https://lat.sputnikportal.rs/20220411/zapad-provocira-novu-veliku-krizu-u-evropi-dve-drzave-na-korak-od-clanstva-u-nato-1136364492.html
Zapad provocira novu veliku krizu u Evropi: Dve države na korak od članstva u NATO
Zapad provocira novu veliku krizu u Evropi: Dve države na korak od članstva u NATO
Sputnik Srbija
Ako Švedska i Finska pod naletom antiruske histerije uđu u NATO, to će apsolutno izmeniti bezbednosnu arhitekturu Evrope i može da dovede do nove krize, pa čak... 11.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-11T20:44+0200
2022-04-11T20:44+0200
2022-04-11T20:44+0200
svet
svet – politika
specijalna operacija u ukrajini
nato
švedska
finska
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/07/1123803669_0:163:3065:1887_1920x0_80_0_0_a11267551987094752c7a73af40c030c.jpg
Ovako za Sputnjik najavu da će ove dve skandinavske zemlje ući u NATO do jula ove godine komentariše saradnik Instituta za Evropske studije Aleksa Filipović, doktorand Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu. Njegov dugogodišnji naučni rad na proučavanju švedske i finske desnice pao je u vodu, jer su partije koje su tradicionalno antinato raspoložene od početka specijalne ruske operacije u Ukrajini, promenile kurs.Švedska nije ulazila u vojne saveze više od dva veka, a Finska je dugo bila most u Evropi, tokom Hladnog rata je strogo poštovala neutralnost Sovjetskog saveza. Međutim, javno mnjenje naglo se pomerilo, broj građana koji su za ulazak u alijansu u obe zemlje, koji nikada nije prešao 37 odsto, sada je stigao do 60 procenata.Švedska i Finska – korak do članstva u NATOFilipović kaže da su odluci kumovale pojačane emocije u informativnom ratu koji se vodi između Zapada i Rusije, ali podseća da je predsednik Finske Sauli Niniste mogući ulazak zemlje u NATO najavio pre događaja u Ukrajini, tokom govora 31. decembra prošle godine. On dodaje da i Finska i Švedska odavno imaju takozvanu - NATO opciju na stolu.„U slučaju da je njihova nacionalna bezbednost ugrožena, mogu po kratkom postupku da podnesu zahtev za članstvo i da budu primljeni. Između ostalog i Švedska i Finska su članice takozvane Nordijske odbrambene saradnje (Nordic defence cooperation) koja je izuzetno tesno vezana sa alijansom, zemlje Skandinavije sprovode zajedničke vežbe sa NATO snagama. I Švedska i Finska su već dosta integrisane sa samim odbrambenim sistemom alijanse, dakle, u neku ruku, oni su bukvalno korak do punopravnog članstva“.Desnica se okrenulaOn dodaje da je teško sa sigurnošću reći šta je pravi razlog otvorene priče o ulasku ovih zemalja u NATO, da li je to više stvar dnevne politike i pritiska Zapada ili se zaista osećaju ugroženim. Dodaje da je sa druge strane jako zanimljivo posmatrati kako su njihove stranke desnice koje su uglavnom bile antinato raspoložene, okrenule i postale - pronato.„Imamo slučaj „Partije Finaca“ koja je uvek bila protiv članstva, odjedanput je njen lider Jusi Hala Aho izjavio kako se uopšte ne protivi da zemlja uđe u NATO, ukoliko je takvo raspoloženje u narodu. Isto vidimo i sa Džimijem Akesonom, liderom švedskih demokrata, to je takođe bila antinato partija, on je nedavno rekao da ipak želi da zemlja bude deo NATO saveza. Možda zbog toga što je u anketama građana većina za članstvo, a to su pre svega pragmatične partije koje uvek gledaju da idu uz narodnu volju ili iz ideoloških razloga, to je sada jako teško reći“, kaže Filipović.Nova kriza u EvropiOn dodaje da je samo jedno sigurno, ulazak Švedske i Finske u NATO će apsolutno izmeniti bezbednosnu arhitekturu Evrope, a to znači i novu krizu, novu hladnoratovsku podelu sveta na Istok i Zapad.„Situacija koju sad vidimo je opasna, jer je međunarodno pravo prestalo da funkcioniše, u neku ruku je postalo irelevantno, počeši do 90-ih. Čim zemlje odbijaju da budu neutralne ili da budu mostovi, naveo bih samo primer Austrije, Švajcarske i Finske, idemo do jake podele, ona će biti mnogo neizvesnija u smislu bezbednosti. Bez razmišljanja za budućnost, stupanje Finske u NATO će dugoročno označiti potencijalni konflikt na njenoj teritoriji. Očigledno se trenutno političari vode emocijama, a ne pragmatičnim razmišljanjem“, kaže Filipović.Finska najmilitarizovanijaUpitan da li Finska koja se graniči sa Rusijom ima svest o tome kako će u praksi izgledati ulazak u vojni savez i da je verovatno čeka sudbina Poljske, da će u nju biti uvučena silna vojna tehnika i vojnici NATO-a, Filipović kaže da su Finci zapravo, od svih Skandinavskih naroda, najmilitarizovaniji.„Oni imaju svoj doktrinu totalnog rata, još od 80-tih godina spremaju se na rat sa Rusijom, to jest sa Sovjetskim Savezom, kod njih postoji svest da su pogranična zemlja i da svaki član društva mora da bude spreman da brani svoju zemlju. Koliko su mladi ljudi svesni da savremeni rat nije video igra, nego da je to nešto užasno, to je veliko pitanje. Ali opet, političari se vode trenutnim trendovima u svetu i čini se kao da ne razmišljaju unapred“, ocenjuje.Filipović dodaje da Finska kao da nije svesna da može lako da izgubi povlašćeni položaj koji je imala sa Rusijom. Postojala je sjajna međugranična saradnje između Finske i Rusije, pre svega trgovinska. Rusi su prelazili granicu kako bi kupovali finske proizvode. Takođe, Rusija je bila veliko izvozno tržište za Finsku, posebno za njihove sireve.„To je sve počelo polako da posustaje 2014. uvođenjem sankcija koje uopšte nisu išle na ruku Finskoj, tako da sa ovim, čini se, kao da se ne razmišlja o budućnosti, već da se samo kratkoročno povlađuje trendovima koji trenutno preovlađuju u zapadnom svetu“, ističe naš sagovornik.Švedska rusofobijaKada je reč o Švedskoj on kaže da trenutno postoji veoma jaka rusofobija unutar švedskog društva, a da je sa militarizacijom ostrva Gotenberg postalo jasno da Šveđani žele da budu više prisutni na teritoriji Baltika. Filipović kaže da, kada je reč o ulasku u NATO, odnosno trenutnim globalnim dešavanjima, postoji i problem između Švedske i Finske.„Finci smatraju da su prvi na udaru u potencijalnom ratu, dok Šveđani njih posmatraju kao tampon zonu između Rusije i Švedske. Tu postoji jedna doza nepoverenja, ali sa druge strane postoji i nepisani dogovor, ukoliko bilo Finska, bilo Švedska prva stupi u NATO, da će druga zemlja to takođe da uradi, radi skandinavske solidarnosti i integrisanosti njihovih odbrambenih sistema“.Na kraju razgovora za Sputnjik Filipović podvlači glavni razlog zbog koga smatra da je ulazak ove dve zemlje u NATO opasan:„Ako zemlje Skandinavije stupe u NATO, pitanje je kako će Rusija postupiti u tom slučaju i pitanje kako će uopšte izgledati bezbednosna arhitektura sledećih pet do deset godina na tom prostoru, ali i na samom severu na kome se Rusija duž 1340 kilometara graniči sa Finskom“.Rusija: Širenje alijanse na jača bezbednostKomentarišući najavu da će Švedska i Finska ući u NATO, portparol Kremlja Dmitrij Peskov kaže da dalje širenje Alijanse neće doneti veću bezbednost Evropi."Sama Alijansa je pre alat naoštren za konfrontaciju. To nije savez koji obezbeđuje mir i stabilnost, dalje širenje alijanse, neće doneti dodatnu bezbednost evropskom kontinentu“, odgovorio je Peskov na pitanje novinara da li su izveštaji o mogućem širenju NATO-a iznenadili i da li u tome ima novih pretnji za Rusiju.
švedska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
širenje nato, švedska, finska, rusija, nato,
širenje nato, švedska, finska, rusija, nato,
Zapad provocira novu veliku krizu u Evropi: Dve države na korak od članstva u NATO
Ako Švedska i Finska pod naletom antiruske histerije uđu u NATO, to će apsolutno izmeniti bezbednosnu arhitekturu Evrope i može da dovede do nove krize, pa čak i do potencijalnog konflikta na teritoriji Finske. Ovo je izuzetno opasna situacija, posebno ako Kaljiningrad ostane u izolaciji, pitanje je kako će Rusija postupiti u tom slučaju.
Ovako za Sputnjik
najavu da će ove dve skandinavske zemlje ući u NATO do jula ove godine komentariše saradnik Instituta za Evropske studije
Aleksa Filipović, doktorand Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu.
Njegov dugogodišnji naučni rad na proučavanju švedske i finske desnice pao je u vodu, jer su partije koje su tradicionalno antinato raspoložene od početka specijalne ruske operacije u Ukrajini, promenile kurs.
Švedska nije ulazila u vojne saveze više od dva veka, a Finska je dugo bila most u Evropi, tokom Hladnog rata je strogo poštovala neutralnost Sovjetskog saveza. Međutim, javno mnjenje naglo se pomerilo, broj građana koji su za ulazak u alijansu u obe zemlje, koji nikada nije prešao 37 odsto, sada je stigao do 60 procenata.
Švedska i Finska – korak do članstva u NATO
Filipović kaže da su odluci kumovale pojačane emocije u informativnom ratu koji se vodi između Zapada i Rusije, ali podseća da je predsednik Finske Sauli Niniste mogući ulazak zemlje u NATO najavio pre događaja u Ukrajini, tokom govora 31. decembra prošle godine. On dodaje da i Finska i Švedska odavno imaju takozvanu - NATO opciju na stolu.
„U slučaju da je njihova nacionalna bezbednost ugrožena, mogu po kratkom postupku da podnesu zahtev za članstvo i da budu primljeni. Između ostalog i Švedska i Finska su članice takozvane
Nordijske odbrambene saradnje (
Nordic defence cooperation) koja je izuzetno tesno vezana sa alijansom, zemlje Skandinavije sprovode zajedničke vežbe sa NATO snagama. I Švedska i Finska su već dosta integrisane sa samim odbrambenim sistemom alijanse, dakle, u neku ruku, oni su bukvalno korak do punopravnog članstva“.
On dodaje da je teško sa sigurnošću reći šta je pravi razlog otvorene priče o ulasku ovih zemalja u NATO, da li je to više stvar dnevne politike i pritiska Zapada ili se zaista osećaju ugroženim. Dodaje da je sa druge strane jako zanimljivo posmatrati kako su njihove stranke desnice koje su uglavnom bile antinato raspoložene, okrenule i postale - pronato.
„Imamo slučaj „Partije Finaca“ koja je uvek bila protiv članstva, odjedanput je njen lider Jusi Hala Aho izjavio kako se uopšte ne protivi da zemlja uđe u NATO, ukoliko je takvo raspoloženje u narodu. Isto vidimo i sa Džimijem Akesonom, liderom švedskih demokrata, to je takođe bila antinato partija, on je nedavno rekao da ipak želi da zemlja bude deo NATO saveza. Možda zbog toga što je u anketama građana većina za članstvo, a to su pre svega pragmatične partije koje uvek gledaju da idu uz narodnu volju ili iz ideoloških razloga, to je sada jako teško reći“, kaže Filipović.
On dodaje da je samo jedno sigurno, ulazak Švedske i Finske u NATO će apsolutno izmeniti bezbednosnu arhitekturu Evrope, a to znači i novu krizu, novu hladnoratovsku podelu sveta na Istok i Zapad.
„Situacija koju sad vidimo je opasna, jer je međunarodno pravo prestalo da funkcioniše, u neku ruku je postalo irelevantno, počeši do 90-ih. Čim zemlje odbijaju da budu neutralne ili da budu mostovi, naveo bih samo primer Austrije, Švajcarske i Finske, idemo do jake podele, ona će biti mnogo neizvesnija u smislu bezbednosti. Bez razmišljanja za budućnost, stupanje Finske u NATO će dugoročno označiti potencijalni konflikt na njenoj teritoriji. Očigledno se trenutno političari vode emocijama, a ne pragmatičnim razmišljanjem“, kaže Filipović.
Finska najmilitarizovanija
Upitan da li Finska koja se graniči sa Rusijom ima svest o tome kako će u praksi izgledati ulazak u vojni savez i da je verovatno čeka sudbina Poljske, da će u nju biti uvučena silna vojna tehnika i vojnici NATO-a, Filipović kaže da su Finci zapravo, od svih Skandinavskih naroda, najmilitarizovaniji.
„Oni imaju svoj doktrinu totalnog rata, još od 80-tih godina spremaju se na rat sa Rusijom, to jest sa Sovjetskim Savezom, kod njih postoji svest da su pogranična zemlja i da svaki član društva mora da bude spreman da brani svoju zemlju. Koliko su mladi ljudi svesni da savremeni rat nije video igra, nego da je to nešto užasno, to je veliko pitanje. Ali opet, političari se vode trenutnim trendovima u svetu i čini se kao da ne razmišljaju unapred“, ocenjuje.
Filipović dodaje da Finska kao da nije svesna da može lako da izgubi povlašćeni položaj koji je imala sa Rusijom. Postojala je sjajna međugranična saradnje između Finske i Rusije, pre svega trgovinska. Rusi su prelazili granicu kako bi kupovali finske proizvode. Takođe, Rusija je bila veliko izvozno tržište za Finsku, posebno za njihove sireve.
„To je sve počelo polako da posustaje 2014. uvođenjem sankcija koje uopšte nisu išle na ruku Finskoj, tako da sa ovim, čini se, kao da se ne razmišlja o budućnosti, već da se samo kratkoročno povlađuje trendovima koji trenutno preovlađuju u zapadnom svetu“, ističe naš sagovornik.
Kada je reč o Švedskoj on kaže da trenutno postoji veoma jaka rusofobija unutar švedskog društva, a da je sa militarizacijom ostrva Gotenberg postalo jasno da Šveđani žele da budu više prisutni na teritoriji Baltika. Filipović kaže da, kada je reč o ulasku u NATO, odnosno trenutnim globalnim dešavanjima, postoji i problem između Švedske i Finske.
„Finci smatraju da su prvi na udaru u potencijalnom ratu, dok Šveđani njih posmatraju kao tampon zonu između Rusije i Švedske. Tu postoji jedna doza nepoverenja, ali sa druge strane postoji i nepisani dogovor, ukoliko bilo Finska, bilo Švedska prva stupi u NATO, da će druga zemlja to takođe da uradi, radi skandinavske solidarnosti i integrisanosti njihovih odbrambenih sistema“.
Na kraju razgovora za Sputnjik Filipović podvlači glavni razlog zbog koga smatra da je ulazak ove dve zemlje u NATO opasan:
„Ako zemlje Skandinavije stupe u NATO, pitanje je kako će Rusija postupiti u tom slučaju i pitanje kako će uopšte izgledati bezbednosna arhitektura sledećih pet do deset godina na tom prostoru, ali i na samom severu na kome se Rusija duž 1340 kilometara graniči sa Finskom“.
Rusija: Širenje alijanse na jača bezbednost
Komentarišući najavu da će Švedska i Finska ući u NATO, portparol Kremlja Dmitrij Peskov kaže da
dalje širenje Alijanse neće doneti veću bezbednost Evropi.
"Sama Alijansa je pre alat naoštren za konfrontaciju. To nije savez koji obezbeđuje mir i stabilnost, dalje širenje alijanse, neće doneti dodatnu bezbednost evropskom kontinentu“, odgovorio je Peskov na pitanje novinara da li su izveštaji o mogućem širenju NATO-a iznenadili i da li u tome ima novih pretnji za Rusiju.
