Sve o sunčanju - korist, opasnost, kako se zaštititi: Saveti srpskih stručnjaka
CC0 / Pexels/Mikhail Nilov /
Pratite nas
Sunce je izvor života – svi prirodni procesi zavise od njega. Međutim, sunčevi zraci leti nose i izvesne opasnosti. O uticaju sunčanja na naš organizam, o zaštiti koju nam pružaju preparati za sunčanje, postoje brojne nedoumice. Stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu daju savete kako da pravilno iskoristimo blagodeti leta.
Sunce je neophodno za sintezu vitamina De koji doprinosi razvoju i zdravlju kostiju i zuba, pravilnom radu srca, mišića i nervnog sistema.
Većini ljudi kratkotrajno izlaganje suncu omogućava da proizvedu dovoljne količine tog vitamina, tako da nema potrebe prekomerno se izlagati suncu i rizikovati nastanak opekotina.
Duže i nekontrolisano izlaganje suncu može imati različite posledice po zdravlje – ubrzano starenje kože, različite oblike raka kože, kataraktu i druge bolesti očiju (trajno oštećenje rožnjače, i dr.); slabljenje imunog sistema i povećan rizik od nastanka infekcije.
Sunčeva svetlost je važna za dobro mentalno zdravlje
Sunčeva svetlost, više od bilo kog drugog prirodnog faktora, ispoljava blagotvorne efekte na mentalno zdravlje svih ljudi. Istraživanja su pokazala da je količina hormona serotonina u mozgu povezana sa količinom sunčeve svetlosti. Serotonin je odgovoran za dobro raspoloženje, koncentraciju i smirenost. Osim toga, izlaganje suncu sprečava pojavu depresije, povećava prag bola i umanjuje stres kod pacijenata u postoperativnom toku.
Malu decu ne treba izlagati direktnom suncu
Dečja koža je mnogo osetljivija od kože odraslih. S obzirom na to da je dečja koža tanja, a njen zaštitni mehanizam slabiji od kože odraslih osoba, deca mnogo brže pocrvene.
Decu ne bi trebalo nikako izlagati suncu dok ne napune godinu dana, a decu od jedne do tri godine ne bi trebalo duže izlagati direktnom suncu (naročito ne u periodu od 10 do 17 časova).
Najbolja zaštita je prirodan hlad, odgovarajuća odeća sa UV zaštitom i šeširić.
Svaka koža na isti način reaguje na štetno UV zračenje, bez obzira na boju
Ljudi svetle kože, riđe i plave kose i svetlih očiju, koji imaju tip kože jedan i dva (keltski i nordijski tip) lako pocrvene, teško tamne i imaju veći rizik za pojavu tumora kože.
Prilikom sunčanja poželjno je da koriste sredstva sa zaštitnim faktorom 30 i više.
Međutim, tamna koža je podjednako osetljiva na sunce, samo se oštećenja poput opekotina teže uočavaju na njoj.
Slovenska plaža u Budvi
© Sputnik / Marijana Kolaković
Uglavnom se veruje kako ljudi tamnije puti ne mogu da izgore i da im nije neophodno da zaštite kožu. Svaka koža je isto izgrađena i na isti način reaguje na štetno UV zračenje, bez obzira koje je boje. I osobe sa tamnijom kožom mogu da pocrvene, ali je kod njih crvenilo slabije izraženo.
Tamnjenje kože nije zdravo
Tamnjenje kože je pokazatelj da smo bili izloženi sunčevom zračenju i rezultat je samoodbrane organizma od daljeg štetnog dejstva UV zračenja.
Bez obzira koliko preplanulost u tom trenutku izgleda privlačno, vaša koža vam kasnije neće biti zahvalna. Ograničite vreme provedeno na suncu, posebno tokom najtoplijeg dela dana, i obavezno nanesite kremu za sunčanje na izložena mesta. Zaštitom kože sprečavate njeno prerano starenje i oštećenja.
Naša koža „pamti“ svaki minut koji smo proveli na suncu. UV zračenje ima tzv. „kumulativni efekat“, njegov uticaj se sabira, tako da se prekomerno izlaganje suncu u mlađem uzrastu može veoma štetno odraziti na zdravlje kože u kasnijem životu.
Kako da se zaštitimo
Nezaštićena koža izložena jakom suncu može izgoreti za 15 minuta. Pridržavanjem veoma jednostavnih saveta možemo izbeći ova neprijatna, često i ozbiljna stanja, i učiniti boravak na suncu prijatnim.
Ograničite vreme provedeno na suncu
Posebno izbegavajte izlaganje suncu u vreme kada je sunčevo zračenje najjače (period od 11 do 16 časova).
