Gde je Srbija u svetskom vihoru posle decenije Vučićeve vlasti
16:58 28.07.2022 (Osveženo: 19:17 28.07.2022)
© Tanjug / TARA RADOVANOVIC
Pratite nas
Za deset godina Srbija je ojačala međunarodni položaj, potvrdila vojnu neutralnost i ostala nezavisna sa pravom sopstvenog izbora. To su, po rečima Zorana Milivojevića, diplomate u penziji, najkrupniji rezultati koje je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa svojim timom uspeo između ostalog da ostvari u prvoj deceniji vlasti.
Milivojević dodaje da je Srbija uspela tokom 10 godina da izbalansiranom politikom obezbedi komunikaciju sa najvažnijim međunarodnim faktorima, a da pri tom ostane na poziciji zaštite države i nacionalnih interesa.
Sačuvani nacionalni interesi
„To je naročito vidljivo u slučaju Kosova i Metohije. Srbija nije podlegla pritiscima da dođe do promene stava po ovom pitanju, i nije učinila nikakvu vrstu ustupka u tom smislu. To su dosta krupni i važni rezultati. Jačanje međunarodnog položaja je popravilo i ekonomsku poziciju Srbije tako da je u ovom trenutku Srbija u regionu po ekonomiji vodeća i to je svakako rezultat i spoljnopolitičke aktivnosti i dinamike,“ kaže Milivojević.
Sa te pozicije, dodaje on, Srbija je omogućila vitalnost odbrane državnih i nacionalnih interesa.
„Ono gde nije bilo značajnijih uspeha i pomaka je na planu evrointegracija. Srbija je uspela da otvori pregovore o pristupanju EU ali poslednjih godina i nije bilo napretka u tome pre svega zbog odsustva politike proširenja u EU, ali i zbog toga što Srbija nije spremna da se odriče državnih i nacionalnih interesa i da pristaje na uslove koje diktira Brisel. S druge strane, ipak je uspela da otvori više od 20 poglavlja,“ ističe naš sagovornik.
Srbija se nije odricala ni prijatelja, napominje Milivojević, i to je posebno vidljivo u situaciji globalnog pomeranja i nadolazećeg multipolarizma, vezano za rusko-ukrajinski sukob, gde Srbija ostaje dosledna svojim stavovima i principima i svom izboru.
Pokazana odanost prijateljima
„Dakle, to je jedan od rezultata i međunarodnog položaja i spoljnih principa i stavova. Srbija je unapredila odnose sa svim najvažnijim faktorima u svetu i sa Amerikom, ali posebno sa Rusijom i Kinom, Turskom, zemljama zaliva i sa zemljama takozvanog trećeg sveta, Afrike, Azije i Latinske Amerike. Tu su naročito važna strateška partnerstva koja je uspostavila i sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Kinom, Francuskom, Turskom…,“ kaže Milivojević.
Takođe, po mišljenju našeg sagovornika, Srbija je obezbedila i poziciju u regionu koja joj omogućuje da efikasno štiti državne i nacionalne interese.
„Ono što na spoljnopolitičkom planu posebno može da se naznači to su dve stvari: proslava 140 godina članstva u Interparlamentranoj uniji i proslava 60 godina od prve konferencije Nesvrstanih u Beogradu 2021. godine gde je Srbija bila domaćin konferencije u kojoj su učestvovale sve nekadašnje i sadašnje članice Pokreta nesvrstanih. To su po meni događaji koji su obeležili i sasvim sigurno doprineli daljoj afirmaciji Srbije,“ mišljenja je sagovornik Sputnjika.
Dosledna pozicija u odbrani Srpske
Ono gde nismo, kako kaže, uspeli to je kontakt sa Hrvatskom i rešavanja otvorenih pitanja sa tom državom. S druge strane, što se tiče BiH, Srbija je ostala dosledna u odbrani Dejtonskog sporazuma i položaja Republike Srpske.
„Ono što se može kvalifikovati kao poseban uspeh je inicijativa Srbije za stvaranje mehanizma „Otvoreni Balkan“, i saradnja sa Severnom Makedonijom i Albanijom na toj liniji,“ ističe Milivojević.
Naš sagovornik kaže da ne treba zaboraviti i da odnosi sa Crno Gorom idu bar za sad u dobrom pravcu, ali ističe da je suština svega da je Srbija i danas na kursu strategije koju je definisala pre 10 godina uprkos svim pritiscima i još je uspela da pojača svoj međunarodni položaj.
„Kao ilustracija pojačanog međunarodnog položaja može se istaći i uspostavljanje niza zapostavljenih bilateralnih odnosa sa zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike koje su od posebnog značaja za Srbiju kao i razmena poseta na najvišem nivou i uspostavljanje direktnih, pa i ličnih kontakata sa najvažnijim faktorima, odnosno liderima u svetu,“ dodaje on.
Podsećanja radi, šef ruske države Vladimir Putin odlikovao je 2019. godine predsednika Srbije Aleksandra Vučića ordenom Aleksandra Nevskog za veliki lični doprinos razvoju višestrane saradnje sa Ruskom Federacijom. U proteklih 10 godina Vučić se sreo sa gotovo svim važnim liderima sveta od predsednika Rusije, Kine, bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom, predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, bivšom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i njenim naslednikom Olafom Šolcom, premijerom Mađarske Viktorom Orbanom…, čime je Srbija uspela da ima dobre odnose i sa Istokom i Zapadom, štiteći pritom svoje interese i nezavisnu politiku. Srbiju je nedavno posle 35 godina posetio i predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi.
Dolazak na vlast
Inače, Srpska napredna stranka vlast je osvojila 2012. godine pobedom Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, kada Aleksandar Vučić preuzima funkciju v.d. rukovodioca SNS, a tri meseca kasnije dolazi i formalno na čelo stranke.
U Vladi koju je tada formirao Ivica Dačić dobija funkciju prvog potpredsednika Vlade i mesto Ministra odbrane. Ministarsku funkciju obavljao je do jula 2012. godine do septembra 2013. tačnije do rekonstrukcije Vlade Republike Srbije, kada zadržava samo potpredsedničko mesto u vladi zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.
Posle pobede SNS na izborima održanim 16. marta 2014. godine izabran je za predsednika Vlade Srbije, koja je formirana 27. aprila 2014. godine. Funkciju premijera obavljao je do avgusta 2016. godine, kada je, nakon pobede SNS na izborima održanim 24. aprila započeo svoj novi mandat na mestu predsednika Vlade Srbije.
Nakon pobede na predsedničkim izborima održanim 2. aprila 2017. godine izabran je za predsednika Republike Srbije. Drugi mandat na toj funkciji započeo je ove godine posle ubedljive pobede u prvom krugu.
