https://lat.sputnikportal.rs/20220512/kako-je-knez-vladimir-pozivao-kijevsku-rusiju-da-primi-pravoslavlje-foto-1137263504.html
U Ruskom domu otvorena izložba „Sjaj ruskih slikara“/foto/
U Ruskom domu otvorena izložba „Sjaj ruskih slikara“/foto/
Sputnik Srbija
Slikom „Poziv na krštenje Slovena“ koja se prvi put pokazuje javnosti, u Ruskom domu otvorena je izložba „Sjaj ruskih slikara“ iz zbirke Vladimira Pešića. Na... 12.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-12T19:18+0200
2022-05-12T19:18+0200
2022-05-13T13:33+0200
kultura
kultura
magazin
izložba
nikola kusovac
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/0b/1137269335_0:191:2040:1339_1920x0_80_0_0_532e38aba5e7ba169e537738380a0fa6.jpg
Posle neverovatno posećene izložbe „Sjaj ruskih slikara“ u Gradskom muzeju u Vršcu, gde su zapise o njoj mnogi posetioci ostavili u knjizi utisaka, ova vredna zbirka Vladimira Pešića od danas je i pred beogradskom publikom u Ruskom domu u Beogradu .„Izložba je koncipirana tako da akcenat bude na simboličkim istorijskim zbivanjima koja pokazuju odnos Zapada prema Rusiji kroz vekove, ali i kako su Rusi uspevali da sačuvaju sopstveno biće i vezu sa pravoslavnim Slovenima, u prvom redu sa Srbima“, kaže kolekcionar Vladimir Pešić.„Sabor svete Sofije“, slika zabrinutosti za budućnostIz svoje zbirke Pešić izdvaja „Sabor svete Sofije“, delo Vladimira Aleksandroviča Plotnjikova.U zbirci postavljenoj u Ruskom domu nalazi se i dela koja podsećaju na Krimski rat, među njima i serija radova ratnog slikara Nikolaja Semjonoviča Samokiša koja govori o odbrani Sevastopolja. Pred publikom je i portret princeze Mafalde Savojske, unuke kralja Nikole, delo Stepana Fedoroviča Kolesnikova koje zauzima centralno mesto u postavci. Inače ovaj umetnik zastupljen je sa još dva rada: „Proleće 1946“ i „Paviljon Ministarstva socijalne politike . Izložba radnih invalida“.„Pored Kolesnikova tu je i Ananije Aleksejevič Verbicki, neponovljivi hroničar Beograda, Nikolaj Dmitrijevič Kuznjecov, jedan od najpoznatijig ruskih slikara s početka 20. veka, Igor Vasiljev… Tu su i raskošni pejzažisti Lažečnikov, Zelinski i Krivišejn, kao i Nikolaj Vasiljevič Haritonov, učenik velikog Ilje Rjepina sa radom „Rudari“ iz 1923. godine“, kaže Pešić.Izložba koju pored snažne poruke odlikuje i izuzetno umetničko majstorstvo, odvija se u specifičnim okolnostima, napominje Vladimir Pešić i dodaje da je odabir slika za izložbu u Ruskom domu bio propraćen bujicom emocija, iz nekoliko razloga.Trag koji ostaje i posle nas„Najpre zbog događaja u Rusiji i Ukrajini koji umnogome podsećaju na ranije vekove i odnos koji su zapadne sile imale prema Slovenima i, naročito, Rusiji. Na udaru zapadnih sankcija našli su se Puškin, Tolstoj, Dostojevski, ruska umetnost uopšte, iako odavno ne pripadaju samo Rusiji i Rusima, već celom čovečanstvu. S druge strane, ni odnos Slovena prema sopstvenoj kulturi i njenim vrednostima na može se nazvati brižnim. Poslednjih godina uvozimo sa Zapada jeftinu, popularnu potrošačku kulturu zatirući u korenu važnost visoke umetnosti i njene neprolazne vrednosti. A umetnost je najznačajniji ako ne i jedini trag koji ostaje posle nas“.Za Nikolu Kusovca, istoričara umetnosti koji otvara izložbu u Ruskom domu, posebnu vrednost Pešićeve zbirke čini to što je reč o vrednim delima slikara koji su životom i delom, neki i do smrti, bili vezani za svoju novu domovinu, Jugoslaviju, i posebno za Srbiju.Prema njegovim rečima ova dela predstavljaju visoki likovni domet ruskih umetnika koji su između dva svetska rata našli utočište u Jugoslaviji. Među njima su Rjepinov blizak prijatelj i saradnik Kuznjecov, u Srbiji veoma cenjen i popularan majstor slikarske fraze Kolesnikov, Nikolaj Vasiljevič Haritonov koji je bio Rjepinov učenik. Pored slika ruskih umetnika ovu priču pojačava i nekoliko primeraka ruskih serijskih ikona nastalih tokom 19. veka.Pored umetničkog dometa i istorijskog značaja ove kolekcije, Kusovac ističe i još jedno njeno svojstvo.„Ono što radi Vladimir Pešić dobar je putokaz našoj zajednici, društvu i državi a pre svih njenim institucijama zaštite kulturno-umetničkog nasleđa. Jer, tako se, na taj način, još više prepliću i obogaćuju istorija i sudbine dva bliska slovenska, jednakoverna i bratska naroda“, kaže u katalogu izložbe Nikola Kusovac.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, magazin, izložba, nikola kusovac
kultura, magazin, izložba, nikola kusovac
U Ruskom domu otvorena izložba „Sjaj ruskih slikara“/foto/
19:18 12.05.2022 (Osveženo: 13:33 13.05.2022) Slikom „Poziv na krštenje Slovena“ koja se prvi put pokazuje javnosti, u Ruskom domu otvorena je izložba „Sjaj ruskih slikara“ iz zbirke Vladimira Pešića. Na ovoj slici Adolfa Šarlemanja, slikara ruskog imperatorskog dvora, prikazan je knez Vladimir koji poziva Poljane, pleme koje je živelo na teritoriji Kijevske Rusije da prime pravoslavlje.
