Plan Evropske komisije za prekid oslanjanja na rusko gorivo: Ostvarivo samo da - gase sijalice
22:05 18.05.2022 (Osveženo: 23:12 18.05.2022)
Pratite nas
Plan Evropske komisije (EK) kojim bi Evropa trebalo da prekine oslanjanje na ruska fosilna goriva do 2027. godine suštinski je spisak lepih želja, jer je u tom roku zapravo jedino ostvarivo da Evropljani počnu da štede i da se ne razbacuju energijom, ocenjuje urednica „Energije Balkana” i stručnjak za energetiku Jelica Putniković.
Kako prenose britanski mediji, u planu Evropske komisije vrednom 210 milijardi evra predlaže se prelazak na uvoz više gasa koji nije ruski, brže uvođenje obnovljive energije i više napora za uštedu energije.
Evropljani da štede energiju
Prema rečima sagovornice Sputnjika, iz ovog plana je realno ostvarivo samo ovo treće, jer Evropska unija može da povede računa o tome da troši manje energije.
„Tu ne mislim na onu varijantu koju predlažu neki evropski političari da temperatura u stanovima predstojeće zime bude 13 stepeni, već da se ta racionalnost može ogledati u tome da se, na primer, ne greju prostorije gde ljudi ne borave. Moguća je racionalizacija i po pitanju osvetljenja, jer znamo da gradovi „blješte“ i mogu da se vide iz svemira. Ušteda u proizvodnji može da se ogleda u tome da se po jedinici proizvoda troši manje energije, kao i da u saobraćaju ta racionalizacija bude u smislu da se više šeta, vozi bicikl, a da se izbegavaju autobusi i druga motorizovana prevozna sredstva na kratkim relacijama“, kaže Jelica Putniković.
Međutim, dodaje, deo plana Evropske komisije prema kome će obnovljivi izvori energije da nadomeste ruske energente - prirodni gas i naftu, teško da je izvodljiv, budući da Evropa najviše prirodnog gasa uvozi iz Rusije, pa im je to i najkritičnije.
„Teško da će obnovljivi izvori moći potpuno da nadomeste potrošnju prirodnog gasa, pogotovo u onim zemljama koje hoće da ugase i termoelektrane na ugalj i nuklearke, poput Nemačke. Naime, obnovljivi izvori su nestalni izvor energije, pitanje skladištenja električne energije nije rešeno, kao i pitanje vodonika koje je još u najavama i planovima. Dakle, obnovljivi izvori, kako to kažu stručnjaci, nemaju „marginu energetske sigurnosti” da bi moglo da se garantuje da će u svakom momentu biti dovoljno isporuka električne energije, a znamo da u 21. veku bez električne energije ništa ne može da funkcioniše”, pojašnjava naša sagovornica.
Kada je reč o ruskoj nafti koju EK takođe namerava da zameni nekom drugom, primećuje Jelica Putniković, pa se tu između ostalog pominju automobili na struju, važno je, kaže, znati da ni ta struja za automobile ne može da se proizvede bez gasa ili nekog drugog energenta. U tom smislu je, napominje naša sagovornica, veliko pitanje stvarne energetske efikasnosti tih elektro-automobila, jer je tu reč o pretvaranju više vrsta energije.
„Iako cifra od 210 milijardi evra zaista zvuči impozantno, treba imati na umu da su Mađari, na primer, poručili da ukoliko Evropska unija želi da se Mađarska odrekne ruske nafte koja im stiže preko naftovoda „Družba“, treba da im pomogne i uloži u rafineriju koja je precizirana da prerađuje baš tu vrstu nafte. Dakle, Mađari su tražili da im Evropska unija finansira odricanje od ruske nafte i verovatno je da su i mnoge druge zemlje ispostavile slične zahteve, pa je teško u ovom trenutku proceniti da li je cifra koju EK pominje dovoljna da podmiri sve te potrebe“, ukazuje Jelica Putniković.
Takođe, dodaje naša sagovornica, kada je reč o gasu, nemaju sve zemlje mogućnost da dobijaju gas preko mora, koji bi stizao u tankerima kao utečnjeni prirodni gas.
„Znači i njima treba pomoći da nekako nadomeste ruski gas i tu se ne radi samo o novcu, već o tome da je fizički nemoguće zameniti ruski gas u tako kratkom roku, bez obzira na brojne pompezne izjave raznih evropskih birokrata. Mislim da oni u suštini za to nisu pitali stručnjake, jer su stručnjaci već rekli da je to jako teško uraditi u kratkom roku“, kategorična je Jelica Putniković.
Evropa nema dovoljno LNG terminala
Komentarišući mogućnost povećanja uvoza tečnog prirodnog gasa iz zemalja poput Egipta, Izraela i Nigerije, koja se naglašava u dokumentu Evropske komisije, sagovornica Sputnjika kaže da se i tu postavljaju pitanja kako dopremanja tog gasa, tako i dostupnih količina.
„Egipat puno polaže na izvoz gasa preko LNG terminala i čak postoji dogovor Izraela i Egipta da se iz izraelskih nalazišta gradi gasovod do egipatskih terminala. To međutim pokazuje da Izrael ne razmišlja o izgradnji onog gasovoda koji se ranije pominjao, od gasnog polja Lavijant u Sredozemnom moru, pored Kipra, preko Grčke, pa dalje do evropskih potrošača. Taj projekat je čak i Amerika odbacila kao nerealan“, primećuje ona.
Pitanje je, kaže, i koliko novog gasa sada ima u ponudi jer su kupci tih raspoloživih količina gasa koji stiže iz LNG terminala iz drugih, ne-ruskih izvora, uglavnom već poznati.
„Katar je, na primer, kao jedan od tri najveća izvoznika gasa preko LNG terminala, briselskoj administraciji poručio da oni imaju dugoročne ugovore sa svojim vernim kupcima i da taj gas ne mogu da preusmere na nekog drugog. Tu je i gas iz SAD koji je Bajden obećao Evropi, ali američki predsednik ne može da naredi ni jednoj američkoj privatnoj kompaniji kome će i po kojoj ceni prodati gas. Dakle, neki evropski kupac može da kupi gas u Americi, ali mora da snosi troškove transporta koji nikako nisu mali“, ocenjuje naša sagovornica.
Kao najvažnije, zaključuje Jelica Putniković, čak i da gasa ima dovoljno u ponudi da se njime u narednih nekoliko godina zameni ruski, Evropa i dalje nema dovoljno kapaciteta u LNG terminalima da može da prihvati tolike količine gasa.
Rusija inače isporučuje 40 odsto gasa Evropskoj uniji i 27 odsto nafte, dok se zemlje EU bore da dogovore sankcije na rusku naftu.
