https://lat.sputnikportal.rs/20220313/postovati-serovati-lajkovati-da-li-su-nam-drustvene-mreze-ugrozile-jezik-1135267210.html
Postovati, šerovati, lajkovati: Da li su nam društvene mreže ugrozile jezik
Postovati, šerovati, lajkovati: Da li su nam društvene mreže ugrozile jezik
Sputnik Srbija
Pojavom društvenih mreža u naš jezik su „brzinom interneta“ ušle nove reči – postovati, šerovati, tagovati, lajkovati… Iako je očigledno da blago srpskog... 13.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-13T13:52+0100
2022-03-13T13:52+0100
2022-03-13T13:52+0100
kultura
kultura – vesti
lingvistika
srpski jezik
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112235/64/1122356486_0:117:3084:1852_1920x0_80_0_0_2024291858c4e0ae962e3a7a9bb18d62.jpg
Ako ste danas u ful društvu, možete napraviti selfi, postaviti sliku kao post, a dok kulirate, možete fotografiju proslediti onlajn kao stori ili u inboksu, očekujući da će je neko skrinšotovati, šerovati ili lajkovati.Neki će se pitati koji je to jezik, ali ovo su neke od brojnih reči koje su se sa društvenih mreža preselile u svakodnevni govor. Razvoj tehnologije, pre svega interneta i digitalnih medija, doveo je do toga da pozajmljujemo mnogo reči iz engleskog jezika, a većinu je teško prevesti.Neke reči smo uspeli da prevedemo, npr. ikonica, štampač, ali zašto i dalje koristimo pasvord umesto lozinke i e-banking, što je u stvari elektronsko bankarstvo. Nove reči u našem jeziku se preuzimaju iz drugih jezika kad je tako lakše, kažu lingvisti. Jednostavnije je razumeti da je neko kupio laptop nego prenosivi kompjuter.Upotreba stranih reči opravdana je u onim slučajevima kada one imenuju pojam za koji nemamo domaću reč ili kada za stranu reč nema odgovarajuće domaće zamene. Jedna od takvih reči je mikromobiliti, koja je vezana za električne trotinete, bicikle.„Nema tu nikoga ko to može da proceni. Sve je to stvar upotrebe i stvar korisnika, kako ona zaživi u jeziku ako ispunjava neku komunikativnu potrebu, ona će prosto opstati u jeziku, ako ne, ona će nestati, kao što nestaju pejdžer, diskmen, vokmen, video-rikorder i tako dalje“, dodaje dr Novokmet, prenosi RTS.Da li ćemo nove reči prihvatiti bez razmišljanja ili ćemo ipak pokušati da ih prevedemo? Iako je očigledno da blago srpskog jezika svi želimo da sačuvamo, ovim pitanjem se izgleda niko ne bavi previše.
https://lat.sputnikportal.rs/20220306/ko-je-sefica-a-ko-sefovica-1135069156.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220127/ozbiljan-izazov-pet-najtezih-jezika-na-svetu-1133716577.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211117/srpski-i-sanskrt-su-nekad-bili-jedan-jezik-predstavljen-i-prvi-sanskrtsko-srpski-recnik-1131676459.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura – vesti, lingvistika, srpski jezik, magazin
kultura – vesti, lingvistika, srpski jezik, magazin
Postovati, šerovati, lajkovati: Da li su nam društvene mreže ugrozile jezik
Pojavom društvenih mreža u naš jezik su „brzinom interneta“ ušle nove reči – postovati, šerovati, tagovati, lajkovati… Iako je očigledno da blago srpskog jezika svi želimo da sačuvamo, ovim pitanjem se izgleda niko ne bavi previše.
Ako ste danas u ful društvu, možete napraviti selfi, postaviti sliku kao post, a dok kulirate, možete fotografiju proslediti onlajn kao stori ili u inboksu, očekujući da će je neko skrinšotovati, šerovati ili lajkovati.
Neki će se pitati koji je to jezik, ali ovo su neke od brojnih reči koje su se sa društvenih mreža preselile u svakodnevni govor. Razvoj tehnologije, pre svega interneta i digitalnih medija, doveo je do toga da pozajmljujemo mnogo reči iz engleskog jezika, a većinu je teško prevesti.
„Većina reči se koristi u izvornom obliku i na kraju se adaptiraju srpskom jeziku. Dobijaju srpski akcenat, srpsku padežnu promenu ili glagolsku promenu, i to na neki način postaju reči srpskog jezika, ali problem je ako se ne adaptiraju i ako se u srpskom jeziku koriste na neodgovarajući način“, smatra dr Slobodan Novokmet iz Instituta za srpski jezik SANU.
Neke reči smo uspeli da prevedemo, npr. ikonica, štampač, ali zašto i dalje koristimo pasvord umesto lozinke i e-banking, što je u stvari elektronsko bankarstvo. Nove reči u našem jeziku se preuzimaju iz drugih jezika kad je tako lakše, kažu lingvisti. Jednostavnije je razumeti da je neko kupio laptop nego prenosivi kompjuter.
Upotreba stranih reči opravdana je u onim slučajevima kada one imenuju pojam za koji nemamo domaću reč ili kada za stranu reč nema odgovarajuće domaće zamene. Jedna od takvih reči je mikromobiliti, koja je vezana za električne trotinete, bicikle.
„Nema tu nikoga ko to može da proceni. Sve je to stvar upotrebe i stvar korisnika, kako ona zaživi u jeziku ako ispunjava neku komunikativnu potrebu, ona će prosto opstati u jeziku, ako ne, ona će nestati, kao što
nestaju pejdžer, diskmen, vokmen, video-rikorder i tako dalje“, dodaje dr Novokmet,
prenosi RTS.
Da li ćemo nove reči prihvatiti bez razmišljanja ili ćemo ipak pokušati da ih prevedemo? Iako je očigledno da blago srpskog jezika svi želimo da sačuvamo, ovim pitanjem se izgleda niko ne bavi previše.