Posle neverovatno posećene izložbe „Sjaj ruskih slikara“ u Gradskom muzeju u Vršcu, gde su zapise o njoj mnogi posetioci ostavili u knjizi utisaka, ova vredna zbirka Vladimira Pešića od danas je i pred beogradskom publikom u Ruskom domu u Beogradu .
„Izložba je koncipirana tako da akcenat bude na simboličkim istorijskim zbivanjima koja pokazuju odnos Zapada prema Rusiji kroz vekove, ali i kako su Rusi uspevali da sačuvaju sopstveno biće i vezu sa pravoslavnim Slovenima, u prvom redu sa Srbima“, kaže kolekcionar Vladimir Pešić.
„Sabor svete Sofije“, slika zabrinutosti za budućnost
Iz svoje zbirke Pešić izdvaja „Sabor svete Sofije“, delo Vladimira Aleksandroviča Plotnjikova.
„`Sabor svete Sofije` je svojevrsni podsetnik da su Rusi dva puta u 19. veku bili pred vratima Konstantinopolja, ali su se povukli da bi sačuvali mir u Evropi. Na slici se vidi Aja Sofija oko koje se nalaze četiri minareta. Jedna žena, zamišljena najverovatnije za sudbinu svog deteta, gleda u pravoslavni hram pogledom u kom se očituje zabrinutost za budućnost“, objašnjava kolekcionar.
U zbirci postavljenoj u Ruskom domu nalazi se i dela koja podsećaju na Krimski rat, među njima i serija radova ratnog slikara Nikolaja Semjonoviča Samokiša koja govori o odbrani Sevastopolja. Pred publikom je i portret princeze Mafalde Savojske, unuke kralja Nikole, delo Stepana Fedoroviča Kolesnikova koje zauzima centralno mesto u postavci. Inače ovaj umetnik zastupljen je sa još dva rada: „Proleće 1946“ i „Paviljon Ministarstva socijalne politike . Izložba radnih invalida“.
„Pored Kolesnikova tu je i Ananije Aleksejevič Verbicki, neponovljivi hroničar Beograda, Nikolaj Dmitrijevič Kuznjecov, jedan od najpoznatijig ruskih slikara s početka 20. veka, Igor Vasiljev… Tu su i raskošni pejzažisti Lažečnikov, Zelinski i Krivišejn, kao i Nikolaj Vasiljevič Haritonov, učenik velikog Ilje Rjepina sa radom „Rudari“ iz 1923. godine“, kaže Pešić.
Izložba koju pored snažne poruke odlikuje i izuzetno umetničko majstorstvo, odvija se u specifičnim okolnostima, napominje Vladimir Pešić i dodaje da je odabir slika za izložbu u Ruskom domu bio propraćen bujicom emocija, iz nekoliko razloga.
Trag koji ostaje i posle nas
„Najpre zbog događaja u Rusiji i Ukrajini koji umnogome podsećaju na ranije vekove i odnos koji su zapadne sile imale prema Slovenima i, naročito, Rusiji. Na udaru zapadnih sankcija našli su se Puškin, Tolstoj, Dostojevski, ruska umetnost uopšte, iako odavno ne pripadaju samo Rusiji i Rusima, već celom čovečanstvu. S druge strane, ni odnos Slovena prema sopstvenoj kulturi i njenim vrednostima na može se nazvati brižnim. Poslednjih godina uvozimo sa Zapada jeftinu, popularnu potrošačku kulturu zatirući u korenu važnost visoke umetnosti i njene neprolazne vrednosti. A umetnost je najznačajniji ako ne i jedini trag koji ostaje posle nas“.
Za Nikolu Kusovca, istoričara umetnosti koji otvara izložbu u Ruskom domu, posebnu vrednost Pešićeve zbirke čini to što je reč o vrednim delima slikara koji su životom i delom, neki i do smrti, bili vezani za svoju novu domovinu, Jugoslaviju, i posebno za Srbiju.
Prema njegovim rečima ova dela predstavljaju visoki likovni domet ruskih umetnika koji su između dva svetska rata našli utočište u Jugoslaviji. Među njima su Rjepinov blizak prijatelj i saradnik Kuznjecov, u Srbiji veoma cenjen i popularan majstor slikarske fraze Kolesnikov, Nikolaj Vasiljevič Haritonov koji je bio Rjepinov učenik. Pored slika ruskih umetnika ovu priču pojačava i nekoliko primeraka ruskih serijskih ikona nastalih tokom 19. veka.
Pored umetničkog dometa i istorijskog značaja ove kolekcije, Kusovac ističe i još jedno njeno svojstvo.
„Ono što radi Vladimir Pešić dobar je putokaz našoj zajednici, društvu i državi a pre svih njenim institucijama zaštite kulturno-umetničkog nasleđa. Jer, tako se, na taj način, još više prepliću i obogaćuju istorija i sudbine dva bliska slovenska, jednakoverna i bratska naroda“, kaže u katalogu izložbe Nikola Kusovac.
