Opasnost nad Ist riverom: Napad na ruski veto i cele UN
18:15 01.05.2022 (Osveženo: 14:42 04.02.2023)
© AP Photo / EDUARDO MUNOZ
Pratite nas
Članice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (193) usvojile su konsenzusom u utorak (26. aprila) rezoluciju kojom se od pet stalnih članica Saveta bezbednosti zahteva da opravdaju upotrebu veta. Opasnost od ovakvog postupka ne pogađa samo Rusiju i autoritet UN, već i samo postojanje Ujedinjenih nacija, ocena je Vladislava Jovanovića.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Odluka koja je doneta podrazumeva da će svaki uloženi veto morati da bude obrazložen, što s druge strane ne znači da će veto biti osporen, jer rezolucije ovog tela, za razliku od onih koje usvaja Savet bezbednosti – nisu obavezujuće. Odluka takođe predviđa da se ubuduće sednice Generalne skupštine sazivaju u roku od 10 dana nakon što se u SB UN iskoristi pravo veta od neke od stalnih članica, a u takvim situacijama na dnevnom redu GS biće pitanje zbog kojeg je uložen veto. Generalna skupština UN može da usvoji svoj dokument.
Put ka potkopavanju autoriteta UN u svetu
Da li je ovo put ka ukidanju veta i premeštanju odlučivanja u Generalnu skupštinu kako bi se Rusiji „oduzela“ politička moć?
Vladislav Jovanović, nekadašnji ambasador SRJ u Ujedinjenim nacijama, ocenjuje da je ovo početak ozbiljnog procesa i slabljenja uloge UN, kao i potkopavanja njenog položaja i mesta u međunarodnim odnosima.
„Pravo veta je pobednički pehar sila koje su dobile Drugi svetski rat i koje su stvorile Povelju UN i za sebe zadržale pravo da se zaštite od pokušaja osporavanja drugih u međunarodnim odnosima. Sada se pokušava da se Rusija izoluje i ugrozi, a njeno pravo veta da se načne i da počne da se razvodnjava, i to tako što bi se rasprava prenosila u Generalnu skupštinu i što bi se u povratnoj reakciji većina negativno odrazila na političku težinu Rusije u SB UN i njenom daljem radu“, objašnjava Jovanović za Sputnjik.
Kakao ističe, opasnost od ovakvog postupka ne pogađa samo Rusiju i autoritet UN, već i samo postojanje Ujedinjenih nacija.
„Sama relativizacija veta bi u stvari trebalo da ima širi propagandni značaj i da svet na neki način oslobodi uverenja o konačnosti prava veta, te da iz toga proizađe otpor drugih zemalja, u ovom slučaju prema ruskom korišćenju prava veta“, dodaje Jovanović.
Razvodnjavanje moći ruskog veta čist marketing
Želja Zapada je, pojašnjava Jovanović, da diskredituje upotrebu prava veta kako bi se Rusija što više ocrnila, ne samo na Zapadu već i kod drugih država, posebno onih koje je nisu osudile ili uvele sankcije.
„Sve ovo samo po sebi je opomena da politika Zapada prema Rusiji ima i neke zadnje namere a ne samo ove koje se javno deklarišu. Sve ovo je početak procesa, a on je opet sastavni deo onih procesa koji su već u toku, a to je da Rusiju treba što više oslabiti da bi se smanjio njen efekat sve dok i sama Rusija ne bude naterana da odustane od korišćenja prava veta“, navodi Jovanović.
On smatra da je sve izuzetno opasno za budućnost i perspektivu UN, jer se time osporavaju njeni temelji . Pitanje je, dodaje on, samo koji je cilj. Naš sagovornik takođe ističe i da se već nekoliko decenija UN nalazi na udaru postupaka dela velikih sila, to jest, Zapada.
„Neke velike sile na čelu sa Amerikom sprovode politiku nametanja svoje volje drugima nezavisno od Povelje UN. Tolike ratove su vodile bez odobrenja UN, toliko unutrašnjih pobuna u drugim zemljama proizvele na nelegalan način. Menjale vlade u drugim državama, satanizovale neke države, uvodile sankcije bez odobrenja UN,“ nabraja Jovanović.
Gaženje Povelje UN i prava članica
U svetlu navedenog, Jovanović napominje da su to sve oblici samovolje zapadnih velikih sila i njihovih malverzacija prema drugim zemljama.
„Jer Povelja UN garantuje jednaka prava svih članica i da sva sporna pitanja imaju da se rešavaju u UN ili između članica koje imaju neki svoj spor po postupku koji Povelja predviđa – konkretno, sprečavanje izbijanja spora upotrebom sile, sprečavanje prerastanja upotrebe sile u širi sukob, sprečavanja prelivanja tog sukoba itd. To je postupak koji je zanemaren i posle završetka Hladnog rata Zapad na čelu sa Amerikom je preuzeo hegemoniju nad svetom,“ objašnjava Jovanović.
Drugim rečima, kaže on, Zapad je jednostavno praktikovao svoju slobodnu volju kako će da se ponaša prema drugim zemljama.
„Sada se to osporava zato što su ostale super sile počele da ne prihvataju hegemoniju. Počeo je da se formira multipolarni svet a iako to još nije završeno, proces je krenuo ozbiljnim zamahom. To je izazvalo otpor na drugoj strani i Zapad je krenuo u kontraofanzivu, da spreči završetak procesa multilateralizma i održi procesa hegemonije u svetu“, primećuje sagovornik Sputnjika.
Jovanović takođe smatra da se UN, koje su bile potisnute u vreme američke hegemonije, sada vraćaju ali tako da postanu sredstvo Amerike u potiskivanju novih oslonaca moći u svetu.
Revizija prošlosti: Poistovećivanje pobednika i poraženih
„Pošto je Rusija prva na udaru a raspolaže pravom veta pokušava se da se to pravo na neki način razvodni i da se Rusija liši zaštite svojih pravnih interesa u Ujedinjenim nacijama. Taj postupak je u toku a do sada je pokušano nekoliko puta da se ospori upotreba prava veta ali uvek Rusiji, a nikad Americi“, kaže Jovanović.
Jovanović, međutim, ističe da je Povelja UN kompaktna i da ako se jedna cigla izvuče iz građevine onda je sporna bezbednost cele građevine. On sve povezuje sa nečim što je manje vidljivo a to je, kako kaže, revizija procesa Drugog svetskog rata, gde se osporavaju zasluge pobednika, dakle i Rusije, a minimizira odgovornost poraženih. To se radi da bi se takozvano novo zapadno jedinstvo gradilo na što ravnopravnijim osnovama – da nema poraženih i pobednika. A žrtve za to treba da budu pre svih Rusija kao naslednik SSSR i druge države koje su podnele najveće žrtve u tom ratu, kao što je Srbija na Balkanu, a opet najgore prolazi u svim političkim odlukama koje Zapad donosi, upozorava Jovanović.
