https://lat.sputnikportal.rs/20220621/poruka-iz-brisela-zemlje-zapadnog-balkana-na-evropskom-putu-dalje-od-ukrajine-srbija-mora-da-odluci-1138860924.html
Poruka iz Brisela: Zemlje zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine. Srbija mora da odluči
Poruka iz Brisela: Zemlje zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine. Srbija mora da odluči
Sputnik Srbija
Srbija mora da odluči na čijoj strani želi da bude, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. 21.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-21T07:54+0200
2022-06-21T07:54+0200
2022-06-21T07:54+0200
svet
srbija – politika
svet – politika
evropska unija (eu)
rusija
specijalna operacija u ukrajini
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/1c/1132000765_0:159:3077:1890_1920x0_80_0_0_e71476038bfc583e544fb230ab0f3ca2.jpg
„Mi želimo Srbiju uz nas, ali za to su nam potrebni jasni dokazi da ta zemlja deli naše vrednosti, na primer vladavinu prava i demokratiju, kao i da odbija rusku invaziju“, poruka je Fon der Lajen u intervjuu austrijskim dnevnicima „Viner cajtung“ i „Klajne cajtung“.Podvukla je da je spoljnopolitičko opredeljenje kandidata veoma bitno.Upitana koliko je Zapadni Balkan povezan sa statusom Ukrajine, i šta se može ponuditi tim zemljama, ona je ukazala da su gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine.„Nadam se da ćemo naći rešenje, da ćemo konačno moći da ispunimo naše obećanje i početi pristupne pregovore. BiH, na primer, može odmah stupiti u pristupne pregovore kada ispuni 14 glavnih tačaka. Bilo je mnogo napretka i tome treba odati priznanje“, rekla je ona, prenosi Tanjug.Na pitanje koliko će trajati dok Ukrajina postane članica EU, Fon der Lajen je ukazala da je pristupni proces vezan za napredak.„U rukama je kandidata koliko brzo se kreću u postupku“, rekla je ona ukazujući da su Slovačka i Turska dobile status kandidata 1999, da je Slovačka preduzela sve da primeni potrebne reforme, te je pet godina kasnije postala članica, a Turska je danas „udaljenija od članstva nego što je ikada bila".Fon der Lajen je prenela da je stekla utisak da su ukrajinske vlasti visoko motivisane i građani ujedinjeni oko želje da pristupe EU.„Žele potrebne reforme da primene što pre. Predsednik Vladimir Zelenski mi je rekao da bi oni to uradili i ako ne bi bilo reči o članstvu, zato što je to dobro za zemlju i demokratiju. To je i jedan od razloga zašto smo preporučili Savetu EU davanje statusa kandidata“, istakla je predsednica EK.Na konstataciju da su mnogi mišljenja da EU ne može savladati prijem tako velike, siromašne zemlje, bez reformi, rekla je da Unija mora definisati koje preduslove želi da stvori za potencijalne nove runde proširenja, dodajući da je tu, na primer, pitanje jednoglasnosti.Na pitanje šta ako vlade ne dogovore status kandidata za Ukrajinu, Fon der Lajen je izrazila uverenost da će biti pozitivne odluke.Upitana za austrijski predlog reforme pristupnog procesa, ona je podsetila da je tek pre dve godine taj proces reformisan.„Naš predlog su prihvatili parlament i Savet. Taj proces je modernizovan i ojačan. Sada imamo mogućnost kroz objedinjavanje postupaka da brže napredujemo, ili obrato, ako prepoznamo nazadovanje, da zatražimo preradu“, rekla je ona.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – politika, svet – politika, evropska unija (eu), rusija
srbija – politika, svet – politika, evropska unija (eu), rusija
Poruka iz Brisela: Zemlje zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine. Srbija mora da odluči
Srbija mora da odluči na čijoj strani želi da bude, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
„Mi želimo Srbiju uz nas, ali za to su nam potrebni jasni dokazi da ta zemlja deli naše vrednosti, na primer vladavinu prava i demokratiju, kao i da odbija rusku invaziju“, poruka je Fon der Lajen u intervjuu austrijskim dnevnicima „Viner cajtung“ i „Klajne cajtung“.
Podvukla je da je spoljnopolitičko opredeljenje kandidata veoma bitno.
„Naravno da očekujemo da svi vučemo istu stranu užeta“, podvukla je predsednica EK.
Upitana koliko je Zapadni Balkan povezan sa statusom Ukrajine, i šta se može ponuditi tim zemljama, ona je ukazala da su gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine.
„Nadam se da ćemo naći rešenje, da ćemo konačno moći da ispunimo naše obećanje i početi pristupne pregovore. BiH, na primer, može odmah stupiti u pristupne pregovore kada ispuni 14 glavnih tačaka. Bilo je mnogo napretka i tome treba odati priznanje“, rekla je ona, prenosi Tanjug.
Na pitanje koliko će trajati dok Ukrajina postane članica EU, Fon der Lajen je ukazala da je pristupni proces vezan za napredak.
„U rukama je kandidata koliko brzo se kreću u postupku“, rekla je ona ukazujući da su Slovačka i Turska dobile status kandidata 1999, da je Slovačka preduzela sve da primeni potrebne reforme, te je pet godina kasnije postala članica, a Turska je danas „udaljenija od članstva nego što je ikada bila".
Fon der Lajen je prenela da je stekla utisak da su ukrajinske vlasti visoko motivisane i građani ujedinjeni oko želje da pristupe EU.
„Žele potrebne reforme da primene što pre. Predsednik Vladimir Zelenski mi je rekao da bi oni to uradili i ako ne bi bilo reči o članstvu, zato što je to dobro za zemlju i demokratiju. To je i jedan od razloga zašto smo preporučili Savetu EU davanje statusa kandidata“, istakla je predsednica EK.
Na konstataciju da su mnogi mišljenja da EU ne može savladati prijem tako velike, siromašne zemlje, bez reformi, rekla je da Unija mora definisati koje preduslove želi da stvori za potencijalne nove runde proširenja, dodajući da je tu, na primer, pitanje jednoglasnosti.
Na pitanje šta ako vlade ne dogovore status kandidata za Ukrajinu, Fon der Lajen je izrazila uverenost da će biti pozitivne odluke.
Upitana za austrijski predlog reforme pristupnog procesa, ona je podsetila da je tek pre dve godine taj proces reformisan.
„Naš predlog su prihvatili parlament i Savet. Taj proces je modernizovan i ojačan. Sada imamo mogućnost kroz objedinjavanje postupaka da brže napredujemo, ili obrato, ako prepoznamo nazadovanje, da zatražimo preradu“, rekla je ona.
