https://lat.sputnikportal.rs/20220424/propast-zapadne-ideje-svet-nije-ravna-ploca--rodjeni-su-novi-mocni-polovi-1136665455.html
Propast Zapadne ideje: Svet nije ravna ploča – rođeni su novi moćni polovi
Propast Zapadne ideje: Svet nije ravna ploča – rođeni su novi moćni polovi
Sputnik Srbija
„Svašta nazivate ljubavlju, zato vam i ne traje“, napisao je Čarls Bukovski. Tako se i svašta naziva teorijom, zato i ne izdrži test vremena. U moru predloga... 24.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-24T22:31+0200
2022-04-24T22:31+0200
2022-04-24T22:31+0200
rusija
analize i mišljenja
emisija „prorok“
ukrajina
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111673/36/1116733658_51:0:1871:1024_1920x0_80_0_0_e4aa0f6099af32ca8134e26df0adf095.jpg
Ta teorija potekla je od Ričarda Hasa, još 2008. godine. Has je vrlo zanimljiv autor, bio je angažovan u Stejt departmentu za „planiranje politika“, a vršio je i dužnost predsednika vrlo uticajnog Saveta za spoljne posove.Elem, on je naveo da se u dvadeset prvom veku odigrava „tektonski potres u odnosu na prošlost“ pošto svetom više ne „dominiraju jedna, dve ili čak nekoliko država, već desetine različitih aktera koji raspolažu različitim vrstama moći.“ Među tim akterima su i nedržavni, što ovu tezu svrtava u „korpu“ zajedno sa brojnim drugim radovima iz prethodnih decenija posvećenim predviđanjima o tome kako će izgledati „novi svet“ nakon „odumiranja država“.Nepolarni svet ili ravna pločaDo danas, o nepolarnosti se uglavnom nije više pisalo ili govorilo izvan akademskih krugova i izazvala je dosta polemika i kritika. Robert Mening bejaše blaži, napominjući kako „ideja o nepolarnom svetu može biti korisna za usredsređivanje na složenost međunarodnog sistema, ali se nalazi na pogrešnom tragu ukoliko je namenjena karakterizaciji istorijskog prelaznog perioda u kome se nalazimo“, dok je Hasova koleginica, bivša predsednica američkog Saveta za spoljne poslove Lesli Gelb direktnija: „Svet nije ravan“.Oblik raspodeljivanja globalne moći je definitivno piramidalan – na vrhu su samo Sjedinjene Države, zatim sledi drugi nivo najvažnijih zemalja (Kina, Japan, Indija, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka i Brazil) i potom nekoliko nivoa koji se spuštaju nadole.“Svako osvaja koliko možePojmovi moći i politike neraskidivo su povezani, a distribucija moći, bilo horizontalna – po potencijalima moći različitih država, ili vertikalna – prema moći nedržavnih aktera da utiču na političke procese, nikada u istoriji nije bila ravnopravna, simetrična...Svako „osvaja“ onoliko moći za koliko se izbori, što zahteva i odricanja, strpljenje, često i žrtve, nikome ne pada napamet da je se lako odriče. Ono što takođe ostaje konstanta, jeste da su uprkos rastu značaja „nedržavnih igrača“, države i dalje ključni akteri međunarodnih odnosa. Razloga je više, a najvažniji se tiče monopola na upotrebu sile.Za razliku od ranije nezainteresovanosti političke javnosti, tokom poslednje predizborne kampanje u SAD nepolarnost se pominjala. Uparena je sa tezom o „Bajdenovom multilateralizmu“, spoljnopolitičkoj strategiji koja će doprineti jačanju uloge međunarodnih organizacija.Nije bitno kolika je čija vojna, ekonomska i politička moć, već snaga ideja koje se zastupaju, ispravnost stavova koji se brane. Od „struke“ često kritikovana, a od prethodne političke garniture odbačena, ideja o nepolarnosti se sa Bajednom „vraćala u igru“.Ipak, to ne znači i da će izdržati test vremena, iako uopšte ne treba sumnjati da će je mnogi „krstiti“ teorijom. Kao i brojne druge ideje koncept nepolarnosti može samo poslužiti kao taktički manevar u „velikoj američkoj strategiji“.Duboko smo u eri multipolarnostiVreme zapadnocentričnosti svetskog političkog sistema prolazi, taj trend je nemoguće ispraviti, duboko smo zakoračili u eru multipolarnosti i kao i uvek, države čija je moć narasla traže svoje mesto u svetu.Od toga kakvo mesto zauzmu i koliko im drugi to pravo priznaju, zavise i osiguravanje nacionalne bezbednosti, dugoročni ekonomski razvoj, društvena stabilnost...Uočeni proces nikome se u SAD ne može svideti, silazak sa „trona globalnog hegemona“ ostavlja posledice, pa su učestali predlozi kako ga usporiti ili čak preusmeriti. U tu svrhu može se koristiti koncept nepolarnosti protiv rastućeg kineskog uticaja.Kineski megaplan „Pojas i put“ najava je integracije (slabije ili čvršće, delimične ili šire, zavisi od nekoliko faktora) najvećeg dela Evroazije (izuzimajući najzapandniji deo, Indijsko poluostrvo i delove jugoistočne Azije) i istočne Afrike u jedan funkcionalan okvir, pogodan za unapređenje tehnološke saradnje, uvećavanje trgovinske razmene, razmatranje bezbednosnih pitanja.Kina se uzdiže kao novi najvažniji pol u svetskoj politici, a ova transformacija pogodovala je i Rusiji, koja legitimizuje položaj zasebnog pola kroz konfrontaciju u Ukrajini koja ima ne samo vojno – operativnu i geopolitičku, već i političko – ideološku dimenziju (denacifikacija kao instrument izgradnje novog pola na sasvim drugačijim vrednostima).Kao što navodi Gelbova, još je nekoliko kandidata da to postanu. U sledećoj fazi, pre ili kasnije, zato se mora otvoriti pitanje dokle se pruža čija zona interesa, kao i o „sadržaju“ tih ineteresa. To će označiti završetak procesa legitimizacije statusa velikih sila u novom multipolarnom poretku. Vašington, do juče hegemon, koliko sutra moraće da pristane na nova pravila igre i mukotrpne pregovore sa ostalima...Nepolarnost se nudila u ovoj računici kao pogodno sredstvo za usporavanje i ometanje procesa stvaranja multipolarnog poretka. Uvođenje u igru nedržavnih aktera (Bila Gejtsa, recimo), čiji bi se značaj u međunarodnim organizacijama povećao, insistiranje na donošenju niza novih regulativa koje bi suštinski zasutavile penetraciju kineskog uticaja u pomenutom makroregionu i transferisanje ideja preko izgrađenih komunikacionih kanala ka potencijalnim suparnicima (ako nema polova, nema ni prepreka za interakciju sa širokom publikom bilo gde na svetu), deo su teze o nepolarnosti koji može biti primenjen za pomenutu svrhu.Propast Hasove idejeHasova ideja je, a na to pogotovo ukazuje „ukrajinski rasplet“, u praksi apsolutno neostvariva.Uostalom, to su već jednom pokušali Čerčil i Staljin, oktobra 1944. „Dogovor o procentima“ odnosio se na „podelu uticaja“ u istočnoj Evropi. Britanski premijer je Sovjetima ponudio 90% u Rumuniji, 75% u Bugarskoj, po 50% u Mađarskoj i Jugoslaviji i 10% u Grčkoj.Čerčil piše kako je upitao Staljina da li da zapale parafirani listić, kako „buduće generacije ne bi rekle da smo cinično odredili sudbinu miliona ljudi?“.„Ne, sačuvajte ga“, odgovorio je Staljin.Dogovoreni poredak, sa podeljenim uticajima, u startu bejaše osuđen na propast. Jedan je dokaz brže – bolje želeo da spali, a drugi sa tim uopšte nije ozbiljno računao, jer je stalno sumnjao u iskrenost namera ratnih saveznika.Svet nikada nije bio nepolaran, niti će to ikada biti. Svet nije ravna ploča! Ako to nije bilo jasno svima pre eskalacije ukrajinske krize, onda je postalo nakon toga.
ukrajina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
rusija, prorok, analize i mišljenja, ukrajina, sad
rusija, prorok, analize i mišljenja, ukrajina, sad
Propast Zapadne ideje: Svet nije ravna ploča – rođeni su novi moćni polovi
„Svašta nazivate ljubavlju, zato vam i ne traje“, napisao je Čarls Bukovski. Tako se i svašta naziva teorijom, zato i ne izdrži test vremena. U moru predloga kako sagledavati i uređivati međunarodne odnose pojavila se i ideja nepolarnosti (u doslovnom prevodu) ili bespolarnosti (verovatno je tačniji prevod opisanog) svetske politike.
Ta teorija potekla je od Ričarda Hasa, još 2008. godine. Has je vrlo zanimljiv autor, bio je angažovan u Stejt departmentu za „planiranje politika“, a vršio je i dužnost predsednika vrlo uticajnog Saveta za spoljne posove.
Elem, on je naveo da se u dvadeset prvom veku odigrava „tektonski potres u odnosu na prošlost“ pošto svetom više ne „dominiraju jedna, dve ili čak nekoliko država, već desetine različitih aktera koji raspolažu različitim vrstama moći.“ Među tim akterima su i nedržavni, što ovu tezu svrtava u „korpu“ zajedno sa brojnim drugim radovima iz prethodnih decenija posvećenim predviđanjima o tome kako će izgledati „novi svet“ nakon „odumiranja država“.
Nepolarni svet ili ravna ploča
Do danas, o nepolarnosti se uglavnom nije više pisalo ili govorilo izvan akademskih krugova i izazvala je dosta polemika i kritika. Robert Mening bejaše blaži, napominjući kako „ideja o nepolarnom svetu može biti korisna za usredsređivanje na složenost međunarodnog sistema, ali se nalazi na pogrešnom tragu ukoliko je namenjena karakterizaciji istorijskog prelaznog perioda u kome se nalazimo“, dok je Hasova koleginica, bivša predsednica američkog Saveta za spoljne poslove Lesli Gelb direktnija: „Svet nije ravan“.
Oblik raspodeljivanja globalne moći je definitivno piramidalan – na vrhu su samo Sjedinjene Države, zatim sledi drugi nivo najvažnijih zemalja (Kina, Japan, Indija, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka i Brazil) i potom nekoliko nivoa koji se spuštaju nadole.“
Pojmovi moći i politike neraskidivo su povezani, a distribucija moći, bilo horizontalna – po potencijalima moći različitih država, ili vertikalna – prema moći nedržavnih aktera da utiču na političke procese, nikada u istoriji nije bila ravnopravna, simetrična...
Svako „osvaja“ onoliko moći za koliko se izbori, što zahteva i odricanja, strpljenje, često i žrtve, nikome ne pada napamet da je se lako odriče. Ono što takođe ostaje konstanta, jeste da su uprkos rastu značaja „nedržavnih igrača“, države i dalje ključni akteri međunarodnih odnosa. Razloga je više, a najvažniji se tiče monopola na upotrebu sile.
Za razliku od ranije nezainteresovanosti političke javnosti, tokom poslednje predizborne kampanje u SAD nepolarnost se pominjala. Uparena je sa tezom o „
Bajdenovom multilateralizmu“, spoljnopolitičkoj strategiji koja će doprineti jačanju uloge međunarodnih organizacija.
Nije bitno kolika je čija vojna, ekonomska i politička moć, već snaga ideja koje se zastupaju, ispravnost stavova koji se brane. Od „struke“ često kritikovana, a od prethodne političke garniture odbačena, ideja o nepolarnosti se sa Bajednom „vraćala u igru“.
Ipak, to ne znači i da će izdržati test vremena, iako uopšte ne treba sumnjati da će je mnogi „krstiti“ teorijom. Kao i brojne druge ideje koncept nepolarnosti može samo poslužiti kao taktički manevar u „velikoj američkoj strategiji“.
