https://lat.sputnikportal.rs/20220305/najsuroviji-psi-rata-stizu-u-ukrajinu-zborno-mesto--poljska-1135068881.html
Najsuroviji psi rata stižu u Ukrajinu: Zborno mesto – Poljska
Najsuroviji psi rata stižu u Ukrajinu: Zborno mesto – Poljska
Sputnik Srbija
Najnovije informacije kažu da je Poljska postala logističko čvorište u koje se sliva oružje i plaćenici, među njima i oni sa Blikog istoka. Kakva je uloga u... 05.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-05T19:05+0100
2022-03-05T19:05+0100
2022-03-05T19:05+0100
svet
svet – politika
ukrajina
poljska
strani plaćenici
terorizam
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110400/72/1104007286_0:0:1001:563_1920x0_80_0_0_832413b25626d62bcb7a91c79f7a9434.jpg
Kada je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nedavno upozorio na opasnost od islamističkih grupa koje se iz Albanije, Bosne i Hercegovine i sa Kosova kreću ka Ukrajini bilo je teško zamislivo da će kroz dve nedelje aktivnosti ratnih najamnika ne samo biti koordinsane od strane njihovih država već da će se regrutni centar naći nadomak zgrade EU u Briselu.„Postalo je poznato mesto koordinacije slanja stranih plaćenika u Ukrajinu koji žele da ratuju sa Rusijom. Kako prenosi EUobserver, to se dešava u ambasadi Ukrajine u Briselu“, javljaju mediji.U međuvremenu dozvolu svojim građanima da učestvuju na ukrajinskom frontu dale su Velika Britanija, Danska, Letonija, Poljska i Hrvatska.Uloga zapadnih službiKo su psi rata, a ko njihovi nalogodavci, kako izgleda strukura ratnih najamnika na ukrajinskom frontu, te da li postoji procena koliko među njima ima džihadista sa sirijskog ratišta?Iza ove akcije stoje zapadne službe i pojedine militantne organizacije islamskih zemalja koje su u većoj ili manjoj meri bile angažovane i tokom ratova devedesetih kao i u ratovima na Bliskom Istoku, tvrdi u razgovoru za Sputnjik stručnjak za terorizam Dževad Galijašević, dodajući da nije tajna da paravojne strukture uživaju logističku podršku PentagonaViše od ratnog avanturizmaUprkos činjenici da svaki borac spreman da ratuje u Ukrajini dobija 3000 dolara avansa i 6000 dolara mesečnu platu, površna su i netačna tumačenja da je razlog odlazaka na strana ratišta nemaština, besperspektivnost ili ratni avanturizam, smatra Galijašević.„Onih 200 boraca iz Hrvatske koji se nalaze na teritoriji Ukrajine kao i hiljade muslimana iz Bosne koji su ratovali na sirijskom ratištu, a sada su na putu ka Ukrajini demantuju ove tvrdnje. Pored novca, pas rata uvek ima i dodatni motiv duboko ideološke ili verske prirode. Zanimljivo je da iako Hrvatska demantuje da su njeni državljani na ukrajinskom frontu, fotografije govore drugačije. Takođe, znakovit je intervju s Francuzom Gastonom Besonom, hrvatskim dobrovoljcem s penzijom iz tzv. Domovinskog rata, koji se kao borac na ukrajinskom frontu nalazi na dužnosti koordinatora bataljona Azov“.U jedinici Azov koja operiše uz Azovsko more, posebno oko Marijupolja, više od polovine boraca, kaže Galijašević, čine državljani Poljske, Slovačke, Švedske, Finske i HrvatskePovratak mudžahedinaKad je reč o radikalnim islamskim borcima koji odlaze ili su već stigli na ukrajinsko ratište, radi se o muslimanima koji su ratovali u Avganistanu, Iraku, Siriji i Libiji.Iako, kaže, u Bosni i Hercegovini postoji zakon prema kojem je kazna za organizovanje ili sudelovanje u stranim ratovima od jedne do 10 godina zatvor, za prebacivanje državljana BiH u strane paravojne formacije najmanje pet godina, a za podsticanje odlaska na strana ratišta putem medija četiri godine zatvora, većina povratnika sa stranih ratišta nikada nije krivično gonjena.Vehabije spremne za ratOn podseća da je Međunarodni centar za praćenje radikalizma sa sedištem u Londonu, ranije izneo procenu da je oko šest posto stranih ekstremista u Siriji i Iraku stiglo s Balkana i da su oni poslužili kao osnov daljeg razvoja pokretnih, plaćeničkih vojnih i terorističkih formacija, koje su u prvi plan isticale spremnost na džihad i duboka verska uverenja kao glavni razlog odlaska na strana ratišta.
ukrajina
poljska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
svet – politika, ukrajina, poljska, strani plaćenici, terorizam, analize i mišljenja
svet – politika, ukrajina, poljska, strani plaćenici, terorizam, analize i mišljenja
Najsuroviji psi rata stižu u Ukrajinu: Zborno mesto – Poljska
Najnovije informacije kažu da je Poljska postala logističko čvorište u koje se sliva oružje i plaćenici, među njima i oni sa Blikog istoka. Kakva je uloga u ukrajinskom sukobu namenjena najsurovijim psima rata, bivšim najamnicima iz Sirije i Avganistana?
Kada je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nedavno upozorio na opasnost od islamističkih grupa koje se iz Albanije, Bosne i Hercegovine i sa Kosova kreću ka Ukrajini bilo je teško zamislivo da će kroz dve nedelje aktivnosti ratnih najamnika ne samo biti koordinsane od strane njihovih država već da će se regrutni centar naći nadomak zgrade EU u Briselu.
„Postalo je poznato mesto koordinacije slanja stranih plaćenika u Ukrajinu koji žele da ratuju sa Rusijom. Kako prenosi EUobserver, to se dešava u ambasadi Ukrajine u Briselu“, javljaju mediji.
U međuvremenu dozvolu svojim građanima da učestvuju na ukrajinskom frontu dale su Velika Britanija, Danska, Letonija, Poljska i Hrvatska.
Ko su psi rata, a ko njihovi nalogodavci, kako izgleda strukura ratnih najamnika na ukrajinskom frontu, te da li postoji procena koliko među njima ima džihadista sa sirijskog ratišta?
Iza ove akcije stoje zapadne službe i pojedine militantne organizacije islamskih zemalja koje su u većoj ili manjoj meri bile angažovane i tokom ratova devedesetih kao i u ratovima na Bliskom Istoku, tvrdi u razgovoru za Sputnjik stručnjak za terorizam Dževad Galijašević, dodajući da nije tajna da paravojne strukture uživaju logističku podršku Pentagona
Više od ratnog avanturizma
Uprkos činjenici da svaki borac spreman da ratuje u Ukrajini dobija 3000 dolara avansa i 6000 dolara mesečnu platu, površna su i netačna tumačenja da je razlog odlazaka na strana ratišta nemaština, besperspektivnost ili ratni avanturizam, smatra Galijašević.
„Onih 200 boraca iz Hrvatske koji se nalaze na teritoriji Ukrajine kao i hiljade muslimana iz Bosne koji su ratovali na sirijskom ratištu, a sada su na putu ka Ukrajini demantuju ove tvrdnje. Pored novca, pas rata uvek ima i dodatni motiv duboko ideološke ili verske prirode. Zanimljivo je da iako Hrvatska demantuje da su njeni državljani na ukrajinskom frontu, fotografije govore drugačije. Takođe, znakovit je intervju s Francuzom Gastonom Besonom, hrvatskim dobrovoljcem s penzijom iz tzv. Domovinskog rata, koji se kao borac na ukrajinskom frontu nalazi na dužnosti koordinatora bataljona Azov“.
U jedinici Azov koja operiše uz Azovsko more, posebno oko Marijupolja, više od polovine boraca, kaže Galijašević, čine državljani Poljske, Slovačke, Švedske, Finske i Hrvatske
Kad je reč o radikalnim islamskim borcima koji odlaze ili su već stigli na ukrajinsko ratište, radi se o muslimanima koji su ratovali u Avganistanu, Iraku, Siriji i Libiji.
„ Oni su povezani sa terorističkim organizacijama Al Kaida i Islamska država. Među njima su i njihovi saborci koji su u sklopu ilegalnih migracija ušli u Bosnu i Hercegovinu i ostali u njoj. Slanje na ratište Ukrajine u Bosni i Hercegovini je sistemska aktivnost koju provode razne, prividno humanitarne organizacije, mnoga udruženja bivših ratnih veterana, delovi komandne strukture Odreda el mudžahidin, istureni vehabijski punktovi i paralelni džemati“.
Iako, kaže, u Bosni i Hercegovini postoji zakon prema kojem je kazna za organizovanje ili sudelovanje u stranim ratovima od jedne do 10 godina zatvor, za prebacivanje državljana BiH u strane paravojne formacije najmanje pet godina, a za podsticanje odlaska na strana ratišta putem medija četiri godine zatvora, većina povratnika sa stranih ratišta nikada nije krivično gonjena.
On podseća da je Međunarodni centar za praćenje radikalizma sa sedištem u Londonu, ranije izneo procenu da je oko šest posto stranih ekstremista u Siriji i Iraku stiglo s Balkana i da su oni poslužili kao osnov daljeg razvoja pokretnih, plaćeničkih vojnih i terorističkih formacija, koje su u prvi plan isticale spremnost na džihad i duboka verska uverenja kao glavni razlog odlaska na strana ratišta.
„Današnja procena borbene mobilnosti ekstremnih islamskih grupa ukazuju da vehabijski pokret okuplja oko 10.000 muslimana u BiH spremnih da se upute na strana ratišta, da se njih oko 2.000 nalazi u Srbiji i oko 5.000 njih na nepriznatom Kosovu. Oni će se prvi odazvati pozivima na mobilizicaiju“, zaključuje naš sagovornik.
