponudi koja se odnose na poljoprivredu, međutim, pored toga što je država prepoznala značaj, izgradila veliki broj poljoprivrednih škola sa domovima učenika, odeljenja nisu puna".
Blagojević na kraju razgovora za Sputnjik kaže da je potrebno uraditi analizu, da li se sa kapacitetima ovih škola otišlo predaleko ili učenici ne shvataju značaj obrazovanja u poljoprivredi.
"U svakom slučaju ova zanimanja moramo dodatno da potenciramo i promovišemo, jer se Srbija definitivno oslanja na poljoprivredu, ona je poljoprivredna zemlja, iako se industrijski sve brže razvija".
Oba naša sagovornika kažu da je evidentno da, kakvu god strategiju država uradila, decu sve više privlače zanimanja vezana za IT sektor, koja im neretko određju i dalje školovanje. Reč je o profitabilnoj industriji po čijem je kvalitetu kadra Srbija poznata u svetu.
