Kako je Zapad podelio braću u Ukrajini
CC0 / /
Pratite nas
Rusi i Ukrajinci su braća, ali su ih podelili. I ovaj rat protiv ruskog naroda ne vodi Ukrajina, nego Zapad, tako za Sputnjik priča Karen Avanjan, taksista iz Rostova na Donu, inače Jermenin poreklom.
„Mislim da rata ne treba da bude, jer je to isti narod, ali podeljen. A narod, stanovništvo i ovde i tamo ne želi rat, a oni koji su ga započeli moraju biti kažnjeni. Treba ispravno sagledavati situaciju. Narod ne treba da pati zbog nečijih ambicija. Svi znamo da nije Ukrajina ta koja je započela ovaj rat, već Zapad, a to je pogrešna stvar. Ako Zapad hoće, neka ratuje kod svoje kuće, ovi ljudi nisu ništa krivi“, priča Avinjan, čije poreklo vodi sa Karabaha.
A onda u dahu nastavlja, obraćajući se Ukrajncima:
„Razumite, ratom ćete samo sebi nauditi, samo ćete imati pustoš, a vaša deca će ostati siročad, a Rusija je potpuno zaštićena. Nikada ne zaboravite da ste vi dva ista naroda, da ste braća i da se morate zajedno držati...“, poručuje ovaj Jermenin.
On smatra da je predsednik Rusije i vrhovni komandant Vladimir Putin doneo ispravnu odluku o specijalnoj operaciji u Donbasu, jer drugog rešenja više nije bilo.
„Mislim da je ovo najispravnija Putinova odluka. Imamo veoma pametnog predsednika, on je sve sagledao. Davao je šansu Ukrajini da se mirno pomiri sa Donbasom, sa Luganskom, ali nisu hteli. Ne da oni to nisu hteli, nego im Zapad to nije dozvolio, jer je taj isti Zapad želeo rat sa Rusijom, ali ne dirketan rat nego preko Ukrajine...“, kaže Avinjan.
On napominje da su ljudi u Donbasu presrećni nakon što je Putin priznao Donjecku i Lugansku narodnu republiku.
„Videli smo kako slave uz vatromet, raduju se, znaju da sada imaju budućnost, mogu da planiraju budućnost, neće se više skrivati po podrumima. A što se tiče operacije, kako je rekao Putin, to su precizni udari i on to radi kako treba. To oružje koje je uporeno protiv nas (protiv Rusije) on s pravom uništava. Dao je šansu svim ukrajinskim vojnicima i rekao je: „Odustanite i idite kućama“. Ko to ne razume i ne posluša, onda neka shvati da će njihova deca ostati siročad“, kaže Avinjan.
Nakon što je zbog pogoršanja situacije počela evakuacija žena, dece i starih iz Donbasa u Rusiju, Avinjan je prevezao veliki broj izbegica. Prema njegovim rečima, oni se žale da su umorni od rata i da su dugo čekali ovu Putinovu odluku.
„Vladimir Vladimirovič je doneo ovu odluku i ljudi sada konačno mogu mirno da spavaju... One izbeglice koje su stigle žele da se vrate kući, žele da šetaju po svom dvorištu... Da, oni su sa Rusima bratski narodi, ali ipak žele da se vrate kućama i veoma su srećni što je takva odluka doneta“, kaže on.
Avinjan napominje da njegovi putnici, žitelji Rostova ne žele bratoubičaki rat u Ukrajini, ali podržavaju ljude iz Donbasa i Putinovu odluku. Takođe, on očekuje da će se ova situacija brzo rešiti i da će tenzije prestati.
Na pitanje, kako komentariše jačanje zapadnih sankcija protiv Rusije, on kaže da za njih u Rusiji niko ne mari.
„Sankcije? Šta nas briga za sankcije, nismo ni osetili njihov uticaj. Hoćemo li zaraditi za hleb? Zaradićemo. Nebo je čisto i to je dovoljno, ne treba nam ništa drugo. Nama je potrebno samo da ne bude rata, da kod kuće svi budu siti i obuveni i ništa više od toga“, zaključio je Avinjan.
Bračni par Anatolij i Galina Kulinič iz Rostova na Donu takođe podržavaju odluku predsednika Vladimira Putina o priznanju Donjecke i Luganske narodne republike i smatraju da je to trebalo „davno uraditi“.
„Zašto? Zato što svu sve te oblasti pripadale Rusiji, a nasilno su ih ugurali u Ukrajinu“, kaže Anatolij.
Njegova supruga Galina se nadovezuje:
„Koliko je samo ljudi stradalo! Žao mi je naroda, izbeglica – oni su svi u suzama, napustili su svoje kuće. Mi podržavamo Putinovu odluku, ispravno je postupio. Koliko su ih samo godina tukli! Stoga smo „za“ (za priznanje DNR i LNR)“.
Anatolij dodaje da je poznaje mnoge ljude koji su prebegli iz Donbasa i da je upoznat s tim kako oni tamo žive.
„Pričaju da ih stalno granatiraju, koliko je samo ljudi tamo stradalo“, kaže on, dok njegova supruga dodaje da je najstrašnije to što je mnogo dece poginulo.
Na pitanje šta on misli o tome šta će se dalje dešavati, Anatolij kaže:
„Samo da poživimo, pa ćemo videti“.
