Amerika nije više hegemon, stvoreni su drugi centri moći
22:00 28.03.2022 (Osveženo: 22:27 28.03.2022)
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Dok većina eksperata smatra da ukrajinska kriza kroji novi svetski poredak, usled čega SAD gube globalnu dominaciju, ruski analitičar Konstantin Blohin tvrdi da se krah unipolarnog sveta već dogodio i da su stvoreni novi centri moći.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Komentarišući izjavu Džoa Bajdena koji je u jeku ruske vojne operacije u Ukrajini rekao da će uskoro biti uspostavljen „novi svetski poredak, na čijem će čelu biti SAD“ Blohin tvrdi da je američka hegemonija „davno umrla“, a svet se podelio na blok Zapada protiv „nezapadnih“ zemalja, kaže ekspert.
„Bajdenov govor je dogmatičan, a krah unipolarnog sveta desio se odavno, ako se ima u vidu da je jednopolarni svet diktatura hegemona. U uslovima diktature hegemona nisu mogući ni Putinov minhenski govor, ni ruska operacija u Siriji, kao ni ova operacija u Ukrajini. Štaviše, SAD su pokazale svoju ograničenost – ne upuštaju se u rat sa Rusijom zbog Ukrajine. Postoje sankcioni i informacioni pritisci, ali neće biti Trećeg svetskog rata. Kao što rekoh, krah unipolarnog sveta se desio davno, a ne sada“, kaže Blohin.
Po svim ekonomskim i vojnim pokazateljima SAD gube moć. Ako se uporedi potencijal SAD nakon Drugog svetskog rata i danas jasno je da ovo danas samo bleda senka nekadašnje svetske sile, kaže Blohin.
„Posle Drugog svetskog rata Amerika je imala 50 odsto svetskog BDP-a, dve trećine svetskih rezervi zlata, tri četvrtine svih investicija, monopol na nuklearno oružje i samo jednog geopolitičkog protivnika - Sovjetski Savez, koji je bio iscrpljen Drugim svetskim ratom. Sada zauzimaju oko 20 odsto svetskog BDP-a, a ako se računa po paritetu kupovne moći - 15. Kina je već pretekla SAD po paritetu kupovne moći. Unutrašnji dug stalno raste i ako me sećanje ne vara on iznosi 23 triliona dolara. U oblasti hipersoničnog oružja zaostaju za Rusijom, neprestano pokušavaju da je sustignu, a umesto jednog neprijatelja, imaju čitav niz protivnika: Rusiju, Kinu, Iran, Venecuelu, Siriju i mnoge druge. To jest, sve je to jasno čak i mnogim američkim saveznicima“, kaže ekspert.
Kao primer Blohin navodi jednog od najbližih američkih saveznika - Saudijsku Arabiju, koja pregovara sa Kinom o robnoj razmeni i to „ne u dolarima, već u juanima“. Indija, koju uvlače u savez protiv Kine, namerava da trguje rupijama. Turska je kupila ruske sisteme S-400 uprkos američkim pritiscima i sankcijama.
„Dakle, Bajdenov govor je dogmatski, pošto on ističe da SAD treba da preuzmu ulogu lidera. Međutim, kriza u Ukrajini je pokazala da SAD nisu spremne da direktno ratuju sa Rusijom, a ako si hegemon, ako si moćan, ako si glavni, zašto onda ne?! U stvari, ovde se radi o ograničenom uticaju SAD“, ističe ekspert.
Amerika nije hegemon, nego „jedan od“
Bajden je rekao da se svet danas nalazi „prekretnici“ koja se događa na „svake tri do četiri generacije“. Po njegovom mišljenju, poslednji put se to dogodilo 1946. godine, kada su „SAD uspostavile liberalni svetski poredak“. A sada, prema Bajdenu, Vašington mora da odredi i ishod ovog procesa.
Mnogi ruski politikolozi su saglasni sa američkim predsednikom, ali ne u delu o vraćanju globalne američke dominacije, već u činjenici da će ukrajinski sukob dovesti do nove raspodele snaga u svetu. Stručnjaci ocenjuju da govor aktuelnog američkog predsednika o posleratnom „liberalnom svetskom poretku”izgleda prilično čudno, s obzirom da je od kraja četrdesetih do ranih devedesetih svet bio bipolaran i obeležen konfrontacijom između liberalnog američkog i komunističkog, sovjetskog sistema. Dakle, taj svetski poredak nije formiran 1946. godine posle Drugog svetskog rata, kako tvrdi Bajden, već mnogo kasnije – posle pada Berlinskog zida i kraja Hladnog rata.
Eksperti smatraju da SAD više nemaju dovoljno snage za stvaranje svetskog poretka, te zato stvaraju „svetske nerede“.
„SAD su pomalo histerične, u šoku su zbog efikasnosti ruskih Oružanih snaga. Amerikanci sa Ukrajinom rade od sredine devedesetih, ulažu u nju na svim nivoima, pokušavaju da je integrišu u NATO, raspoređuju tamo svoje oružje i stvaraju infrastrukturu, a Rusija je za samo nekoliko dana sve to uništila. Uništila je stratešku imovinu Zapada u Ukrajini“, kaže Blohin.
To je, ocenjuje ekspert, dovelo do opšte antiruske histerije na Zapadu, koji sada pokušava da se odrekne ruskih energenata, čak i na svoju štetu.