Za decu, posebno onu mlađeg uzrasta, boravak na suncu treba izbegavati u periodu od 10 do 17 časova.
Zaštitite se odećom
Zaštitite glavu i vrat kačketom, kapom ili šeširom širokog oboda.
Nosite odeću svetlih boja (pre svega belu ili žutu) od prirodnih materijala.
Preporučuje se lagana odeća dugih rukava i nogavica kako bi što manji deo kože bio izložen suncu.
Zaštitite oči odgovarajućim naočarima za sunce (100% UVA i UVB zaštita), koje će čuvati vašu rožnjaču od oštećenja.
Upotrebljavajte preparate za zaštitu od sunca
Proizvodi za zaštitu od sunca imaju ulogu da istovremeno filtiraju i UVA i UVB zrake, održavajući ravnotežu između njih. Njihova moć zaštite je određena zaštitinim faktorom – SPF (SPF – Sun Protection Factor).
Zaštitni faktor – SPF
SPF 15 = srednja zaštita (blokira 93% UV zračenja)
SPF 30 = visoka zaštita (blokira 97% UV zračenja)
SPF 50+ = veoma visoka zaštita (blokira 98% UV zračenja)
Zaštita ovim preparatima je adekvatna samo ako su naneti u dovoljnoj količini – dva miligrama na kvadratni centimetar kože ili šest kafenih kašičica na telo prosečne odrasle osobe.
Broj nam govori koliko će vremena sunčevim UVB zracima trebati da izazovu crvenilo kože ukoliko pravilno nanesemo preparat za sunčanje, u poređenju sa količinom vremena za koje će naša koža pocrveneti bez preparata.
Dakle, ako pravilno koristimo proizvod sa zaštitnim faktorom 30, trebalo bi nam 30 puta više vremena da izgorimo nego u slučaju da ga ne koristimo.
Zaštitni faktor treba birati na osnovu fototipa kože i jačine zračenja sunca u zavisnosti od mesta gde se nalazite (more, planina i sl.)
Zaštita, koju pružaju preparati za sunčanje naznačena je na ambalaži oznakom SPF i brojem, koji bi trebalo da bude veći od 15 za odrasle i 30 za decu, a osobe izrazite osetljivosti na sunce trebalo bi da koriste one sa oznakom SPF 50+. Uvek treba birati preparate širokog spektra, koji imaju i UVA i UVB filter.
Preparati za sunčanje nanose se na sve delove tela koji se izlažu suncu 30 minuta pre izlaska na sunce, i taj postupak treba ponavljati na svaka dva sata kako bi se osigurala njihova efikasnost.
Nemojte zaboraviti da zaštitite usne, uši, dlanove, tabane, podbradak.
Nanošenje se mora ponavljati češće ukoliko je vreme vetrovito i uvek posle obilnog znojenja, boravka u vodi ili brisanja peškirom.
Prva pomoć kod opekotina
Kod opekotina od sunca koža je crvena, bolna i otečena, a mogu nastati i plikovi. Ukoliko na mestu opekotine nema plikova, to mesto ohladite mlazom hladne vode ili na njega stavite hladne obloge, a ukoliko je zahvaćena veća površina, istuširajte se hladnom vodom (ne ledenom).
Možete naneti preparat na bazi aloje ili neki drugi preparat za tretman opekotina, ali isključivo uz prethodnu konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom. Ukoliko vi ili vaše dete imate jake bolove, možete uzeti nešto protiv bolova, u skladu sa preporukom lekara ili pedijatra.
Ukoliko se pojave plikovi – nemojte ih bušiti! Uzimajte dosta tečnosti. Nemojte se izlagati suncu narednih dana dok se crvenilo ne povuče, savetuju stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje, prenosi RTS.
Najveće zablude vezane za sunčanje
Ukoliko ne osećamo toplotu prilikom sunčanja ne možemo izgoreti;
Ne možemo pocrveneti kada je oblačno;
U vodi koža ne može da nam izgori;
Sunčevo zračenje nije opasno tokom jeseni i zime;
U zatvorenom prostoru nema štetnog uticaja UV zračenja;
U solarijumu se koža priprema za sunčanje;
Kreme za sunčanje smanjuju proizvodnju vitamina D;
Sredstva za zaštitu od sunca su štetna;
Nakon nanošenja kreme za sunčanje sa 50+ zaštitnim faktorom može se neograničeno sunčati;
Ukoliko koristim veći zaštitni faktor neću dovoljno pocrneti;
Ukoliko smo izgoreli, nema potrebe za daljom zaštitom;
Proizvodi za posle sunčanja mogu popraviti štetu nanesenu opekotinama od sunca.
