Još jedan presedan na putu: Kosovo pokušavaju da uvuku u Partnerstvo za mir
© Flickr / Marijanana
Pratite nas
Ukoliko je Amerika zbog svog interesa suflirala Ediju Rami da od NATO pakta zatraži da se tzv. Kosovo priključi Partnerstvu za mir, vrlo je moguće da će se to desiti, jer njima nije u interesu da taj prostor kao i BiH bude van kontrole ove zapadne vojne alijanse odnosno, Amerike, ocenjuje prof. dr Mitar Kovač, general – major u penziji.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Premijer Albanije Edi Rama pozvao je generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da tzv. Kosovo uključi u program Partnerstvo za mir. Kako je rekao, Albanija želi da Kosovo bude uključeno u Partnerstvo za mir iako, kako je rekao, zna da postoje neka politička ograničenja pojedinih saveznika, kao i da je to sporazumni mehanizam odlučivanja.
Na pitanje da li novonastala geopolitička situacija može da otvori vrata članstvo Prištine u Partnerstvu za mir profesor Mitar Kovač, general-major u penziji, kaže da se taj proces već dešava i to, naravno, pod patronatom NATO pakta, ali uz ogroman pritisak iz Amerike i Velike Britanije.
Ako je to ideja Amerike i Britanije stvar je svršena
„Mislim da se strategija Amerike i Velike Britanije nameće NATO paktu, što je vidljivo i po brzinskom prijemu Finske i Švedske u ovaj savez. Dakle, interesi Amerike su primarni u odnosu na ostale države NATO pakta koje slepo slede i sprovode smernice koje daje Amerika,“ napominje naš sagovornik.
Kovač je siguran da, ako je Amerika ocenila da zbog krize u Evropi treba da prime lažnu državu Kosovo u nekom bližem periodu u NATO, onda nije isključeno da sada podrže njihovu aplikaciju za Partnerstvo za mir.
„Tako bi se odigrao neki proces pripreme što bi Kosovu dalo prostor da njihova tzv. vojska dobije priznanje kao zvanična oružana sila lažne države Kosovo čime bi se stekao bar jedan uslov za njen prijem u NATO. Sama participacija u Partnerstvu za mir znači u suštini da imaju svoje oružne snage,“ objašnjava Kovač.
Amerika ne krije da želi širi albanski prostor
Ako do ovoga dođe, ističe Kovač, onda može slobodno da se kaže da je Amerika u Evropi prekršila sve kriterijume standarda i bezbednosti i napravile još jedan presedan.
„Ako do ovoga dođe neće doprineti jačanju bezbednosti na Balkanu, naprotiv opteretiće odnose i već postojeće integracije Otvorenog Balkana jer se radi o suprotstavljenim interesima Srbije i Albanije,“ ističe sagovornik Sputnjika.
S druge strane, dodaje on, Amerika ne krije da želi da širi albanski prostor za svoje baziranje, što naravno utiče na ugrožavanje nacionalnih interesa Srbije.
„Da li će ili ne tzv. Kosovo ući u Partnerstvo za mir zavisi od toga da li je Amerika rekla Albaniji da pokrene ovo pitanje, kao članica NATO pakta, ili Rama to uradio samoinicijativno. Znači, kako je Amerika odlučila tako će i biti i u NATO-u, što znači nema tu nikakvog preglasavanja ili šanse da će druge sile i članice NATO tu oduku promeniti,“ siguran je Kovač.
NATO-u ne odgovara da ovaj prostor bude van njega
Drugim rečima dodaje on, ako je Americi i Velikoj Britaniji stalo da NATO zaposedne taj prostor isto kao i prostor BiH, samo je pitanje vremena kome će se dati prioritet i pod kojim okolnostima.
„NATO-u ne odgovara da ovaj prostor da bude van njegove zone i zato će sve da uradi da u kratkom vremenu primi i ili stvori okolnosti da Kosovo i BiH brzo, poput Finske i Švedske, uvuče u taj savez,“ upzorava Kovač, ističući da zbog geostrateških promena u svetu i Evropi NATO, odnosno Amerika, sebi daje za pravo da odustane od svojih tradicionalnih kriterijuma za prijem u Partnerstvo, a moguće i za članstvo u ovoj zapadnoj vojnoj alijansi.
„Do sada su u Partnerstvo za mir primane suverene države koje su priznate u Ujedinjenim nacijama i čije su članice, a ovo bi bio presedan. Ali, zašto i ne bi bio presedan ako je samim pravljenjem lažne države Kosovo napravljen presedan. NATO može da igra na kartu da ako većina članica priznaje Kosovo, posebno vodeće članice NATO, ali i EU, zašto ne bi napravili još jedan presedan,“ kaže on.
Presedan na štetu Srbije
Po njegovim rečima, ako se to desi, Srbija to ne može vojno ni politički da spreči.
„Jedino što možemo jeste da pokrenemo kampanju u međunarodnoj javnosti i institucijama počev od UN, da je NATO kao regionalna organizacija kršeći i svoje propise ali i međunarodno pravo otcepio deo naše nacionalne teritorije, po osnovu agresije iz 1999. godine. Srbija bi morala odmah da pokrene ovo pitanje i tako da do znanja da ta vojna organizacija krši međunarodno pravo,“ sugeriše Kovač.
Podsećanja radi, tzv. premijer Kosova Aljbin Kurti 4. maja je u Berlinu najavio da je namera njegove vlade da preda aplikaciju za prijem u Partnerstvo za mir zbog, kako je rekao, straha od mogućeg napada Srbije koju je označio kao prorusku. Zvaničnici NATO-a nisu decidno rekli ni da ni ne, osim što su podsetili da sve odluke Alijanse, uključujući i prijem u Partnerstvo za mir, konsenzusom donosi Severnoatlantski savet, telo NATO-a za donošenje odluka.
Inače, Vlada Kosova je na sednici u martu donela odluku da osnuje međuinstitucionalnu radnu grupu za učlanjenje Kosova u NATO, koja uveliko radi.
Partnerstvo za mir je program praktične bilateralne saradnje između pojedinih evroatlantskih partnerskih zemalja i NATO-a. Partnerstvo za mir ne podrazumeva automatski i članstvo jer ima više zemalja, među kojima je i Srbija, koje su članice tog programa, a nemaju aspiracije da se dalje integrišu u strukture Severoatlantskog saveza.
