00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Nedostatak tankera vraća na dnevni red „Severni tok 2“

© Fotolia / Nightman1965Tanker
Tanker - Sputnik Srbija, 1920, 07.07.2022
Pratite nas
Plan nemačkih vlasti da nađu zamenu ruskom gasu može biti osujećen zbog nedovoljnog broja tankera u svetu, pa će zbog energetske krize koja potresa kontinet Nemačka i EU biti primorane da sednu za pregovarački sto sa Rusijom i porazgovaraju ne samo o povećanju obima isporuka, već i o pokretanju „Severnog toka 2“.
„Bild“ upozorava da je namera Nemačke da zameni ruski prirodni gas američkim tečnim prirodnim gasom (LNG) kako bi obezbedila stabilno snabdevanje zemlje energentima ove zime „na ivici propasti“. List navodi da Nemačkoj nedostaju tankeri da bi dopremila dovoljnu količinu tečnog prirodnog gasa, uz napomenu da usled velike potražnje postoji samo oko 500 takvih plovila u svetu.
Igor Juškov, ekspert Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije i Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, ocenjuje da je cela ova situacija bila predvidiva, te da je nemačka Vlada morala biti upućena u činjenicu da zemlji ne nedostaju samo tankeri, već i LNG terminali.
"Nemačka trenutno nema ni jedan LNG terminal i nije jasno kako je planirala da se oslobodi ruskog gasa iz gasovoda u korist američkog LNG, kada ni jedan tanker fizički ne može da ga prihvati. Planirali su da postave dva ili tri plutajuća LNG terminala do kraja godine, ali njihovi kapaciteti su mali, a stacionarne terminale koji će im omogućiti da prime velike količine tek planiraju da grade. Osim toga, u SAD se trenutno ne puštaju u rad novi LNG zavodi, oni će početi da rade tek od 2025. godine“, kaže Juškov.
Nemačka radi na diverzifikaciji isporuka energenata i računa da će uskoro dobiti prve mobilne terminale za prijem prirodnog tečnog gasa. Na tu temu Berlin je već razgovarao sa nekim afričkim zemljama, Norveškom, Kanadom, SAD i Katarom.
Berlin računa da će dva plutajuća terminala za tečni prirodni gas imati već krajem ove godine, a još dva u maju 2023. Ukupan godišnji kapacitet se procenjuje na 33 milijardi kubnih metara gasa, što je skoro duplo manje od količine koja se doprema gasovodom „Severni tok 1“, dok je Nemačkoj godišnje potrebno 90 milijardi kubnih metara gasa.
Berlin ima plan i da do 2026. godine izgradi prvi stacionarni terminal za prirodni tečni gas i uveliko radi na tome da se što je pre moguće oslobodi energetske zavisnosti od Rusije, ali trenutno to ne može sebi da dozvoli, jer će u suprotnom ekonomija i industrija zemlje stradati.
Anketa
Da li će gasovod "Severni tok 2" u doglednoj budućnosti biti pušten u rad?

