Mogu li jaka rublja i ruske obveznice biti interesantne stranim investitorima
22:06 12.07.2022 (Osveženo: 22:12 12.07.2022)
© Sputnik / Igor Rusak
/ Pratite nas
Od kako je stabilizovana ruska ekonomija u vreme najžešćih sankcija Zapada, rublja je znatno ojačala u odnosu na dolar i evro ne samo po izbijanju ukrajinske krize krajem februara, nego i na vreme, pre toga. Da li bi zato ruske obveznice mogle da budu interesantne za inostrane investitore?
Stabilan kurs jake rublje i dalje ne popušta. Danas se za dolar dobijalo 58,42 rublje, koliko i za jedan evro, što je daleko snažnija rublja nego pre početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini. Tada je za dolar trebalo izdvojiti 75 rubalja, a za evro 85. Početkom marta, po otpočinjanju ukrajinske krize dolar je iznosio čak 139 rubalja.
Jaka rublja ne popušta
Na spekulacije da će Centralna banka Rusije intervenisati kako bi oslabila rublju, jer ovako jaka, najjača u poslednjih sedam godina, pogoduje onima koji izvoze u Rusiju, a ruski izvoz čini manje konkurentnim, tačku je nedavno stavila šefica te banke Elvira Nabiulina. Prema njenim rečima, Centralna banka se time neće baviti.
„Plivajući kurs rublje dozvoljava da se privreda prilagođava tržištu. U suprotnom, ako pokušate da ga veštački održavate, fiksirate, preti devalvacija,“ poručila je ona.
A nije samo kurs vraćen na vreme pre krize.
U odnosu na oko 30 glavnih valuta sveta rublja je, uprkos sankcijama, od početka godine najviše ojačala prema dolaru
© Sputnik / Alexander Demyanchuk
/ „Ako pogledate kamatnu stopu Ruske centralne banke ona je vraćena na pretkrizni nivo. Po svim parametrima, makar ovim javno dostupnim, su se vratili na nivo od pre rata. Ako ukalkulišemo suficit platnog bilansa on će dati doprinos rastu BDP-a i teško da se može reći da su sankcije za sada imale nekog lošeg efekta, ili makar ni približno koliko se očekivalo na Zapadu da će imati“, kaže za Sputnjik ekonomista Ivan Nikolić, direktor u Ekonomskom institutu.
Ruske obveznice za Zapad nisu opcija
On objašnjava da je ruski platni suficit nikad veći zato što su mnoge kapitalne transakcije ograničene, ljudi ne mogu da troše u inostranstvu, tako da po mnogim osnovama potrebe za devizama su manje nego ranije. Zato, po njegovom mišljenju, vrednost rublje sada ne možemo direktno da vežemo sa njenim efektima u nekim uobičajenim okolnostima poslovanja.
Na pitanje da li će jaka rublja nekome biti signal da se odluči za kupovinu ruskih obveznica on kaže da je na to teško odgovoriti.
„Što se tiče zapadnog finansijskog tržišta, to svakako nije opcija jer transakcije su otežane, sankcije su ipak vrlo snažne i nisam siguran da bi se iko od zapadnih finansijera usudio na tako nešto. I pitanje je da li je to uopšte i tehnički moguće. Što se tiče Kine ili Indije, to je stvar njihove procene da li je ova vrednost rublje održiva na neki duži rok“, kaže naš sagovornik.
On podseća i na nemogućnost obavljanja transakcija i nemanje pristupa zapadnom finansijskom tržištu od strane Ruske centralne banke i komercijalnih banaka. Upravo mera konverzije, obaveznog otvaranja duplog računa i u rubljama za određene transakcije bila je, kako napominje, motivisana da se izbegnu sankcije.
Sankcije bez efekta, štaviše
Ovako jaka rublja ne ide u korist ruskim izvoznicima, napominje on, ali i dodaje da to godi imidžu i reputaciji Rusije, da se pokaže kako sankcije nisu dale nikakve efekte, štaviše, da je rublja ojačala.
A da li će ovako jaka rublja naći mesto u strukturi deviznih rezervi drugih država i to je, smatra, pod znakom pitanja.
Jaka rublja utiče i na reputaciju i imidž Rusije
© Sputnik / Alekseй Kudenko
/ Što se tiče bruto deviznih rezervi Narodne banke Srbije, na kraju juna one su iznosile 14.775,7 miliona evra čime je pokriveno pet meseci uvoza robe i usluga, što je skoro dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.
Struktura deviznih rezervi prema dugu
U strukturi naših valutnih deviznih rezervi 68 odsto čini evro, 26,3 odsto američki dolar, 1,8 odsto britanska funta, 1,7 odsto kanadski dolar, 1,3 odsto su činila specijalna prava vučenja, odnosno valute iz korpe MMF-a. Tek 0,8 odsto je otpadalo na sve ostale valute i ako i među deviznim rezervama i ima rublji one su, kaže Nikolić, u zanemarljivom broju.
Ovakva struktura deviznih rezervi je, kako dodaje, odraz naše spoljnotrgovinske razmene.
„Struktura se pravi prema našoj trgovinskoj razmeni i manje-više prema strukturi našeg duga. Ne bi bilo pametno da imamo, na primer, zaduženost u evrima, a da držimo dolare i na taj način preuzimamo dvostruki valutni rizik. Ako imamo deo duga u evrima onda u toj srazmeri se drži evro kao valuta u deviznim rezervama“, objasnio je sagovornik Sputnjika.
