Kada NATO maršira u BiH: Lista za „odstrel“ ne završava sa Kovićem – uvod u dramatična dešavanja
18:32 14.03.2022 (Osveženo: 19:15 14.03.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Odluka kojom mu se zabranjuje ulazak u BiH doneta je, veruje Miloš Ković, ne slučajno, četiri dana nakon početka vojne operacije Rusije u Ukrajinu. Da li proterivanje jednog profesora može imati veze sa dešavanjima na istoku Evrope i kretanjem NATO trupa u BiH?
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Rešenje kojim se, po preporukama bezbednosne agencije OBA donetoj u saglasnosti sa obaveštajnim strukturama zapadne alijanse, profesoru istorije Milošu Koviću zabranjuje ulazak u Bosnu i Hercegovinu ostavio je prostor da se ova odluka analizira iz više uglova - političkog, kulturnog i istoriografskog ali i geopolitičkog.
Jer, ako OBA ovakvu odluku donosi po nalogu zapadnih nalogodavaca, a o tome postoji pisani trag, postavlja se pitanje da li je po sredi samo politički incident, borba za istoriju ili je sve skupa uvod u dramatičnija dešavanja u kojima izrečena mera može imati snagu lakmus papira stabilnosti u zemlji u kojoj je permanentna kriza redovno stanje.
Skandalozan čin i izraz nemoći Sarajeva
Zabrana ulaska u BiH profesoru Milošu Koviću skandalozan je čin i posledica je nemoći Sarajeva da se suoči sa diskursom i narativom koji je drugačiji od onog koji političko Sarajevo pokušava da nametne, konstatuje Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Po njegovom uverenju, ova odluka je u skladu sa pritiscima kojima je izložena RS.
„Ković je neko ko se sa puno odlučnosti i znanja izražavao o situaciji u RS i BiH. To smeta i političkom Sarajevu i onima na Zapadu kojima ne odgovara argumentovan pristup ne nekog ko je radikalan već nekog ko činjenicama pokušava da dokaže ono što je osnovna politika RS u ovom trenutku - odbrana izvornog Dejtona“.
Istoriju bi da pišu Hag i obaveštajci
Sam profesor Ković kaže da je doslovno reč o borbi za istoriju, odnosno borbi za interpretaciju srpske istorije koju bi da pišu Haški Tribunal i obaveštajna agencija BiH. Tu istoriju, napominje, pišu istoričari koristeći istoriografski metod, a sve ostalo je samo upotreba prošlosti sa ciljem zastrašivanja koje i te kako ima veze sa time što se po Baščaršiji šetaju kostimirana gospoda iz NATO.
NATO vežbe u BiH
© AP Photo / Kemal Softic
„Reč je o tome da neko pokušava da spreči da se u RS govori slobodno i kritički o istoriji srpskog naroda i neverovatno je da neko misli da će, sprečavajući mene da dođem u RS, moći da spreči protok ideja, misli, članaka, ako hoćete protok muzike iz Srbije preko Drine. To se ne može zaustaviti. To što ja neću ući u RS u dogledno vreme manje je važno“.
U slagalici i NATO trupe u Bosni
Dodatno apsurdnom celu situaciju oko zabrane ulaska u BiH čini, ukazuje Ković, podatak da je šef obeveštajne agencije BiH, izvesni gospodin koga zovu Osmica, hapšen zbog falsifikovanja diploma dok ministar bezbednosti Selmo Cikotić slovi za čoveka od najvećeg poverenja zapadnih obaveštajnih službi.
Šefik Džaferović
© PREDSEDNISTVO SRBIJE
Ković smatra da se zabrana ulaska u BiH koju član Predsedništva Šefik Džaferović pravda činjenicom da je doneta u saradnji sa obaveštajnim strukturama evroatlantske zajednice, može dovesti u vezu sa zveckanjem oružja i kretanjem NATO trupa po Bosni.
Saradnja između Sarajeva i određenih evroatlantskih struktura nije, kaže Mitić, neočekivana ali je, ocenjuje, pogubna za neku vrstu smirivanja situacije.
Reperkusije dešavanja u Ukrajini
Na pitanje da li su koreni ovakvih zabrana lokalni ili imaju veze sa zauzimanjem pozicija u vremenu velike globalne konfrontacije, Mitić kaže da nema sumnje da sve što dešava u Ukrajini ima izuzetno velike reperkusije na situaciju i BiH i na Balkanu u smislu ohrabrivanja onih koji žele da istisnu svako drugačije mišljenje i koji žele da se suprotstave srpskoj i ruskoj, kako kažu, hibridnoj pretnji.
Vojnici DNR kod Marijupolja
© Sputnik / Ilья Pitalev
„Pitanje je gde će se ovo zaustaviti. Da li je Miloš Ković izuzetak ili ćemo kao u slučaju Mila Đukanovića i Crne Gore imati čitav spisak intelektualaca i javnih ličnosti kojima se zabranjuje ulazak u zemlju. Videli smo kako se to završilo porazno u Crnoj Gori, a sa druge strane vidimo po pitanju RS da može biti još dramatičnije s obzirom da se situacija u BiH još nije stabilizovala od krize koju je prošle godine nametnuo Incko svojim zakonom“.
I Dučić imao policijsku pratnju
Činjenica da se bezbednosne agencije bave poslom istoričara nije od juče, kaže Ković i podseća na donošenje Inckovog zakona kojim se pokušava kriminalizacija istoriografskih istraživanja, ali i pokušaj Velike Britanije da u UN ceo srpski narod okrivi za genocid. Po sredi je, upozorava Ković, indentitetski inžinjering koji se sprovodi nad srpkim narodom.
„I u vreme Austrougarske okupacije BiH postojala je zabrana srpskim intelektualcima da dolaze u Bosnu. Govorim o vremenu od 1878. do 1918. godine. Stajem u plejadu velikih imena srpske kulture kojima je to bilo zabranjivano kao Nikolaju Velimiroviću, ili onih koji su imali policijsku pratnju kao Jovan Dučić ili Stojan Novaković“
Pokazna vežba za mlade intelektualce
Pisac Slobodan Vladušić činjenicu da je na ovaj način profesoru Koviću onemogućeno da obavlja nastavu koju on već više decenija vrši na fakultetu u Istočnom Sarajevu ocenjuje ni malo naivnom i bezazlenom, a u kontekstu većih implikacija koje mogu da proizađu.
„Ovo je vrsta pritiska ne samo na Kovića već i na druge srpske intelektualce koji u sadašnjim vremenima misle razložno, imaju intelektualni integritet i intelektualno poštenje, a to znači da uzimaju u obzir interese srpskog naroda. Ovo može biti i vrsta pokazne vežbe šta čeka mlade srspke intelektualce u budućnosti, da im može biti zabranjen ulazak ne samo u BiH, već da to može da se dogodi i sa nekim drugim zemljama“.