„Rusofobija na Zapadu prevazilazi svaku meru, a sada su čak spremni i da pretrpe štetu zbog svih ovih dešavanja. Cena gasa u Evropi je skočila, a u porastu je i u SAD. U ime rusofobije, oni bi hteli da se odreknu i ruskih energenata. Ipak, ovo je samo dokaz da SAD ne drže konce u rukama... A, hegemonija je nešto drugačija - hegemon je onaj ko je jak i jedini, dok su svi ostali mali i slabi. A ako ste jedan od mnogih, onda je situacija sasvim drugačija. Dakle, ponavljam, SAD nisu hegemon, oni su ‘jedan od’“, ističe Blohin.
Štaviše, dodaje ekspert, Kina će, prema prognozama analitičkih centara, sredinom 21. veka biti neprikosnoveni ekonomski lider, a po BDP-u će skoro duplo prestići SAD.
„Ovo što sada Bajden priča on se time obraća svom biračkom telu i političarima, jer ne može ništa drugo da ponudi. Zato, govori u tom duhu“, ocenjuje Blohin.
I šef ruske diplomatije Sergej Lavrov se nedavno osvrnuo na ulogu SAD u globalnoj bezbednosti i istakao da postoje zemlje koje nikad neće pristati na postojanje globalnog sela pod rukovodstvom američkog šerifa. To su Kina, Indija, Brazil, Meksiko, Argentina. To su one zemlje koje neće samo da salutiraju kad im Ujka Sem kaže da nešto urade.
„Treba reći da ni Rusija nije na spisku onih zemalja koje bi bile spremne da pristanu da salutiraju“, rekao je Lavrov.
Krah američke hegemonije i američkog dolara
Ukrajinski sukob će postati katalizator mnogih globalnih trendova. S jedne strane, uslediće jačanje multipolarnog sveta, a s druge strane nastaviće se borba SAD za očuvanje ostataka nekadašnje hegemonije. Ta dva trenda se sada „sudaraju“ u Ukrajini, ali postoji mogućnost i da se uskoro otvore novi frontovi okršaja.
„Ceo svet može da postane zona konfrontacije, kao u vreme Hladnog rata. To se može dogoditi bilo gde - na Arktiku, u istočnoj Evropi, na Bliskom istoku, u Azijsko-pacifičkom regionu. Druga stvar je kakvo će biti to uređenje – da li će to biti trougao sa centrima moći u Moskvi, Pekingu i Vašingtonu ili je to nova bipolarnost, - s jedne strane savez Zapada, koji će činiti deo Evrope, SAD, Kanada i Novi Zeland protiv, uslovno rečeno, Rusije i Kine i njihovih saveznika. Dakle, blok Zapada protiv ‘nezapada’, kaže Blohin.
Upravo Rusija i Kina su osnova za formiranje ovog multipolarnog sveta. Te dve zemlje se, dodaje Blohin, međusobno dopunjuju.
„Možemo čak i reći da to neće biti ni trougao Rusija-Kina-SAD, već će svet biti podeljen na dva bloka, na dva lagera. Stalno pričamo o jačanju multipolarnog sveta, a podsetiću da je prvobitno Primakov najavio koncept geopolitičkog trougla sredinom devedesetih. To je, u stvari, njegova ideja… Dakle, mi smo uz Kinu i sada je prioritet okretanje ka Istoku, izgradnja odnosa sa Kinom, Indijom, Iranom, Bliskim istokom. U uslovima novog Hladnog rata, Zapad pokušava da pokida sve veze, ali za nas su Istok i Azija glavni prioritet“, kaže ruski ekspert.
S druge strane, eksperti ističu da se danas u svetu gradi novi poredak i da se sprema „ekonomska revolucija“. Unipolarni model svetske ekonomije će nestati, a pojaviće se alternative dolaru, MMF-u, Svetskoj banci i SVIFT-u.
Turski analitičar Mehmet Ali Gjuler predviđa da će se institucije starog liberalnog poretka, kao što su jedinstvena valuta (dolar), jedinstvena banka (Svetska banka), jedinstvena finansijska institucija (MMF), jedinstveni bankarski sistem (SVIFT), promeniti kada se poveća težina novih centara, dok će novi centri stvoriti alternative tim institucijama.
Blohin takođe smatra da će novi svetski poredak dovesti i do ekonomskog zaokreta, usled čega će dolar pretrpeti krah. Posle ekonomskog udara na Rusiju, uslediće napad na Kinu.
„Oslobađanje od dolara je sada postala realna želja. Svi su videli da je Zapad zamrzao deo ruskih zlatnih i deviznih rezervi i svima je postalo jasno da je čuvanje novca u zapadnim bankama rizično. Sada će svi odustati od te prakse. Kini je jasno da je ona sledeća na redu i da će sa njom isto da postupe, da će te iste zapadne kompanije otići sa njenog tržišta. To jest, isti instrumenti i metode će se koristiti i protiv Kine. S druge strane, Rusija sada ne može da koristi dolare, pa će u trgovini sa drugim zemljama koristiti svoju nacionalnu valutu. Partneri koji kupuju ruski gas moraće da plaćaju rubljama. Oni su sami to podstakli. Dakle, krah unipolarnog sveta desio se davno, a američki političari to ne mogu zvanično da priznaju. Ako to priznaju, onda će im mnogi saveznici širom sveta okrenuti leđa - i oni na Bliskom istoku, i u Aziji, i u Evropi“, zaključio je Blohin.
