Ugasite mašine! Izronio Konstantinov vodovod na južnom zidu Rimskog carstva – u Srbiji
© Foto : Sputnjiku ustupio ZZSK Niš
Pratite nas
Tokom radova na proširenju jednog bulevara u Nišu prošle nedelje je otkriven rimski akvadukt, vodovod antičkog Naisusa. Srpski arheolozi mole nadležne da se radovi na izgradnji puta obustave dok ne obave istraživanja. Ugasite mašine, sačuvajmo ovo važno otkriće u gradu u kome je rođen car Konstantin, apeluju stručnjaci.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Na Bulevar Svetog Pantelejmona u četvrtak su umesto putara izašli arheolozi, posle pronalaska nekoliko grobova iz vremena Konstantina na drugom kraju grada, radnici su prijavili novo otkriće. Međutim, radovi su zaustavljeni samo na neko vreme, a cevi položene pre 16 vekova sada kisnu ograđene samo trakom.
Pojavio se veliki Konstantinov vodovod
Aleksandar Aleksić iz niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture kaže da su stručnjaci očekivali da će se ispod površine zemlje nalaziti vodovod, jer su znali da duž tog pravca prolazi deo koji je već istraživan.
„Pretpostavljamo da je ovo takozvano Devojačko ili Srećkovo ždrelo na prostoru severoistočno od Niša. Ovo je jedan krak koji je išao iz tog pravca. Tokom iskopavanja 2020. godine, ustanovili smo da postoje dve trase, mlađeg i starijeg vodovoda. Mlađi je bio napravljen od keramičkih cevi, a ovaj Konstantinov je pravi zidani vodovodni kanal“, kaže Aleksić.
Slede pregovori sa investitorom izgradnje puta, a to je Grad Niš, kako bi se rimski vodovod sačuvao. Stručnjaci niškog Zavoda muče se sa svakim otkrićem, jer je investitorima i lokalnoj samoupravi teško objasniti koliko su važna. Poslednji primer je Marina kula, arheološko nalazište iz 15. veka koje je delimično uništeno radovima na putu.
Rimljani su umeli da svojim znanjima i tehnologijom dovedu vodu u grad sa velikih udaljenosti i tako unaprede način života.
© Foto : Sputnjiku ustupio ZZSK Niš
Zaustavite mašine – sačuvajmo blago!
Direktor Arheološkog instituta u Beogradu Miomir Korać apeluje da se radovi obustave dok kolege na završe posao. Kaže da je važno da do nadležnih dopre svest o tome da se radi o važnom otkriću u gradu gde je rođen car Konstantin, čovek koji je promenio civilizacijsko lice naše planete, izneo Milanski edikt, hrišćane učinio ravnopravnim sa paganima.
„To se desilo ovde, on je rođen ovde, pa valjda je najmanje što možemo da učinimo da sa našim shvatanjem i poimanjem onoga što imamo budemo jači od nekakvih mašina. Ja razumem i duboko poštujem da nešto treba da se izgradi, ali i Viminacijum se nalazio i sada je kod ugljenokopa. Našli smo kompromis, meru između jednoga i drugoga. Imamo energetiku, jer bez nje ne možemo, a imamo i očuvanu kulturnu baštinu. Imate gradove i sela u okolini Viminacijuma i Niša koji ni dan danas nemaju vodu, a Rimljani su je imali pre dve hiljade godina, i to baš u Srbiji, to moramo da poštujemo i sačuvamo, ističe Korać.
Srbija kao južni zid Rimskog carstva
Pre tri godine rodila se nova nada za spas kulturnog nasleđa, reč je o projektu "Limes - Granica Rimskog carstva“, najvećem upisu u listu zaštite UNESKO-a. Počinje od Hadrijanovog zida u Britaniji i proteže se sve do Crnog mora. Hadrijanov zid je već na listi, kao i značajan deo nalaza u Holandiji.
Sada je na redu donji deo rimske granice, dunavski, njegov severni deo čine Nemačka, Austrija, Slovačka i Mađarska, a južni prolazi preko četiri države na našem prostoru, Hrvatske, Srbije, Bugarske i Rumunije.
Mlađi akvadukt Naisusa je bio napravljen od keramičkih cevi, a ovaj Konstantinov je pravi zidani vodovodni kanal.
© Foto : Sputnjiku ustupio ZZSK Niš
Predsednik srpske Komisije za saradnju s UNESKO Goran Milašinović za Sputnjik kaže da Srbija ima najveću zaostavštinu Rimskog carstva u regionu i već je napravila svoju listu, od 60 važnih mesta, na njoj je dvadesetak ključnih. Izabrali su je članovi posebne radne grupe za Limes, eksperti Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Arheološkog instituta SANU.
„Za Srbiju je veoma važno da uđe na najveću listu svetske kulturne baštine „Granica Rimskog carstva“, mi imamo veliki, širi problem van kulture, politički i geostrateški, ali u ovom slučaju ima temelj u kulturi - ne smatraju nas delom Evrope u kulturnom smislu. Ulaskom na ovu listu Srbija je konačno kulturni deo Evrope“, ističe Milašinović.
Mađari grade na rimskoj tvrđavi
I on skreće pažnju na problem arheologa, na svim lokacijama, svim upisima suprotstavljaju se lokalni interesi, koji su, kaže, često i državni.
„Na mestu gde postoji neki lokalitet, ne vidite ništa od rimskih ostataka. Ali mi imamo jasne podatke, jasne pisane dokumente koji govore da je na tom mestu bila građevina. Dobar primer je Petrovardinska tvrđava, ostaci Rima na njoj se sada ne vide, ali mi znamo da je to mesto rimskog logora, u budućnosti može da bude istaknuto kao takvo, u donjem dunavskom Limesu“.
Milašinović objašnjava da Srbija nije jedinstvena po ovom problemu, kaže da je nekome u Mađarskoj bilo važnije da na mestu velike tvrđave na Dunavu u Budimpešti, koja je ostatak rimskog logora, kao naš Singidunum, podgne novu zgradu.
Mađari su istupili iz projekta, pa je u ovom trenutku neizvestan dalji status dela „Limesa“. Srpska komisija sastaje se kroz deset dana, pa će odrediti sledeće korake.
Do tada, važno je sačuvati Konstantinov vodovod u Nišu, izuzetnom gradu rimskog carstva. Pored upravo otkrivenog akvadukta, Niš ima još jedan gradski vodovod iz rimskog doba koji nikada nije istražen. Imaju ga i Viminacijum i Singidunum. Svi će ući na najveću listu zaštite svetske kulturne baštine UNESKO-a.