Duboko smo u eri multipolarnosti
Vreme zapadnocentričnosti svetskog političkog sistema prolazi, taj trend je nemoguće ispraviti, duboko smo zakoračili u eru multipolarnosti i kao i uvek, države čija je moć narasla traže svoje mesto u svetu.
Od toga kakvo mesto zauzmu i koliko im drugi to pravo priznaju, zavise i osiguravanje nacionalne bezbednosti, dugoročni ekonomski razvoj, društvena stabilnost...
Uočeni proces nikome se u SAD ne može svideti, silazak sa „trona globalnog hegemona“ ostavlja posledice, pa su učestali predlozi kako ga usporiti ili čak preusmeriti. U tu svrhu može se koristiti koncept nepolarnosti protiv rastućeg kineskog uticaja.
Kineski megaplan „Pojas i put“ najava je integracije (slabije ili čvršće, delimične ili šire, zavisi od nekoliko faktora) najvećeg dela Evroazije (izuzimajući najzapandniji deo, Indijsko poluostrvo i delove jugoistočne Azije) i istočne Afrike u jedan funkcionalan okvir, pogodan za unapređenje tehnološke saradnje, uvećavanje trgovinske razmene, razmatranje bezbednosnih pitanja.
Kina se uzdiže kao novi najvažniji pol u svetskoj politici, a ova transformacija pogodovala je i Rusiji, koja legitimizuje položaj zasebnog pola kroz konfrontaciju u Ukrajini koja ima ne samo vojno – operativnu i geopolitičku, već i političko – ideološku dimenziju (denacifikacija kao instrument izgradnje novog pola na sasvim drugačijim vrednostima).
Kao što navodi Gelbova, još je nekoliko kandidata da to postanu. U sledećoj fazi, pre ili kasnije, zato se mora otvoriti pitanje dokle se pruža čija zona interesa, kao i o „sadržaju“ tih ineteresa. To će označiti završetak procesa legitimizacije statusa velikih sila u novom multipolarnom poretku. Vašington, do juče hegemon, koliko sutra moraće da pristane na nova pravila igre i mukotrpne pregovore sa ostalima...
Nepolarnost se nudila u ovoj računici kao pogodno sredstvo za usporavanje i ometanje procesa stvaranja multipolarnog poretka. Uvođenje u igru nedržavnih aktera
(Bila Gejtsa, recimo), čiji bi se značaj u međunarodnim organizacijama povećao, insistiranje na donošenju niza novih regulativa koje bi suštinski zasutavile penetraciju kineskog uticaja u pomenutom makroregionu i transferisanje ideja preko izgrađenih komunikacionih kanala ka potencijalnim suparnicima (ako nema polova, nema ni prepreka za interakciju sa širokom publikom bilo gde na svetu), deo su teze o nepolarnosti koji može biti primenjen za pomenutu svrhu.
Hasova ideja je, a na to pogotovo ukazuje „ukrajinski rasplet“, u praksi apsolutno neostvariva.
Uostalom, to su već jednom pokušali Čerčil i Staljin, oktobra 1944. „Dogovor o procentima“ odnosio se na „podelu uticaja“ u istočnoj Evropi. Britanski premijer je Sovjetima ponudio 90% u Rumuniji, 75% u Bugarskoj, po 50% u Mađarskoj i Jugoslaviji i 10% u Grčkoj.
Čerčil piše kako je upitao Staljina da li da zapale parafirani listić, kako „buduće generacije ne bi rekle da smo cinično odredili sudbinu miliona ljudi?“.
„Ne, sačuvajte ga“, odgovorio je Staljin.
Dogovoreni poredak, sa podeljenim uticajima, u startu bejaše osuđen na propast. Jedan je dokaz brže – bolje želeo da spali, a drugi sa tim uopšte nije ozbiljno računao, jer je stalno sumnjao u iskrenost namera ratnih saveznika.
Svet nikada nije bio nepolaran, niti će to ikada biti. Svet nije ravna ploča! Ako to nije bilo jasno svima pre eskalacije ukrajinske krize, onda je postalo nakon toga.
