Šestorka na balkanskom poprištu: Pritiskom na Srbe hoće da prognaju Rusiju i Kinu
20:06 17.06.2022 (Osveženo: 21:05 17.06.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
U poslednjih godinu dana na delu je prava inflacija specijalnih predstavnika za Zapadni Balkan. Sa nedavno imenovanim grčkim izaslanikom, ima ih čak pet, a Pariz planira da pošalje i šestog. Sprema li se jedinstveni front za pritisak na Srbiju i region, ili će zapadne države biti rivali u borbi za uticaj na Balkan?
Specijalni izaslanici koji su već na zadatku su: Miroslav Lajčak u ime EU, Gabrijel Eskobar ispred SAD, ser Stjuart Pič u ime Londona, a Manuel Zaracin predstavlja Nemačku.
Sofija Gramata upravo je postala specijalni predstavnik Grčke za zapadni Balkan, čime je Atina pretekla Francusku, koja je imenovanje svog specijalnog predstavnika najavila za juli mesec.
Ni to nije sve. Treba uzeti u obzir da su Metju Palmer i Angelina Ajnhorst bili specijalni predstavnici SAD i EU za nadgledanje izborne reforme u BiH.
Specijalni predstavnici kao jedinstveni front
Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić ovako tumači pravu poplavu specijalnih izaslanika koje zapadne države šalju na zapadni Balkan:
„Činjenica je da na to može da se gleda na dva načina i verovatno je da su oba ispravna jer za oba postoje argumenti. Prvi je da se radi o potrebi članica EU i SAD da pokažu određeni pritisak prema Zapadnom Balkanu, da pokažu pojačano interesovanje za region i da se usled onoga što oni nazivaju malignim ruskim i kineskim uticajem, pokaže da je ovo deo, kako smatraju, zapadne interesne sfere“, kaže Mitić.
Kao jedinstven front koji deluje na Zapadnom Balkanu, specijalni izaslanici umnožavaju kanale komunikacije i stvaraju sinergiju među specijalnim predstavnicima zapadnog Balkana. Kao argument da može biti reči o jedinstvenom frontu može da posluži i činjenica da neki od specijalnih izaslanika već sarađuju i imaju zajedničke sastanke, dodaje Mitić.
„Viđali smo specijalnog predstavnika Velike Britanije koji se sastaje sa američkim predstavnikom. Svi oni se sastaju i sa Lajčakom i Zaracinom. Nema nikakve sumnje da će slični sastanci i koordinacija postojati i sa francuskim, grčkim i bilo kojim drugim predstavnikom koji bude postavljen“, smatra Mitić.
Glavni pritisak na Srbe
Zajednički pojačani pritisak i koordinacija usmeren je pre svega na srpski faktor, odnosno Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku, dodaje naš sagovornik. Aktivnosti specijalnih predstavnika tiču se najviše odstranjivanja ruskog i kineskog uticaja sa Balkana, te je u tom smislu jasno zbog čega je taj pritisak usmeren prema srpskom narodu. Kao jedan od primera za svoju tezu, Mitić navodi ulogu Gabrijela Eskobara u formiranju crnogorske vlade Dritana Abazovića.
Sa druge strane, stvar može da se posmatra i kao pokušaj različitih zemalja da ostvare svoje partikularne interese, možda ne na uštrb interesa drugih zapadnih partnera, ali u smislu promocije svojih ideja i interesa.
„Svi znamo da interesi SAD, Velike Britanije i zemalja EU nisu uvek kompatibilni. Oni jesu kompatibilni po pitanju pritisaka na Srbiju, na Republiku Srpsku i generalno po pitanju srpskog faktora i borbe protiv ruskog i kineskog uticaja. Ali postoje različiti ekonomski i energetski interesi koji nisu uvek u saglasju. To, na primer, vidimo i po pitanju regionalnih inicijativa gde SAD podržavaju „Otvoreni Balkan“, a Nemačka Berlinski proces“, tvrdi Mitić.
Različiti non pejperi
Kako bi ilustrovao konkurenciju među zapadnim državama, naš sagovornik podseća i na pojavu većeg broja novih ideja u okviru EU, takozvanih non pejpera, o daljim procesima evropskih integracija. Tako Francuska predlaže jednu verziju sa Evropskom političkom zajednicom, a Austrija drugu koji govori o novoj vrsti funkcionalne integracije po principu „korak po korak“, dok Nemačka govori o bržem pristupanju Uniji bez dalje razrade kako bi taj proces tekao. Cilj SAD i Velike Britanije, pak, je članstvo svih zapadnobalkanskih zemalja u NATO-u.
„Tako da postoje ti različiti interesi. Ipak, ukoliko bih optirao za jednu od dve opcije, rekao bih da se pre radi o pokušaju stvaranja jedne vrste sinergije i koordinacije i jednoj vrsti psihološkog pritiska pre svega na srpski faktor da postoji jedinstvena želja na Zapadu da se Srbija prikloni njihovim interesima“, zaključuje Mitić.
Svako gleda svoj interes
Politički analitičar Dragomir Anđelković, pak, smatra da je poplava zapadnih specijalnih predstavnika za zapadni Balkan uzrokovana njihovim partikularnim interesima.
„Svako tu gleda da postigne nešto do čega mu je stalo. Francuzi žele da se reafirmišu kao velika sila, da pokažu da su prisutni na Balkanu, da su faktor koji se nešto pita. Britanci, koji su izašli iz EU, pokušavaju da vode politiku koju je nekada vodila EU, da pokažu da imaju tu vrstu kontinuiteta, da oni nisu nestali, nego da su neko ko nastavlja da deluje na novim osnovama“, objašnjava Anđelković.
Nemačka ima možda najveći interes za specijalnim izaslanikom jer zapadni Balkan smatraju svojim dvorištem, dok su SAD globalna sila i uzročnik balkanskih problema, dodaje Anđelković.
„Grci su se u sve to uključili jer su u samom regionu i ovu oblast doživljavaju kao svoju zonu, ne uticaja, nego zonu prelivanja problema“, ističe on.
Prema Anđelkovićevim rečima, zemlje koje imaju svoje specijalne izaslanike za zapadni Balkan previše se razlikuju da bi zajednički nastupale, te on ključ vidi u njihovoj želji da svaka posebno ostvari i zaštiti sopstvene interese u regionu.
On, kako kaže, očekuje još specijalnih predstavnika, jer je njihovo imenovanje postalo moda. Kada se radi o zapadnim zemljama, svako ko bude želeo da skrene pažnju na sebe, imenovaće specijalnog predstavnika. Rusija za specijalnim predstavnikom nema potrebe, ona deluje u skladu sa Rezolucijom 1244, zaključuje on.
