00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Nesvakidašnje otkriće u moru kod Tivta /video/

CC0 / Pixabay/al-grishin / Tivat
Tivat - Sputnik Srbija, 1920, 12.04.2022
Pratite nas
Ispod peska tivatske uvale pronađena je antička barka sa predmetima iz raznih istorijskih perioda, a do otkrića je došlo na gotovo neverovatan način.
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Arheološko nalazište otkrio je slučajno ronilac na Plavim horizontima kod Tivta, navodi RTCG.
Međutim, lokalni mediji tvrde da je ovo nalazište otkriveno „zahvaljujući“ nelegalnom iskopavanju peska. Kako piše „Boka njuz“ u podmorju uvale Pržna u Krtolima kod Tivta, pronađeni su ostaci većeg drvenog plovila, ali i materijal koji datira iz vremena od antike do srednjeg veka, pa je „Crna Gora sasvim nenadano, dobila možda i najvredniji do sada svoj hidroarheološki lokalitet koji tek treba da se ozbiljnije ispita“.
„Ostaci drvenog broda pronađeni su sasvim slučajno u zapadnom delu uvale Pržna na mestu gde je proteklih nekoliko dana građevinska kompanija „Gugi komerc“ iz Budve, bagerom bespravno kopala sitni morski pesak iz plićaka i onda taj materijal damperom transportovala do plaže i kupališta Plavi horizont, gde je pesak potom razastiran po plaži“, navodi „Boka njuz“.
Kako dodaju, radove čiji je investitor kompanija „Qatari Diar Hotel & Property Investment“ iz Tivta, koja je vlasnik velikog zemljišnog kompleksa u zaleđu ove plaže, u međuvremenu je obustavila Ekološka inspekcija, a reagovalo je i preduzeće „Morsko dobro“ koje je saopštilo da nikada nije dalo saglasnost na ovakvo kopanje peska iz inače vrlo plitke uvale Pržna.
„Devastacija podmorja neočekivano je rezultirala jednim od najvećih hidroarheoloških otkrića poslednjih godina u Crnoj Gori jer su se ispod slojeva uklonjenog peska ukazali ostaci kostura za sada nepoznatog drvenog plovila. Ronilac iz Hrvatske koji je ronio par dana nakon što je bager izašao iz mora, primetio je ostatke debele drvene kobilice, pramčane ili krmene statve, te jakih rebara nepoznatog plovila, u čijoj je blizini našao još i veći broj sitnijih artefakata – antičkog novca, ostataka hladnog oružja, ali i jedan manji srednjevekovni brodski signalni top“, navodi lokalni portal Boke.
Prema dimenzijama drvenih greda koje čine kobilicu i rebra nepoznatog plovila izvesno je da se ne radi o nekoj manjoj barci, već o ozbiljnijem brodu, navodi se u tekstu.
„Nalazištu koje je na samo nešto preko metar dubine mora, sada međutim, prete brojne opasnosti i izazovi zbog kojih je neophodna hitna i adekvatna reakcija nadležnih državnih orana i službi – prvenstveno Centra za arheologiju i konzervaciju Crne Gore i Uprave za zaštitu kulturnih dobara Crne Gore koje su odmah obaveštene o epohalnom arheološkom nalazu na Pržnoj“, navodi „Boka njuz“.
O svemu je obavešten i Pomorski muzej Crne Gore u Kotoru čiji je kustos pomorsko–tehničke zbirke Ilija Mlinarević potvrdio da im je ronilac iz Hrvatske predao sve artefakte koje je našao. Mlinarević dodaje da postoje indicije kako se radi o višeslojnom arheološkom nalazištu sa ostacima koji datiraju ne samo iz antike, već i iz srednjevekovnog perioda.
Specijalista za arheologiju antičke Grčke i Rima Miloš Petričević iz Područnog odeljenja u Kotoru Centra za konzervaciju i arheologiju Crne Gore, koji je pregledao predate artefakte, kaže da se radi o izuzetno vrednom i višeslojnom arheološkom lokalitetu na što ukazuju do sada otkriveni ostaci.
„Nađeni su primerci rimskog novca – tzv. sestercije koje sam, po obliku i promeru, grubo datirao na period iz prvog veka naše ere. Međutim, sami ostaci broda ukazuju da se najverovatnije, radi o dosta mlađem, ali takođe vrlo vrednom plovilu iz srednjeg veka. Na ovo ukazuje i mali brodski signalni top koji je takođe nađen u blizini olupine. U svakom slučaju, reč je o izuzetno vrednom i važnom otkriću koje potvrđuje da se uvala Pržna od najstarijih vremena koristila kao pomoćno pristanište. Ovo je još jedan nalaz koji govori u prilog teza o tome da se izgubljeni antički grad Akruvijum možda nalazio na obali Donjeg Grblja – oko današnje Bigove jer za njega znamo da je bio važna luka“, kazao je Petričević.
On ukazuje da se ovaj lokalitet mora zaštititi, jer se nalazi na maloj dubini i na popularnom kupalištu.
Vrednost neočekivanog arheološkog nalaza u podmorju Pržne potvrdio je i podvodni arheolog Darko Kovačević, predavač na univerzitetu Malte..
„Uvala Trašte je bila antičko sidrište jer je idealno zaštićena od jačih udara mora. Pesak u uvali je pokrio sve što se ovde tokom vekova, „nataložilo“ kao materijalni ostatak tih vremena i pomorsko-trgovačkih aktivnosti“, kaže Kovačević i ukazuje da u Crnoj Gori nije bilo ozbiljnijih podvodnih arheoloških istraživanja.
Kako je za RTCG rečeno iz Uprave za zaštitu kulturnih dobara, oni će sa Centrom za konzervaciju i arheologiju, te institucijama za zaštitu podvodnih arheoloških lokaliteta, preduzeti hitne mere zaštite.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala