Može li Marin da svrgne Makrona – sprema se drama u drugom krugu
18:03 11.04.2022 (Osveženo: 15:52 06.04.2023)
© AP Photo / Bob Edme
Pratite nas
Marin Lepen će teško uspeti da razbije porodično prokletstvo, ali ništa nije nemoguće. Da bi pobedila Emanuela Makrona u drugom krugu predsedničkih izbora, potrebno joj je truda i sreće, ali i da pre svega pridobije glasače „patriotske levice“ koji su protiv Makrona, ali koji još imaju rezervu prema njoj i njenom porodičnom nasleđu.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Treći put u poslednjih dvadeset godina, kandidat netradicionalne desnice (kako se to u Francuskoj naziva) , ušao je u drugi krug predsedničkih izbora. Marin Lepen, liderka nekadašnjeg Nacionalnog fronta, a danas Nacionalnog okupljanja, osvojila je u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj 24,41 odsto glasova, dok je aktuelni predsednik Emanuel Makron osvojio 27,6 odsto.
Lepenova teško do pobede
Istorija se tako ponavlja – kao i 2017, kao i kada je njen otac Žan Mari Lepen ušao u drugi krug protiv Žaka Širaka, i danas predsednički kandidati koji nisu ušli u drugi krug pozivaju da se glasa protiv Lepenove. To je, neposredno nakon prvog kruga, učinila gradonačelnica Pariza i kandidatkinja Socijalista Ana Hidalgo, dok je trećeplasirani, lider ultralevičarske partije Nepokorena Francuska, Žan Lik Melanšon, koji je osvojio 21,95 odsto glasova, pozvao svoje glasače da ne daju ni jedan glas Lepenovoj. Jedini koji je podržao Lepenovu je četvrtoplasirani desničar Erik Zemur.
Sve ovo umnogome će otežati posao Lepenovoj kojoj bi, prema rečima Dušana Gujaničića iz Instituta za političke studije, za pobedu u drugom krugu bilo potrebno da pridobije glasače koji se ne slažu sa Makronovim načinom vladavine, ali još gaje rezerve prema Lepenovoj i njenom porodičnom nasleđu. Sportskim rečnikom, Makron je favorit, dodaje on.
„Ako uspe da pridobije jedan, i to ne mali broj Melanšonovih glasača i ako uspe da iskoristi neke slabe tačke Makronove vladavine, kao što je Mekinzi skandal, koji se još nije odrazio na Makronov rejting, kao i ako ne bude pravila neke greške u kampanji što je ranije bio slučaj, mogla bi da dovede u pitanje Makronovu pobedu“, naglašava Gujaničić.
Rusofobija kao deo političke kampanje
Prema Gujaničićevim rečima, ukrajinska kriza imala je veliki uticaj na francuske predsedničke izbore, a u drugom krugu Marin Lepen će sigurno biti optuživana svoje realne, prenaglašene ili pretpostavljene veze sa Vladimirom Putinom. Makronov izborni štab sigurno će koristiti veze Lepenove i Rusije da podrije njen autoritet u biračkom telu.
Lepenova je, pak, delimično uspela da se odbrani od ovakvih napada u kampanji pred prvi krug, osudila je rusku specijalnu operaciju u Ukrajini, ali nije podlegla rusofobnoj histeriji. Lepenova se trudi da ne zatvara vrata prema Rusiji jer, kao što je sama rekla u kampanji, postoji opasnost da se Rusija u potpunosti okrene Kini.
Najveće iznenađenje – Melanšon
To što su u drugi krug prošli Lepenova i Makron, prema Gujaničićevim rečima, i nije neočekivano – sva istraživanja javnog mnenja predviđala su takav ishod, ističe on. Ni izlaznost birača (oko tri četvrtine) nije bila neočekivana.
„Ono što je bilo manje očekivano ili neočekivano je veliki procenat glasova za Žan Lik Melanšona, koji je već godinama nesporni lider francuske levice. I ja, ali mnogi drugi smatrali su da je on već dostigao vrhunac na prošlim izborima. Međutim, na ovim izborima prebacio je dvadeset odsto, što je odličan rezultat jer je usisao preko osamdeset odsto levičarskih glasova“, kaže Gujaničić.
Zemur potpuno podbacio
Sa druge strane, Erik Zemur sa krajnje desnice takođe je iznenađenje. Njemu su, prema Gujaničićevim rečima, ankete u početku kampanje davale jako puno izgleda, međutim, kako je kampanja odmicala, on je slabio, da bi na kraju osvojio svega oko sedam odsto glasova.
„Mislim da je Zemur svesno stavio naglasak na kulturno-identitetska i civilizacijska pitanja, a da je u dobroj meri zanemario ekonomsko-socijalna pitanja, čiju je tematiku umnogome preuzela Marin Lepen. Pošto oni dele gotovo identično biračko telo, vidimo da je, kada bismo spojili njihove rezultate, trećina biračkog tela. Takođe, Zemur se sigurno pojavio u očima mnogih kao kandidat koji je svakako obrazovan, široke kulture, polemičar, ideolog, ali koji je zastupao stavove koji su bili radikalniji“, smatra Gujaničić.
Jedan od tih radikalnih stavova je i Zemurovo zalaganje za vraćanje na snagu Napoleonovog zakona prema čijem slovu svi rođeni u Francuskoj moraju da nose imena iz hrišćanskog kalendara, dodaje naš sagovornik.
Kolaps partija centra
Najveće iznenađenje francuskih predsedničkih izbora je, pak, potpuni kolaps tradicionalnih partija centra – kandidatkinja stranke desnog centra, Republikanci, Valeri Pekrez osvojila je manje od pet odsto glasova.
„To je apsolutni krah i te stranke, i njene politike. Valeri Pekrez dobila je 4,8 odsto glasova, što će dovesti do prekompozicije celokupne francuske desnice, a potom i političke scene“, ocenjuje Gujaničić.
Slično su prošli i Socijalisti – njihova kandidatkinja, već pomenuta gradonačelnica Pariza Ana Hidalgo osvojila je tek 1,7 odsto glasova.
