Osam godina ničega: Šta je Ukrajina radila po pitanju rešavanja krize na istoku zemlje?
© Sputnik / Aleksey Nikolskyi
/ Pratite nas
Politički Kijev je imao dovoljno vremena da iznađe izlaz iz krize, ali je umesto toga osam godina minirao Minske sporazume, insistirajući ne na svojoj teritoriji nego na teritoriji bez Rusa. Crvene linije su pređene, kaže spoljnopolitički analitičar Aleksandar Pavić.
Zapad u gromoglasnom nadgornjavanju oko definisanja težine ruskog „prestupa“ zaobilazi osetljivo pitanje koje je ujedno i ključ za razumevanje novonastale situacije: šta je Kijev radio osam godina te da li je ovakav epilog bio očekivan ali i jedino moguć?
Rusija je izgubila strpljenje
Osam godina Ukrajina ništa nije činila i za to nečinjenje je imala punu podršku Zapada, decidan je analitičar Aleksandar Pavić.
„ Za sve ove godine Ukrajina ne samo da ništa nije radila povodom Minskih sporazuma, već se istovremeno aktivno naoružavala da bi u jednom trenutku pomenula i mogućnost povratka u nuklearni status. Ovde se, dakle, ne radi samo o odugovlačenju Ukrajine u rešavanju nastale krize nego o direktnoj opasnosti da se nuklearne rakete nađu na ruskim granicama. Rusija je izgubila strpljenje, ali ne posle osam nego posle 30 godina jalovih pregovora sa NATO-om i Zapadom oko principa nedeljivive bezbednosti na celom Evroazijskom prostoru od Lisabona do Vladivostoka. Ukrajina je bila samo nastavak pohoda na Istok i širenja NATO-a, a cilj jasan - osvajanja Rusije i otvaranje puta ka Pekingu“.
U svetlu propalih Minskih sporazuma, Pavić skreće pažnju na činjenicu da ukrajinska strana uz podršku Zapada nikada nije stupila u ozbiljne pregovore sa predstavnicima DNR i LNR.
„To nije nikad ni pokušano. Ono malo razgovora na početku je bilo fingirano, i bez ozbiljnih namera“.
Nad genocidom se ne ćuti
Da je Kijev imao stabilnu, samostalnu a ne, po rečima Putina, marionetsku vlast, Ukrajina je, kaže Pavić, mogla da zadrži Lugansku i Donjecku republiku u svojim granicama.
„ Zapad je instalirao svoje marionete u Kijevu i nijedan režim nije mogao da radi u skladu sa interesima same Ukrajine i Rusije, i celog regiona. Da je postupio po dobroj veri, spreman na razgovor, kijevski režim bi danas imao dve autonomne oblasti ali obe u granicama svoje zemlje. To njima nije bilo dovoljno. Oni su hteli teritoriju bez Rusa. Niko od ruskog stanovništva u Donjecku i Lugansku nije bio spreman da prihvati tako nešto kao što ni Rusija nije mogla da prihvati da se duž njenih granica dešava genocid nad ruskim narodom, a sada i ruskim građanima u Donjecku i Lugansku. Kijevski režim je propustio šansu da sačuva teritorijalni integritet“, tvrdi Pavić.
Da nije bilo obojene revolucije 2014. i instaliranja antirusa i nacista na čelo zemlje, danas bi, uveren je Pavić, i Krim bio u sastavu Ukrajine.
Sporazum kao sredstvo rata
Pavić podseća da aktivno miniranje Minskih sporazuma od strane Ukrajine nalikuje miniranju Briselskih sporazuma od strane kosovskih Albanaca. I jedni i drugi, uveren je, uživaju podršku Zapada, pre svih Vašingtona i Londona.
„Ne zaboravimo da se na Zapadu sporazumi koriste kao još jedno sredstvo rata a ne kao mogućnost iznalaženja mirnog rešenja. Imamo iste aktere koji namerno raspiruju krizu kako na KiM i našem regionu, tako i u Ukrajini. To je isti rukopis“, zaključuje Pavić.
U najnovijoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ Ljubinka Milinčić odgovora na pitanje da li Putin obnavlja rusku imperiju:
Pogledajte i Sputnjikovu specijalnu emisiju o dešavanjima u Donbasu:
