Fed podigao kamatu – Amerika ide ka recesiji, a Evropa ka stagflaciji
© Fotolia / Ub-foto
Pratite nas
Novo povećanje referentne kamatne stope u SAD, a biće ih još do kraja godine, definitivno je označilo kraj ere jeftinog novca. Suzbijanje inflacije podizanjem kamata će, izvesno je, američku privredu gurati ka recesiji, za šta signali već postoje, što će imati globalne posledice, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Đorđe Đukić.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Američke Federalne rezerve (Fed) podigle su referentnu kamatnu stopu za pola procentnog poena, što je najagresivniji potez centralne banke SAD do sada u njenoj borbi protiv inflacije koja je dostigla 40-godišnji maksimum.
Kraj jeftinom novcu - Fed podigao kamatu
Ključna kamatna stopa povećana je na raspon od 0,75 do 1,0 posto, a procenjuje se da će do kraja godine uslediti još dva povećanja i da će biti podignuta na nivo od 2,75 do 3,0 procenta. Predsednik Feda Džerom Pauel je, kako su to američki mediji preneli, u neuobičajeno direktnom obraćanju američkom narodu, posle dvodnevne sednice centralne banke izjavio da je inflacija previsoka i da se odlučno kreće u njeno obaranje.
Po oceni Đukića, podizanje referentne kamatne stope u Americi u toj borbi sa inflacijom koja je u martu na godišnjem nivou iznosila 5,2 odsto, sigurno neće dovesti do njenog vraćanja u ranije ciljani nivo od dva odsto.
„Svi oni koji i dalje žive u iluziji da će vreme jeftinog novca potrajati, mogu ući u klopku, da budu zarobljeni dugovima, da ne mogu da servisiraju dugove i da dođe do nepoželjnog scenarija, a to je talas bankrotstava. Prva reakcija će biti, što bankari već preduzimaju, skok cena pozajmica, odnosno kredita. S druge strane, najviše će time biti pogođeni dužnici koji su se lako zaduživali u prethodnom periodu, pre svega mala i srednja preduzeća i građani“, kaže Đukić za Sputnjik.
Izvesna recesija u Americi
Zaoštravanje monetarne politike radi obuzdavanja inflacije u SAD će u idućoj godini dovesti do recesije
CC0 / piksabej /
On smatra da u Americi postoji visok rizik da se privreda zemlje nađe u recesiji 2023, na šta upućuju svi ekonomski parametri. Profesor bankarstva podseća da je prema zvaničnim podacima pad društvenog proizvoda u prvom kvartalu bio 1,4 odsto, što znači da se te recesione tendencije već manifestuju.
„Da li će i u kojoj meri i kada, početkom 2023. ili kasnije, Amerika ući u recesiju zavisi najvećim delom upravo od dinamike povećanja kamatnih stopa američkog Feda“, ističe Đukić.
Tendencija recesionih pritisaka na svetsku privredu je, dodaje on, nesumnjivo prisutna, ali ono što nas više brine, su dešavanja u evrozoni. Posebno što je danas kurs dolara i evra skoro u paritetu jedna prema jedan. Zamislite one koji su se zadužili u dolarima, a nisu se zaštitili. Ta dimenzija će, smatra naš sagovornik, još više usporiti privrednu aktivnost, pre svega evrozone.
Evrozona u većem problemu
„Evropa ima problem sa mogućom stagflacijom, za razliku od Amerike čiji je problem recesija. Mnogo je gora stagflacija. Problem Evrope je što cene rastu, a privredna aktivnost usporava. Pad autoindustrije Nemačke koja je nosilac privredne aktivnosti Evrope dovodi do još goreg usporavanja privredne aktivnosti u Evropi“, kaže Đukić.
On pri tom upozorava da će troškovna inflacija biti još žešća, naročito ukoliko u novom paketu EU sankcija Rusiji dođe do uvođenja embarga na uvoz ruske nafte. To, uveren je, ne može a da se ne odrazi na još drastičniji skok cena energenata što će još pojačati inflatorni pritisak, ali i recesione tendencije.
Đukić upozorava da je kasnije mnogo lakše boriti se sa posledicama recesije nego stagflacije, gde inflacija raste, a privredna aktivnost pada. Zato je na potezu Evropska centralna banka (ECB) koja bi restriktivnijom monetranom politikom trebalo da krene na obaranje inflacije.
„Ono što je, međutim, bitno istaći je da ECB još ne namerava da povećava ključnu kamatnu stopu, mada najava novih povećanja od strane Feda sigurno pritiskaju ECB da i ona krene u normalizaciju monetarne politike, da izađe iz zone nulte kamatne stope“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta.
Nema naznaka da bi ECB do kraja godine mogla da se uhvati u koštac sa inflacijom i krene sa podizanjem referentne kamatne stope
© AFP 2023 / DANIEL ROLAND
Visoka cena lakog zaduživanja
Hoće li, pritisnuta ukrajinskom krizom i sankcijama uvedenih Rusiji koje su i nju u velikoj meri pogodile, doprineti da ECB to ipak u čini u ovoj godini, iako to ranije nije planirala, nema naznaka.
„Zadržaćemo postepenost i fleksibilnost u vođenju naše monetarne politike“, rekla je nedavno predsednica ECB Kristin Lagard, dodajući da će se kamatama baviti kada za to dođe vreme.
Đukić smatra da je politika jeftinog novca predugo trajala i da teška vremena čekaju dužnike širom sveta jer će povećanjem kamatnih stopa svi nagomilani dugovi postati izuzetno veliko opterećenje za sve privrede.
Svetska banka je pre najnovije odluke Feda već prognozirala pad globalne privrede u ovoj godini za gotovo ceo procentni poen, na 3,2 odsto.
Apsolutno nema dileme da će se za politiku jeftinog novca koja već dugo traje biti plaćena enormno visoka cena, uveren je sagovornik Sputnjika.