Hoće gas, a turbine pod sankcijama

Osvrćući se na pisanja „Bilda“, Juškov ocenjuje da Berlin, koji se suočava sa ozbiljnom energetskom krizom, uz pomoć medija, a uprkos sankcijama, priprema javno mnjenje na pregovore sa Rusijom.
"U prvoj polovini godine Nemci i ostali Evropljani su ubeđivali svoje građane da će preduzeti mere i da će se osloboditi zavisnosti od ruskog gasa, ali kada dođe druga polovina godine, kako se približava zima, a cene gasa ostaju visoke, političari počnu da razmišljaju o tome kako da objasne građanima zašto i dalje ne mogu da se oslobode ruskog gasa. Izgleda da su smislili izgovore, pa se ispostavlja da su tankeri skupi, da ih nema dovoljno i da je skup transport, pa se time pravdaju što ne drže sva obećanja“, kaže Juškov.
Takođe, Nemačkoj i drugim evropskim državama se ne isplati da kupuju američki prirodni gas, jer je skuplji od gasa iz Rusije, što dovodi do zaključka da ruski gas na Starom kontinentu nema alternativu.
Zbog pogrešne politike Nemačka se već suočava sa energetskom krizom, a nestašica „plavog goriva“ preti da dovede do gašenja nekoliko grana industrije. Tamošnje vlasti povećavaju pritisak na privatna domaćinstva i kompanije da štede gas „svuda gde je to moguće“. Zbog velikog rasta cena energenata u delovima zemlje su uvedene i prve restrikcije tople vode i grejanja, a među građanima je zavladala nervoza.
Zbog svoje politike nemački kancelar Olaf Šolc našao se na udaru kritika, a čitaoci nemačkog lista „Velt“ pozvali su ga da podnese ostavku zbog reči da „Rusija koristi gas kao političko oružje“. Mnogi komentatori ga kritikuju zbog dvoličnosti, jer uvodi pakete sankcija Moskvi, a onda se čudi što zauzvrat dobija kontramere.
Rusija je u poslednje vreme smanjila snabdevanje gasom preko najvažnijeg gasovoda „Severni tok 1“ za 60 odsto, pošto zapadne sankcije prema Rusiji sprečavaju isporuke. Do ove situacije je doveo propust kompanije „Simens Enerdži“ koja nije na vreme vratila deo opreme za kompresorsku stanicu, koja je poslata u Kanadu na redovno održavanje, pa gas jednostavno nema čime da se pumpa. Nemačka kompanija se pravda rečima da nije u mogućnosti da isporuči remontovane delove zbog zapadnih sankcija prema Rusiji.
Trenutna popunjenost skladišta gasa u Nemačkoj iznosi manje od60 odsto, a rezervi će biti dovoljno za mesec-dva ako ne stigne još ruskog gasa. Međutim, Nemačka neće dostići planirani nivo od 90 odsto do decmbra ako Rusija ne pojača isporuke.
U Nemačkoj vlada strah da bi Rusija mogla da iskoristi održavanje „Severnog toka“ kako bi politički blokirala gas i pribojavaju se da će, ukoliko se isporuke ne vrate na prethodni nivo, cene energenata u zemlji porasti tri puta, a da će to izazvati probleme u privredi. Nemački ministar ekonomije Robert Habek zbog smanjenja snabedavanja optužio je Vladimira Putina za „ekonomski napad“ na Nemačku i upozorio je da bi predstojeći redovni godišnji radovi na Severnom toku, koji počinju od 11. jula, mogli da budu iskorišćeni za „političku igru“. Moskva je odbacila takve optužbe, postavljajući retoričko pitanje – kakva se politička objašnjenja mogu dati ako su sve turbine koje su na ruskim gasovodima pod sankcijama?!
© AP Photo / Dmitry LovetskyEvropi se ne isplati da kupuje američki prirodni gas jer je skuplji od ruskog, što dovodi do zaključka da ruski gas nema alternativu
Severni tok - Sputnik Srbija, 1920, 07.07.2022
Evropi se ne isplati da kupuje američki prirodni gas jer je skuplji od ruskog, što dovodi do zaključka da ruski gas nema alternativu

Izlaz iz krize je odvrtanje „slavina“ na „Severnom toku 2“

Nemačka je veliki uvoznik ruskog gasa koji je prošle godine činio više od polovine njenog uvoza tog energenta. Međutim, zbog novonastalih problema u snabdevanju šef komiteta za energetiku i zaštitu klime pri Bundestagu Klaus Ernst apelovao je da se počne sa pregovorima o pokretanju gasovoda „Severni tok 2“ kako bi se osigurale isporuke gasa u Nemačku, ali nemački ministar ekonomije smatra da puštanje u rad gasovoda „Severni tok 2“ kako bi se prevazišla ekonomska kriza – nije opcija, jer je taj gasovod pod sankcijama.
Brisel je zabrinut zbog situacije s energetskim snabdevanjem Nemačke, pa belgijski zvaničnici upozoravaju na „domino efekat“ koji bi mogao da pogodi celu EU u slučaju da se nastave problemi u isporukama gasa u Nemačku.
Juškov, međutim, smatra da će cela Evropa morati da pregovara sa Rusijom ne samo o povećanju obima isporuka, već i, eventualno, o pokretanju „Severnog toka 2“, koji je blokirala Nemačka tako što je obustavila proces sertifikacije.
Taj gasovod, koji ide od Rusije po dnu Baltičkog mora do Nemačke, udvostručio bi kapacitet prethodnog gasovoda „Severni tok 1“ na 110 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, čime bi se obezbedile redovne i stabilne isporuke gasa evropskim potrošačima.
"Gasovod ‘Jamal-Evropa’ ne radi, ‘Severni tok-1’ ne radi punim kapacitetom, a Ukrajina je blokirala polovinu gasovoda, pa je i tamo smanjen tranzit ka Evropi. Očigledan izlaz iz situacije pušanje u rad ‘Severnog toka 2’. On radi, ali se nalazi pod pritiscima. Treba samo okrenuti slavinu i gas će poteći. Stoga je sasvim moguće da se javno mnjenje sprema za puštanje u rad ovog gasovoda“, smatra Juškov.
Kao još jedno rešenje za izlaz iz gasne krize pominje se i ublažavanje antiruskih sankcija, što bi omogućilo da se turbine za „Severni tok 1“ vrate do stanice „Portova“ u Baltičkom moru. Lopta je u dvorištu Zapada.
Gaspromova stanica za distribuciju gasa - Sputnik Srbija, 1920, 07.07.2022
RUSIJA
Nemački ministar ekonomije traži od Kanade da „Gaspromovu“ turbinu umesto Rusiji, pošalje Nemačkoj
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala