Uprkos sankcijama: Šta je izazvalo nagli rast kursa rublje
© Sputnik / Iliya Pitalev
Pratite nas
Više od dva meseca ruska privreda je pod neviđenim sankcijama. Međutim, vrednost ruske nacionalne valute od sredine marta raste i sada je ponovo dostigla rekord, vrativši se na nivo od pre dve godine.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Nesvakidašnja situacija
Na Moskovskoj berzi dolar je 4. maja pao ispod 67 rubalja prvi put od juna 2020. godine, a evro na 71 rublju, koliko je vredeo februara iste godine. Tome je doprineo rast cena nafte u svetlu mogućih sankcija EU protiv ruskog goriva: nafta tipa Brent je dostigla vrednost od 108 dolara po barelu.
Trend jačanja ruske nacionalne valute pojavio se ubrzo nakon prolećnog kolapsa. U drugoj polovini marta, rublja je pokazala neverovatnu stabilnost u novonastalim uslovima i gotovo u potpunosti povratila vrednost.
S jedne strane, situacija je paradoksalna. Kad privreda pada, negativne posledice se obično kompenzuju slabljenjem nacionalne valute i višim kamatnim stopama. To privlači strani kapital i čini domaće proizvode konkurentnijim na međunarodnom tržištu. Međutim, sankcije su faktički blokirale ovaj mehanizam.
„Jeftiniju izvoznu robu je veoma teško prodavati zbog direktnih ograničenja, kao i rizika od sekundarnih sankcija. Osim toga, opoziv investicionog rejtinga Rusije i uporni pokušaji organizovanja suverenog bankrota onemogućili su priliv stranog kapitala čak i pri veoma visokim kamatama“, ističe glavni ekonomista informaciono-analitičkog centra „TeleTrade“ Mark Gojhman.
Specijalni režim
Ipak, kolaps rublje nisu dozvolili. Kao odgovor na sankcije Zapada, ruske vlasti su uvele poseban režim i blokirale odliv kapitala. On obuhvata i zabranu prodaje aktiva za nerezidente, i ograničenje deviznih transakcija, i realizaciju deviznih prihoda od strane izvoznika, kao i isporuke gasa za rublje. Sve je to ojačalo rublju.
„Aktivnosti nerezidenata nema, što je posledica zamrzavanja dela deviznih rezervi Centralne banke. Odnosno, potražnju za valutom formiraju samo uvoznici i stanovništvo, a izvoznici su u obavezi da je prodaju. Centralna banka postepeno ublažava uslove za njih, ali ponuda valute na berzi očigledno premašuje potražnju, što dovodi do stalnog jačanja rublje“, pojašnjava vodeći analitičar u odelenju za analizu tržišta „Otvaranje investicija“(Otkritije investicii) Andrej Kočetkov.
Rizici ostaju
Situacija na berzi je prilično veštačka, a realni kurs se i dalje razlikuje od zvaničnog (u menjačnicama je dolar 85 rubalja). Analitičari ipak smatraju da je situacija predvidiva. Dok je na snazi specijalni režim, promene u monetarnoj ili fiskalnoj politici Rusije neće posebno uticati na kotiranje nacionalne valute.
Ruske rublje
© Sputnik / Alekseй Malьgavko
Štaviše, stručnjaci čak i sadašnju rublju smatraju slabom u poređenju sa njenim ekonomskim potencijalom. Previše se nagomilalo geopolitike i napora Ministarstva finansija da se oslabi kurs iz budžetskih razloga. Bez toga, dolar bi mogao da košta 50-60 rubalja, kaže Kočetkov. Osim toga, ako nove uvozne veze postepeno počnu da se formiraju u maju-julu, to će povećati potražnju za stranom valutom i dovesti do slabljenja ruske valute do vrednosti od 75-80 rubalja za dolar.
Analitičari ne daju dugoročne prognoze jer više operišu kratkoročnim, budući da se situacija u globalnoj ekonomiji i politici menja iz dana u dan. U takvim uslovima, mogućnost embarga na naftu ostaje ključna pretnja rublji: novi paket sankcija je na putu. Ako fizički obimi isporuka naglo padnu, devizna zarada će se osetno smanjiti i tada se trend može preokrenuti. Centralna banka i vlada će morati da preduzmu mere da nadoknade manjak prihoda od nafte i gasa, napominje Gojhman.
„U takvom scenariju došlo bi do kratkoročnog rasta cena nafte u maju-junu na 160-180 dolara. Međutim, pošto doživi šok ponude i potražnje, nafta će početi da pojeftinjuje a mogla bi i da doživi pad vrednosti kao 2008. godine. To znači da bi rublja na kraju dostigla vrednost od 100-110 za dolar i 115-120 za evro do kraja godine“, smatraju u kompaniji TeleTrade.
Posledice po Evropu
Ovakvu prognozu, međutim, treba smatrati konzervativnijom. U Evropi lupaju glavu nad pitanjem kako dalje bez ruskih resursa, ali još nisu smislili jasan plan: nemoguće je naći zamenu za tolike količine. U Evropskoj uniji zasad još nisu postigli konačni dogovor oko embarga. Prema informacijama lista „Vol strit džornal”, očekuje se da ovo pitanje bude rešeno u roku od šest meseci.
Posledice će biti katastrofalne: kolaps na tržištima sirovina, cene energenata će se oteti kontroli. Kako su upozoravale vodeće investicione banke, najveću ekonomiju bloka – Nemačku, u ovom slučaju čeka recesija, koja će se proširiti na celu EU.
