Koji su prvi simptomi leukemije: Srpski lekari daju odgovor
© Sputnik / Alekseй Suhorukov
/ Pratite nas
Leukemija je jedan od najpodmuklijih oblika raka i vrlo često je simptome lako zanemariti, kažu lekari.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Akutne leukemije, u narodu znane kao rak krvi, a u bukvalnom prevodu „bela krv“, predstavljaju maligne, klonalne bolesti matične ćelije hematopoeze i odlikuje ih prisustvo nezrelih, mladih ćelija u kostnoj srži, takozvanih blasta.
Rak krvi ili leukemija prema statistici češće pogađa muškarce i ljude starije od 50 godina, a zbog „običnih“ simptoma neko može da je ima godinama ili čak decenijama, a da to i ne zna. Jedna vrednost tokom analize krvne slike ukazaće na veliki problem.
„Neka vrednost kada treba obratiti pažnju da ti ukupni limfociti budu preko 5.000. Znači, ne leukociti nego limfociti, odnosno ako su ukupni leukociti preko 15.000, to je neki signal kada treba odreagovati“, napominje dr Katarina Marković, specijalista interne medicine KBC „Zvezdara“.
Najraniji simptomi leukemije koji se javljaju su:
Gubitak telesne težine
Pojačano noćno znojenje
Povišena temperatura
Uvećane limfne žlezde
Osećaj napetosti s leve strane
„Uvećane limfne žlezde, to naši pacijenti kažu pojavile su mi se kvrge na vratu, u preponama, u pazusima. To su tipična mesta. I ono što često osećaju je osećaj punoće pod levim rebarnim lukom, što je u stvari posledica uvećane slezine. Pored toga, ono što pacijente često dovodi kod doktora su česte infekcije. Pacijenti koji malo-malo, pa imaju upalu pluća ili već neke slične infekcije“, dodaje doktorka Marković.
Ne zahtevaju svi pacijenti sa sporonapredujućom leukemijom lečenje. Trećina pacijenata mora odmah da se leči, trećina će ići na redovne kontrole gde će biti utvrđeno da li im je lečenje potrebno, a trećina pacijenata nikada neće biti kandidati za terapiju, naglašava dr Darko Antić, direktor Klinike za hematologiju Kliničkog centra Srbije.
Postoji više vrsta lečenja, kao što su citostatici, imunoterapija, a pacijenti mogu da budu uključeni i u kliničke studije.
Ko je pod terapijom, važno je da se konsultuje o ishrani i fizičkoj aktivnosti, kažu stručnjaci. I svakako, voditi računa o svom imunitetu, koji je zbog bolesti već narušen, piše „Magazin Novosti“.
