Umesto IKEA doći će IDEA: Odlazak zapadnih kompanija može biti podsticaj za ruski biznis
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ Pratite nas
Odlazak zapadnih kompanija sa ruskog tržišta mogao bi paradoksalno da da novi podsticaj ruskoj privredi – strani proizvodi će biti zamenjeni domaćim, pa bi tako IKEA mogla postati IDEA. Kompanije koje odu će, s druge strane, izgubiti sve, uključujući mogućnost da se vrate.
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Ruski ekspert Vasislj Koltašov, šef Centra za političko-ekonomska istraživanja na Inistutu novog društva, ovako komentariše činjenicu da zbog ruske specijalne vojne operacije na teritoriji Ukrajine, mnoge svetske kompanije usled velikog političkog pritiska svojih vlada odlučuju da napuste rusko tržište. Na spisku se trenutno nalazi 59 kompanija koje su prekinule saradnju sa Rusijom, uključujući firme kao što su Folksvagen, Epl, Berška, Stradivarius, Viktoria sikret, IKEA, Majkrosoft, IBM, Šell, Mekdonalds, Porše, Tojota, H&M i druge.
IKEA može postati IDEA
Ipak, prema rečima eksperta, zapadne kompanije je moguće zameniti ruskim: ako uzmemo na primer kompaniju IKEA, ona se može preimenovati u kompaniju IDEA, jer se oko 80 odsto proizvoda ove kompanije proizvodi u Rusiji.
Ekspert navodi da se očekuje da se strani proizvodi zamene ruskim i jednim delom kineskim. Doduše, Rusija neće moći odmah da pokrene sopstvenu proizvodnju mikročipova i procesora koje su za njih proizvodili na Tajvanu, jer je Tajvan uveo sankcije i zaustavio isporuke u ovu zemlju.
Sa automobilskom industrijom, prema mišljenju Koltašova, takođe bi moglo ići teže, ali iz drugih razloga.
„Za potrošača ovo može biti neprijatna vest. On je navikao na strane marke automobila. Država će se potruditi da stranu proizvodnju zameni ruskom proizvodnjom, ruskim automobilima. Kupovaće se industrijska oprema u Kini. Takođe, aktivno će se koristiti vojna industrija koja ima proizvodne kapacitete i može da da svoj doprinos u novonastaloj situaciji, ne osvrćući se na intelektualnu svojinu SAD, EU, Engleske i Japana. Ovo je u stvari revolucionarni korak koji će omogućiti Rusima da pokrenu sopstvenu proizvodnju“, kaže on.
Mogućnost nacionalizacije
Koltašov napominje da istovremeno ruska država ima na raspolaganju niz mera kojima može da odgovori na odlazak stranih kompanija. Kako kaže, Rusija može da ukloni sa ruskog tržišta sve kompanije koje su podržale sankcije. Štaviše, to bi bila politička odluka.
„Ako njihovo ponašanje nije komercijalno, već političko, onda rusko rukovodstvo može da reaguje. Šta ovo znači? To znači da se imovina može nacionalizovati. Na spisku za nacionalizaciju je oko 60 preduzeća. Do sada nisu donete nikakve odluke, ali država može sve njihove strukture i svu njihovu imovinu da uzme pod svoju kontrolu“, konstatuje sagovornik.
Koltašov pojašnjava da država neće upravljati njihovim imovinama i strukturama.
„Bilo bi čisto ludilo da država ovim upravlja. Njima će upravljati preduzetnici kojima će sve to biti povereno ili oni koji će steći prava da upravljaju ovom imovinom“, dodaje on.
Gubitak Zapada na patentima hiljade milijardi dolara
Nacionalizacija je za sada samo upozorenje zapadnim kompanijama. Kako kaže Koltašov, kompanijama je ponuđeno da ostanu i ignorišu politički pritisak.
„Neke od kompanija će možda ostati, ali će mnoge jednostavno otići. Ako se odluče za odlazak sa ruskog tržišta, one će izgubiti sve, uključujući i mogućnost da se vrate. Rizikuju i da budu nacionalizovane ne na osnovu principa da se „strancima oduzima posao“, već na osnovu principa „učešća u sabotaži ruske privrede“. U Rusiji je svima očigledno prisustvo kampanje sabotaže ruske ekonomije. Stoga bi nacionalizacija bila vrlo logična i, naravno, legalna“, uveren je stručnjak.
On dodaje da ostaje samo da se preduzmu mere. Najvažnija mera koja će morati da se sprovede nije čak ni stavljanje imovine onih kompanija koje napuštaju rusko tržište na raspolaganje ruskoj državi i ruskim preduzetnicima, već oslobađanje zapadne intelektualne svojine. Sada, ako bi Rusija odlučila da se oslobodi američke intelektualne svojine, uključujući patente i sve vrste prava na materijalne proizvode, to bi SAD nanelo materijalnu štetu samo u prvoj fazi od oko 10 hiljada milijardi dolara, dok bi slična šteta bila naneta i EU od najmanje 5.000 milijardi evra.
Kako napominje sagovornik, ruski preduzetnici iz organizacije poslovne zajednice „Opora Rosijii“ (Oslonac Rusije) su oduševljeni promenama koje se dešavaju. Oni shvataju da odlazak zapadnih kompanija daje nove mogućnosti za sopstveni biznis. Čak i ako se izvrši nacionalizacija, imovinom će ipak morati da upravljaju neke snage, a to su ruski preduzetnici i menadžeri. Dakle, ruskoj privredi ove promene idu u korist.
Ispunjavaju naredbu
Objašnjavajući odluku niza zapadnih kompanija da odu s ruskog tržišta gde su već decenijama prisutne i gde ostvaruju ogromne profite, Koltašov ističe da nisu u pitanju komercijalni razlozi, nego te firme ispunjavaju naredbu svojih vlada.
„Nijedna od ovih kompanija nije donela samostalnu odluku. One ispunjavaju naredbu. Njima je veoma neprijatno, jer se već decenijama nalaze i učvršćuju na ruskom tržištu. Ako sada kompanije prekinu poslovne odnose sa Rusijom, kasnije se najverovatnije neće moći vratiti na tržište. Zbog toga, neke od njih saopšavaju da samo privremeno prekidaju odnose sa Rusijom“, objašnjava ekspert.
Povratak samo uz složene sporazume
Ako pak kompanije koje su napustile rusko tržište pridruživši se sankcijama zapadnih vlada, pokušaju kasnije da se vrate u Rusiju, prema rečima Koltašova, to će moći da učine na osnovu novih i veoma složenih sporazuma.
„Ako odluče da žele deo na ruskom tržištu onda će morati da obezbede ruskim preduzećima odgovarajući udeo na svom nacionalnom tržištu“, objašnjava sagovornik.
Prema rečima stručnjaka, ruski preduzetnici su svesni da nikada ne bi istisnuli zapadne konkurente da oni sami nisu doneli odluku o napuštanju ruskog tržišta. Kompanije koje napuštaju tržište stvaraju praznine u ekonomiji, koje će se aktivno popunjavati novim domaćim proizvodima i firmama.
