Kukuruz vapi za kišom, ali biće i za izvoz
© Tanjug / JAROSLAV PAP
Pratite nas
Suša opet uzima danak proizvođačima kukuruza koji sada više gledaju u vremensku prognozu nego u njivu. Ako narednih dana bude dobre kiše Mlađa Ignjatović iz Mačve kaže za Sputnjik da bi se mogao nadati rodu na nivou prošlogodišnjeg od šest tona po hektaru. A to znači da ćemo, uprkos suši, kao i lane, imati i za izvoz.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Upravo šest tona po hektaru je bio i prosečan prošlogodišnji rod kukuruza u Srbiji, kada smo takođe kuburili sa sušom. Prognoze za ovu godinu su nezahvalne, smatra sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije, Aleksandar Bogunović.
Čeka se kiša
„Ono što je za nas važno je da mi proizvodimo značajne viškove žitarica. Najverovatnije će biti bar miliona tona viška. Teško je sad krajem jula dati bilo kakvu prognozu jer je važno hoće li danas-sutra pasti kiša, kakav će biti avgust. Za sada je prema izveštajima jedino srednji Banat u kritičnoj situaciji što se tiče padavina i prinosa“, kaže on za Sputnjik.
Bogunović kaže da je ove godine bilo i manje površinske vlage u odnosu na prošlu pa otuda i pretpostavke su da bi prinos mogao da bude 30 odsto manji.
On podseća da smo prošle godine proizveli šest miliona tona kukuruza koji je jedan od naših najznačajnijih izvoznih proizvoda.
Srbija je četvrti izvoznik kukuruza u Evropi i biće ga za izvoz i ove godine samo je pitanje u kojoj količini
Četvrti izvoznik
Od svih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda najveću izvoznu zaradu imamo upravo od prodaje kukuruza i četvrti smo njegov izvoznik u Evropi. U ovoj godini smo do sada izvezli nešto više od milion tona, kaže naš sagovornik, uz napomenu da imamo još 800.000 tona zaliha.
Zato on ne sumnja da ćemo i ove godine imati viškove za izvoz, jedino je pitanje u kojoj količini. A to će, kako kaže, zavisiti upravo od vremenskih uslova što je, ističe on, najgora varijanta, jer znači da nam je slaba primena agrotehnike.
Bez kiše u slaboj kondiciji
To je i ocena Ignjatovića, agronoma koji na 15 hektara obradivog zemljišta u Mačvi sa koga je i njegov otac postizao rekorde u proizvodnji više kultura, između ostalog bavi i proizvodnjom kukuruza na pet hektara.
Na pitanje u kakvoj je trenutno kondiciji kukuruz naš sagovornik kaže da boluje, da se mnogo potpalio, svila je već crna, a nalivanje zrna problematično. Ako ne bude kiše on tvrdi da će rod da podbaci 50 odsto.
Pošto su Mačvani i veliki stočari na nekim parcelama gde je lošiji kvalitet zemljišta je, kaže, već počelo branje kako bi se stabljike iskoristile za silažu .
„Ako se nastavi suša biće zrenje i žetva kukuruza sigurno i ranije, za mesec dana. Rani hibridi će sredinom septembra krenuti da se beru. Znači za nekih mesec i po maksimalno. Prošle godine je isto bio umanjen rod. Prošle godine sam po hektaru imao oko šest tona. Ako bude bilo kiše u fazi punjenja, nalivanja zrna, onda rod može da bude na nivou prošle godine“, ocenio je Ignjatović.
Ipak, kao i Bogunović, smatra da je to sada teško proceniti.
Ako u avgustu bude kiše, proizvođači kukuruza se nadaju rodu na prošlogodišnjem nivou
© Tanjug / Jaroslav Pap
Kao pre tri decenije
Ovaj agronom je kritički primetio da imamo institute i znanje, a da ništa nismo promenili u pristupu poslu i da primenjujemo tehnologiju kao i pre 20-30 godina. U susret klimatskim promenama mi moramo da menjamo tehnologiju proizvodnje, izričit je naš sagovornik. On, pri tom, ne misli da je u ovoj situaciji spas samo u navodnjavanju.
„Navodnjavanje daje rezultate samo ukoliko se istovremenu unosi i humus, odnosno stajnjak preživara, inače bi navodnjavanje bez humusa imalo štetne posledice. Zagovornik sam toga da ne treba navodnjavati po svaku cenu, jer su nam zemljišta ionako ispoštena, bez humusa i navodnjavanjem će samo doći do njegovog ispiranja. Možda bismo u jednoj godini dobili dobre rezultate, ali posle toga samo osirimašeno zemljište“, tvrdi ovaj stručnjak.
On, pri tom, dodaje da ne činimo ono što bismo mogli da bismo smanjili posledice suše, a što rade razvijene poljoprivredne zemlje na zapadu, poput Holandije, Belgije, Danske. Pribegavaju, kako objašnjava, pokrovnim usevima. Odmah posle skidanja žitarice seju neki pokrovni usev, poput pojedinih mahunarki ili bilo čega drugog da se njive zazelene. Tako se sprečava isparavanje vode,a zemljište obogaćuje humusom.
Po oceni direktora Produktne berze Novi Sad, Miloša Janjića, Srbija, uprkos suši, nije ugrožena kada je reč o žitaricama. Iako se očekuje manji prinos nego prošle godine, po njegovoj oceni imaćemo dovoljno kukuruza, suncokreta i soje za sopstvene potrebe, ali i za izvoz, samo je pitanje u kojim količinama.
