Ništa nije isto - može li Balkan da namiri potrebe za radnom snagom u Nemačkoj
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Pitanje je hoće li Srbiju zadesiti drugi talas odlaska ljudi na rad u Nemačku. Zbog nedostatka radnika Berlin najavljuje novi zakon o useljavanju koje će biti dodatno olakšano. Troškovi života su, međutim, dramatično porasli i nije ih pratio rast plata pa će oni koji razmišljaju o odlasku u Nemačku morati da naprave temeljnu računicu.
Nemački ministar rada Hubertus Hajl nedavno je najavio "moderni zakon o useljavanju“ koji bi trebalo da bude donet već na jesen, koji bi dolazak nedostajućih radnika u Nemačku dodatno olakšao, pišu nemački mediji. Kako navode, u prvom kvartalu ove godine bilo je upražnjeno 1,74 miliona radnih mesta, a stopa nezaposlenosti je već ispod pet odsto. Sa tako niskom nezaposlenošću iluzorno je, kažu, očekivati da se „rupa“ može popuniti samo povećanjem plata i poboljšanjem uslova rada. Praktično nema ko da radi.
To je najbolje pokazala slika velikih gužvi sa nemačkih aerodroma sa kojih avioni nisu poletali na vreme, jer nije bilo dovoljno ljudi koji bi opslužili i putnike i avione. Slično je stanje i u velikom broju drugih delatnosti, od ugostiteljstva, do zdravstva, građevinarstva. Nemci posebno ciljaju na radnike sa Zapadnog Balkana i Turske.
Za novi talas gastarbajtera potrebna temeljna računica
Da li to znači da smo pred novim talasom odlaska ljudi na rad u Nemačku, poput onog iz šezdesetih godina prošlog veka?
Medicinski tehničari i negotavelji u staračkim domovima su i dalje traženi u Nemačkoj
© AP Photo / Valentin Bianchi
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS), Bojan Stanić za Sputnjik kaže da je teško zaključiti na koji način će se odvijati ova situacija i kako će to uticati na privredu Srbije, pogotovo s obzirom na sve okolnosti u svetu, od inflacije, najave recesije, do ukrajinske krize. On podseća da nam je migracioni saldo negativan, da više ljudi emigrira iz zemlje, nego što u zemlju uđe, ali da smo beležili pomake na bolje.
„U poslednjih nekoliko godina, posebno je to zaključno sa 2019. I 2020. godinom, zbog razvoja privrede Srbije, zbog više stranih investicija, zbog veće ekonomske vitalnosti, u jednom momentu značajno se smanjio taj neto negativan bilans emigracija zato što su mnogi koji rade u informacionim tehnologijama i visokoobrazovani profili odlučili da se posle studija i neke prakse u inostranstvu, vrate u Srbiju“, kaže Stanić.
Nastavljen je odliv zanatlija i medicinskog osoblja je, kako objašnjava, zato što razlika u zaradi koju jedan IT stručnjak prima u Srbiji i na zapadu nije toliko značajna, koliko je to u slučaju na primer medicinskog tehničara.
On napominje da posledice ukrajinske krize po privredu već vidimo u Americi gde je recesija koja će se u Evropi verovatno desiti krajem godine. Zato bi ova kriza, po njegovom mišljenju, za Srbiju mogla da bude opasnija nego što je bila ona pandemijska, odnosno da rezultira niskim privrednim rastom, uz visoke cene, što bi se odrazilo na slabiju vitalnost privrede u narednom periodu. A to bi, kako kaže, moglo da dovede do toga da narednih nekoliko godina trpi standard stanovništva i da se većim intenzitetom nastavi emigracioni talas.
Veća nezaposlenost i pre ukrajinske krize
Analitičar PKS ukazuje na ono što zabrinjava:
„Kada pogledate podatke Republičkog zavoda za statistiku, prvi kvartal ove godine u odnosu na poslednji kvartal prošle, vidimo porast nezaposlenosti, što nas posebno brine. Nezaposlenost od 9,8 odsto je porasla na 10,6 odsto. To je za 0,8 procentnih poena više, s tim što u prvom kvartalu još nismo imali udar ove ukrajinske krize“.
Ono što je, kaže, uočeno je da kada mlađi ljudi gube posao u Srbiji češće donose odluku da emigriraju iz zemlje na duže vreme, možda i trajno.
Nemačkoj, kao i Evropi, preti pad privredne aktivnosti, ali će opet imati potrebu za deficitarnim radnicima
© Depositphotos.com / Realinemedia
Stanić uz to napominje da Evropi, konkretno Nemačkoj, preti recesija, ali i dodaje da ukoliko i dođe do pada privredne aktivnosti oni opet imati potrebu za radnicima koji su zaista deficitarni, a to su pre svega zanatlije. Ori tom je činjenica, dodaje on, da su ljudi sa prostora bivše Jugoslavije na neki način tamo traženiji zbog njihove sposobnosti da se lakše integrišu u nemačko društvo.
Dopisnik RTS iz Nemačke, Nenad Radičević, podseća da je Nemačka, kada je po sredi zapošljavanje ljudi sa Zapadnog Balkana, još ranije najviše olabavila pravila u odnosu na zemlje koje nisu članice EU. Dovoljno je da nađu poslodavca, pa i bez dolaska u Nemačku i da samo s tim papirom apliciraju za dobijanje vize, objašnjava za Sputnjik.
On, međutim, ukazuje na drugu vrstu problema.
„Pitanje atraktivnosti odlaska sada mora da se uzme u obzir, s obzirom na to da su troškovi života u Nemačkoj dramatično porasli i da taj skok troškova života nije pratio rast plata tako da mislim da bi mnogi koji planiraju da dođu trebalo više puta da razmisle i naprave računicu. Cene životnih namirnica su oko 60 posto porasle u odnosu na prošlu godinu. Slično se dogodilo i sa gorivom, a cene najma stana i posebno cene struje i gasa dramatično su porasle“, ističe dopisnik iz Nemačke.
Rast troškova života u Nemačkoj
On kaže da je njegov račun za gas i struju od 1. juna bio 30 odsto veći, a od 1. Jula još 31 odsto. Ti troškovi života su izuzetno porasli i ono što je bila tradicionalna štednja na državnom nivou je uticalo da nemačke plate koje rastom nisu pratile troškove ćivota nisu toliko atraktivne kao što su bile šezdesetih godina kada je bio prvi veliki talas odlaska naših ljudi na rad, pre svega u Nemačku, ocenio je Radičević.
Zato je, kaže, pitanje, koliko se ljudima isplati da menjaju okruženje u kome su.
Na konstataciju da će to, verovatno, iziskivati neke pogodnosti i olakšice za ljude koji bi dolazili da rede, on je mišljenja da je to verovatno.
Nedostaje 300.000 godišnje
„Nemačkoj nedostaje oko 300.000 novih pridošlica godišnje ne bi li zadržala sadašnji nivo rasta, ali čini mi se da je pandemija kovida uticala da je sada taj broj mnogo veći. Uz to bebi-bum generacija ide u penziju i upražnjenost tih radnih mesta je u raznim oblastima. Situacija u školama, vrtićima je uveliko alarmantna. Tako da je sasvim sigurno će te olakšice biti uvedene, a u kojoj meri videćemo“, kaže naš sagovornik.
Radičević, međutim, nije uveren da bi Zapadni Balkan mogao da namiri potrebe radne snage u Nemačkoj u kratkom periodu.
